ALBANSKI ZID

Trgovinom organima na Kosovu redom su se bavili: istražitelji UNMIK-a, Hag, Dik Marti, Klint Vilijamson, ali i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine. Dokaza je malo, svedoci su javno promovisani, a do sudskog procesa nikada nije došlo. Čeka se sud za zločine OVK

Muro di gomma je italijanski naziv za gumeni zid o koji se sve odbija, ali koji je napravljen da tako ne izgleda.
Ta prepreka sačekala je svaku istragu o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji. O njega je udario i međunarodni tim istražitelja UNMIK-a 2003, saradnici bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, baš kao i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine. Takoreći, svi koji su pokušali. Donedavno time se bavio i bivši šef specijalnog istražnog tima Euleksa Klint Vilijamson, koji je našao i nekakve dokaze, ali do sudskog procesa nije došlo. Trenutno na tome radi Specijalni sud za zločine OVK, koji posle ostavke prethodnog specijalnog tužioca Dejvida Švendimena, zbog navodnih političkih pritisaka, nikako da počne sa radom.

Ipak, prema saznanjima "Ekspresa" iz Prištine, o tom sudu se uveliko govori. Postoji nekoliko novih svedoka trgovine organima, ali taj predmet se priprema u najvećoj tajnosti. Prostorija u Briselu gde se nalazi specijalni istražni tim je pod posebnim stepenom zaštite. Ne samo fizičkog obezbeđenja i sistema nadzora. Svaki računar ima posebne softvere u koje je praktično nemoguće provaliti. Niko od prevodilaca za albanski ili srpski jezik nije odavde rodom, da ne bi došlo do curenja informacija, već su uglavnom iz dijaspore ili stranci. A čak i oni prolaze bezbednosne provere. Kada su međunarodni istražitelji prošle godine, tokom mandata Edija Rame, konačno dobili dozvolu da ekshumiraju masovne grobnice u Albaniji, javnost nikada nije upoznata sa nalazima njihove istrage. Pritom je daleko jednostavnije dokazati ratni zločin i klasično ubistvo nego vađenje organa. Međutim, prema rečima naših sagovornika, istražitelji se oslanjaju na izjavu nekog od svedoka koji su u okolnim zemljama uhapšeni za trgovinu drogom, ali su zbog nezadovoljstva što ih saradnici nisu zaštitili saopštili i sva saznanja o trgovini organima. Da li je reč o posrednim ili neposrednim iskustvima, nije poznato. Iz više nezavisnih izvora nam je potvrđeno da sa strancima sarađuje srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, a to je u intervjuu "Politici" potvrdila i tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković u januaru ove godine.

- Predmet trgovine ljudskim organima, poznat kao "žuta kuća", i dalje je aktivan. Treba sačekati početak rada takozvanog suda za OVK i videti hoće li u vezi sa ovim događajima biti podignute neke optužnice - istakla je Stanojkovićeva.

Američki istraživački novinar Majkl Montgomeri, možda najzaslužniji za otkrivanje "žute kuće", u izjavi za "Ekspres" kaže da neće biti jednostavno pronaći dokaze o ovom slučaju.

- Teško da će se tu iskopati nešto novo. Očekuje se da početkom naredne godine specijalni tužilac podigne optužnice za zločine OVK, ali malo je verovatno da će se direktno odnositi na trgovinu organima - kaže Montgomeri, koji je početkom devedesetih kao dopisnik "Dejli telegrafa" iz Londona izveštavao o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a zatim i o ratu na Kosovu.

TRGOVINA ORGANIMA, NOVI SVEDOCI O „ŽUTOJ KUĆI“

U julu 1999. radio je na velikom radijskom dokumentarcu "Masakr u Ćuški", koji je dokumentovao ubistva albanskih civila.

"U to vreme smo čuli priču da postoje Srbi, Romi, neki kosovski Albanci koje je ubila OVK i da su oni jednostavno nestali. To je bilo čudno, pa smo počeli da istražujemo", rekao je Montgomeri 2015. na konferenciji u Beogradu.
"Zahvaljujući našem radu u Ćuški, stekli smo veoma dobre izvore među kosovskim Albancima i počeli da razgovaramo sa nižim pripadnicima OVK. Oni su nam pričali o zarobljenim civilima, koji su prebacivani preko granice u Albaniju. Moji izvori su bili niži pripadnici OVK, ljudi koji su bili vozači ili su bili u vozilima kada su ljudi prevoženi. Međutim, kako su oni bili na niskom nivou, nisu imali celu sliku", rekao je Montgomeri.
On i njegov tim nisu imali dovoljno podataka da bi objavili priču, ali su sastavili dopis koji su uputili UNMIK-u, koji je imao administrativnu vlast na Kosovu posle Kumanovskog sporazuma. Taj dopis je stigao do Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je tada istraživao zločine počinjene za vreme rata na Kosovu.
Montgomeri se 2004. pridružio timu istražitelja Haškog tribunala i UNMIK-a tokom posete jednoj kući u blizini albanskog grada Burelja. Postojali su navodi da su pripadnici OVK u tu "žutu kuću" dovodili srpske zatvorenike i tamo im vadili organe radi trgovine.

Tim je tamo pronašao medicinsku opremu, uključujući špriceve, kese za infuziju i sedative. Međutim, Haški tribunal je kasnije uništio te dokaze pošto se odustalo od istrage, budući da nije bilo dovoljno dokaza za krivično gonjenje. Upravo to istraživanje objavljeno je 2008. u knjizi Karle del Ponte. Tada se haška tužiteljka prvi put požalila da u ovom slučaju udara u muro di gomma.

"Kancelarija tužioca je primila izveštaje da su 1998. i 1999. vojnici OVK-a oteli stotine Srba, Roma, Albanaca i pripadnika ostalih etničkih grupa: neki od tih zarobljenika bili su zarobljeni u priručnim logorima, neki zatvoreni u podrum poplavljen sa 30 centimetara ustajale vode, neki su držani u štalama, neki su premlaćivani, neki silovani, neki mučeni, neki smaknuti, a neki su naprosto nestali. Obavešteni smo i da su se vojnici OVK-a služili nasiljem i zastrašivanjem da bi srpske i romske porodice proterali, a one koji bi ostali, pobili bi. Takođe, informisani smo da su vojnici OVK-a upotrebljavali zatvorenike kao živi štit, kao i o stratištu OVK-a blizu jednog jezera. Dobila sam izveštaj i da su tela žrtava, pa čak i zatvorenici, transportovani u Albaniju", opisala je Karla del Ponte u knjizi "Gospođa tužiteljka: suočavanje sa najtežim ratnim zločinima i kulturom nekažnjivosti".

Prema njenim rečima, Nataša Kandić joj je dostavila objavljeni izveštaj da su 593 osobe - Srbi, Crnogorci, Romi i slovenski muslimani - nestale ili otete nakon 12. juna 1999, onoga dana kad su na Kosovu razmeštene međunarodne mirovne snage predvođene NATO snagama, takozvanim KFOR. Zanimljivo je da je Haški tribunal bio nadležan za ispitivanje zločina samo do 12. juna 1999. Sve što se desilo nakon toga, jednostavno nije bilo u njihovoj nadležnosti, iako je čak tri četvrtine civila zarobljeno posle dolaska UNMIK-a i KFOR-a. Del Ponteova je tražila od udruženja nestalih da od jugoslovenske vlade zahteva produženje mandata Haškog tribunala kako bi obuhvatio navodne zločine.

Opširniji nastavak teksta o trgovini organima na Kosovu i Metohiji i Albaniji možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kisocima