AJGINGER: Ako EU bude čekala, Putin i Erdogan će destabilizovati Zapadni Balkan

Ako EU bude čekala dok u svim zemljama Zapadnog Balkana budu uspostavljene stabilne demokratije bez nacionalnih konflikata, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan će destabilizovati taj region, smatra Karl Ajginger direktor tin-tenka "Beč-Evropa" i profesor na Ekonomskom univerzitetu u Beču.

Nekadašnji šef Bečkog ekonomskog naučnog instituta (Wifo) je, u autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Standard", podsetio da je EU 2003. odlučila da otvori šansu za ceo zapadni Balkan za pristupanje, dodajući da se 15 godina kasnije nije moglo odmaklo.

To, kako ukazuje, podseća na zahtev za članstvo Turske koji je podnela pre oko šest decenija, a kasnije je mnoge napustila hrabrost za taj korak.

- Mnoge zemlje EU uslovljavaju prijem, pored ispunjavanja uobičajenih uslova, nacionalnim referendumima, i to posebno u zemljama u kojima rade brojni Turci i u kojima se očekuje da će građani glasati protiv, kao što je Austrija. Danas Erdogan pretvara Tursku iz laicističke zemlje u iliberalnu demokratiju sa dominatnom islamskom verom i ratnom retorikom protiv Kurda - naveo je on posledice.

Zapadni Balkan, prema Ajgingeru, danas se nalazi na raskrsnici.

- U Srbiji postoji tesna većina koja podržava članstvo u EU. Istorijski, to je pažnje vredan rezultat, imajući u vidu da su Srbi uvek težili "panslavenskim" rešenjem, a i Evropa je omogućila raspad Jugoslavije i podržala nezavisnost Kosova. Međutim, već sada je ugrožena proevropska većina u Srbiji, protiv koje se bori Turska, srpski nacionalisti i pre svega predsednik Rusije Putin - navodi on.

Putin šalje ljude u Beograd

Ajginger tvrdi da Putin gotovo svakodnevno svoje ljude šalje u Beograd i oni na televiziji obećavaju investicije i prijateljstvo. Takođe, ukazuje da i Kina snažno investira na Zapadnom Balkanu, i dodaje da i evropske desničarske stranke posećuju Srbiju, njeni predstavnici dobijaju ordenje i podstiču nemire, i kritikuju EU iz koje bi otvoreno ili tajno hteli da istupe.

Ajginger je naveo i Crnu Goru, za koju kaže da pregovara sa EU i da ima relativno dobre karte u rukama, ali da se i oko te zemlje bori Rusija, jer bi ona zajedno sa Srbijom Moskvi otvorila koridor ka Jadranu.

Upozorio je da u BiH odrasta generacija mladih sa malo perspektiva, gde bi forsiranje evropskih programa, kako u obrazovanju, tako i u stavljanju na raspolaganje infrastrukture, moglo pomoći.

Kosovo - najveći problem pet članica EU

Kada je reč o Kosovu, ocenio je da je najveći problem što nezavisnost nije priznalo pet zemalja EU.

Senzacionalnim je, ocenjuje, dogovor Makedonije i Grčke, ukazujući da za to zasluge ima EU, te ukazuje da se protiv dogovora mobilišu konzervativci i komunisti u Grčkoj, a Putin i njegovi desničarsko nacionalni prijatelji u Evropi pokušavaju da spreče pristanak na okončanje spora u Makedoniji.

Ajginger je dalje naveo da inače pozitivni Emanuel Makron zahteva da se najpre reformiše EU, dodajući da će to uslediti najranije 2020. godine nakon izbora za Evropski parlament i uspostavljanjem nove Evropske komisije.

- Naravno da bi bilo bolje kada bi šest novih kandidata bile stabilnije demokratije i korupcija uklonjena pre pristupa, ali za to je u više zemalja EU bilo potrebno više decenija, a prihvaćene su u članstvo ranije. Naravno da EU ima sa svojih 28, uskoro 27, zemalja članica dovoljno problema. Ali da nismo prihvatili bivše socijalističke zemlje privredni rast, izbor i zaposlenost u zapadnoj Evropi bi bila manja, a i ruska armija bi ponovo bila u Pragu i Varšavi - uveren je on.

"Turski deža vi"

Ajginger upozorava da će, ako EU čeka, dok sve zemlje na Balkanu budu stabilne demokratije bez nacionalnih konflikata, Putin i Erdogan region dalje destabilizovati, a Kina je sve kupila i izgradila što joj je važno za prodiranje u Evropu.

- Imaćemo "turski deža vi", regioni, koje bi mogli ojačati Evropu, okreću leđa i sklapaju nove koalicije - ističe on.

Ajginger smatra i da Austrija, kao predsedavajuća EU, ima zadatak da podstakne dalje pristupni proces.

- To je i projekat za privredu, civilno društvo i omladinu. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je nazvao datum 2025. godine ambicioznim, ali mogućim. Sve bi trebalo pokušati da ta rečenina do kraja austrijskog predsedavanja bude još realističnija. Austrija je bila hrabra prilikom otvaranja ka istoku, i hrabrost trebalo bi sada da bude dalje vidljiva i na Zapadnom Balkanu - zaključio je on.