Agenda i ključne tačke Vučićeve posete Hrvatskoj

Srpski predsednik Aleksandar Vučić iskoristio je posetu Zagrebu za sastanak s kardinalom Bozanićem, razgovor sa Srbima koji žive u Hrvatskoj i jačanje ekonomske saradnje kroz susrete privrednika u organizaciji privrednih komora dveju zemalja. Posebno je bio značajan razgovor s kardinalom Bozanićem, crkvenim velikodostojnikom koji se smatra izuzetno uticajnim u političkom životu Hrvatske

Ekonomska saradnja bez carinskih ratova

1. Vučić je u hrvatsku prestonicu stigao sa 15 srpskih privrednika, a prvog dana imao je i obraćanje u Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK). Tamo je istakao da je trgovinska razmena naše dve zemlje veća nego ikada ranije i da je za poslednjih pet godina porasla 62 odsto.

- Imamo ogroman prostor za napredak naše privredne saradnje u budućnosti. Smatram da će jačanje političkih odnosa doprineti uklanjanju ekonomskih barijera - naglasio je predsednik Srbije. Kako je istakao, važno je da hrvatski investitori koji posluju u Srbiji mogu da se obrate srpskim predstavnicima vlasti, ali i da važi i obrnuta praksa.

- Potrebno je ukidanje svih barijera za trgovinsku razmenu, neophodno je da se procedure skrate - napomenuo je Vučić i zahvalio predsednici Hrvatske na pozivu da srpski privrednici investiraju u njenoj zemlji. Tim povodom se oglasio i predsednik HGK Luka Burilović najavivši da će sledećeg meseca ta institucija otvoriti predstavništvo u Beogradu.

2. Istog dana srpski predsednik se sastao i sa zagrebačkim nadbiskupom, kardinalom Josipom Bozanićem, jednom od najuticajnijih figura ne samo Katoličke crkve već i političke scene u Hrvatskoj. Uticaj Bozanića na hrvatsku političku scenu bio je vrlo izražen prilikom formiranja koalicione vlade HDZ-a, predvođene Tomislavom Karamarkom i Mostom nezavisnih lista Bože Petrova, decembra 2015. Tada se pisalo da je Karamarko od Bozanića tražio da privoli Petrova, čiji je otac veliki vernik, da se prikloni Domoljubnoj koaliciji. Takođe se spekulisalo da je za izbor tadašnjeg premijera Tihomira Oreškovića bio najzaslužniji upravo kardinal.

Zbog političkog angažmana, nadbiskupa je navodno opemenuo i Vatikan, što je dovelo do njegove smene s čela Komisije za odnose s državom. Bozanić je kritikovan i da ćuti o mržnji koju propagira „Glas koncila", glasilo Hrvatske biskupske konferencije, a u kojem pozdrav „za dom spremni" smatraju rodoljubivim.

Zanimljivo je da je i hrvatska predsednica dva dana pre nego što je uputila poziv Vučiću da zvanično poseti Hrvatsku primila nadbiskupa Bozanića i papskog nuncija u Nemačkoj Nikolu Eterovića, koji su je podržali u nastojanju da dijalogom rešava sva otvorena pitanja sa susednim državama.

Bozanić je pozdravio hrabar iskorak u poboljšanju srpsko-hrvatskih odnosa, ističući da su oni ključni za ovaj deo Evrope, dok je Vučić napomenuo da Katolička crkva u Hrvatskoj može mnogo da pomogne u zbližavanju dva naroda i da se nada da će se u budućnosti „više govoriti o onome što nas spaja, a ne o onome što nas razdvaja". Nezvanična saznanja hrvatskih medija su da je među njima bilo razgovora o slučaju kardinala Alojzija Stepinca, čiju kanonizaciju Zagreb traži od Vatikana uprkos oštrom protivljenju Beograda. Zanimljivo je da je Bozanić navodno primio Vučića u nekadašnjoj Stepinčevoj radnoj sobi i da je kardinal sedeo ispred portreta hrvatskog vikara.

3. Drugog dana, lider Srbije je obišao Vrginmost, gde je najpre posetio srpsku porodicu, a potom i osnovnu školu „Grozd", u koju je doneta i informatička oprema. Potom je razgovarao sa Srbima u tom mestu, kojima je poručio da će se truditi da svojom politikom ni na koji način ne ugrozi njihov položaj.

- Ljudi brinu o vama i veoma vas poštuju i vole, i to ne moram da vam govorim. Ja mislim da je to nešto prirodno i normalno. Kao što volite članove svoje porodice, tako volite i svoj narod. Ne možemo previše da vam pomognemo, ali onoliko malo koliko možemo pametnom i odgovornom politikom, to ćemo učiniti - poručio je on, dodajući da Srbi i Hrvati moraju da rade na poboljšanju odnosa, kao i da će hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović biti dočekana u Srbiji „na izuzetan način".

4. Posle Vrginmosta, Vučić je prisustvovao Trećoj velikoj skupštini Srpskog nacionalnog veća (SNV), a okupljenima se obratio rečima da je dijalog potreban više nego ikad ranije. Zahvalio je Kolindi na hrabrosti da ga pozove i najavio da će joj uskoro uzvratiti poziv.

- Imaćemo nekoliko meseci da radimo na tome dok Kitarovićeva pokaže hrvatskoj javnosti rezultate našeg susreta - izjavio je Vučić u zagrebačkoj dvorani „Lisinski". Kako je naglasio, odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni su brojnim problemima jer postoje različiti pogledi na niz pitanja. Naglasio je i da „dva monologa ne čine dijalog" i da se mora razgovarati o pitanju nestalih, razmeni kulturnih dobara, granici na Dunavu, tajnim spiskovima optuženih za ratne zločine, dostojanstvenom životu povratnika...

- Iako sam bio spreman za dva teška dana, napade s različitih strana, a znajući s kojim namerama sam došao, u isti mah sam se nadao da će biti nešto lakši - rekao je predsednik Srbije.

Prethodno je s Kolindom Grabar Kitarović obišao polaznike akademije SNV, a nakon toga i Mitropoliju zagrebačko-ljubljansku Srpske pravoslavne crkve, gde je predstavljen projekat „Budućnost Srba u Hrvatskoj".