ALHEMIČAR U BERLINU

Kolevka Prvog svetskog rata Balkan bio je tačka ključanja i mesto gde se imperije, narodi i religije i danas prepliću i takmiče. Sada, upozoravaju analitičari, ovaj region postaje bojno polje u onome što podseća na Hladni rat. Rusija, kako kažu, širi svoj uticaj i uvećava etničke tenzije u zemljama koje su na putu ulaska u EU. Njihova angažovanost podstakla je Brisel da oživi ciljeve za proširenje. To takođe skreće pažnju Vašingtona na moguće bezbednosne rizike za članice NATO", piše ugledni američki list „Njujork tajms".

O istoj temi, samo dan ranije u Mostaru, govorio je i predsednik Aleksandar Vučić: „Velike sile u poslednje vreme kao da traže mesto konflikta. Ajde, lepo nađite to negde daleko od nas, a da mi ovde živimo u miru."

Ipak, i sam Vučić zna da su nam iste te velike sile potrebne za rešavanje našeg dvorišnog problema -Kosova. Upravo zbog toga, on je uveliko krenuo u diplomatsku ofanzivu, jer kako drugačije i bez ikakve ostrašćenosti nazvati koncentrovane posete Mostaru, pa Angeli Merkel, Emanuelu Makronu, da bi krug završio u Bugarskoj, koja još koji mesec predsedava Evropskom unijom. U međuvremenu, u posetu će mu doći grčki šef diplomatije Nikos Kocijas, ali i njegov francuski kolega Žan-Iv le Drijan, dok će Merkelova samo nekoliko dana posle sastanka s Vučićem otići kod Donalda Trampa. I sve to u deset dana.

Da su Amerikanci i te kako uključeni u ove evropske igre pokazuje i nedavna poseta američkog specijalca za Balkan Metjua Palmera Beogradu. Dolazak kod Vučića najavili su i zvaničnici Brisela Federika Mogereni i Donald Tusk. Na listu gostiju upisali su se i ministar odbrane Kine Vej Fenge, kao i Vinfrid Krecman, predsednik vlade nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, jednog od najbogatijih regiona u Evropi. Biće i zvanica na najvišem nivou, tako će Vučić ugostiti belgijskog premijera Šarla Mišela, a prvi put posle skoro 20 godina u Srbiji će boraviti francuski predsednik Emanuel Makron. Sve je počelo u Mostaru, što je politička poruka da je region pri vrhu prioriteta Vučićeve agende. Kolinda Grabar Kitarović i on već imaju zakazane sastanke, a i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković doći će u Beograd. Nešto kasnije, tačnije 7. maja, Vučić će biti pozvan na inauguraciju Vladimira Putina.

Ovaj spisak gostiju jasno ukazuje koje sve države žele da budu, manje ili više, uključene u rešavanje kosovskog čvora. Već nedeljama vode se ozbiljni razgovori o ovom pitanju, a svoja razmišljanja sa Srbijom su podelili i Istok i Zapad. Za Ameriku, koja važi za staratelja kosovske nezavisnosti, prihvatljivo je da prećutno priznamo Kosovo, što faktički podrazumeva da Srbi na KiM ne dobiju nikakav stepen autonomije i da se ZSO svede na nevladinu organizaciju. Zauzvrat, Vašington bi nam darežljivo omogućio ubrzane evropske integracije, pa čak i one atlantske.

Belgijski federalizam oko Ibra
Na drugoj strani, bratska Moskva nudi veto u Savetu bezbednosti UN ukoliko dođe do rasprave o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, ali sa druge strane rado bi nas ohrabrili da zaustavimo pregovore sa EU i prekinemo sve oblike saradnje sa NATO.

Upućeni izvori „Ekspresa" tvrde da je Vučić odigrao jedini mogući potez, odnosno da je učtivo odbio i jedne i druge, budući da je jedino zajedničko obema stranama da slede isključivo svoje interese, a nama ne nude ništa. Zbog toga Vučić pokušava da pronađe razumevanje u srcu Evrope, na osovini Berlin -Pariz -Beč, budući da će Austrija preuzeti predsedavanje Evropskim savetom, svodeći političku jednačinu Kosova na prost princip. Ono je evropsko pitanje i kao takvo ga treba rešavati, upravo da izbegnemo mogućnost da velike sile koje u ovom trenutku traže tačku konflikta, istu potraže negde drugde.

Međutim, dok domaći stručnjaci kažu da je susret sa Merkelovom, i to već drugi put u dva meseca, od izuzetnog značaja za budućnost Srbije, predsednik pesimistično upozorava građane da se ipak ne nadaju mnogo.

-Nemojte da ljudi u Srbiji očekuju previše, jer ako mislite da ćemo da promenimo odnos Amerike, Nemačke i drugih zapadnih sila povodom pitanja Kosova, to bi bilo laganje i obmanjivanje. O

no što očekujem i čemu se nadam jeste razumevanje za poziciju Srbije, i pored toga što po pitanju nezavisnosti KiM mislimo drugačije. Ali da dobijemo više za naš narod, za to ću da se borim i daću sve od sebe -poručio je Vučić.

I zaista, stav Berlina je godinama dosledan i jasan. Osim sedam nemačkih zahteva Beogradu, odskora se Berlin zalaže i za članstvo Kosova u UN u statusu posmatrača.

Turska i Kina
Na sve to, u igri se kao zainteresovani igrači pominju i Kina i Turska. Dok Kina želi da osigura svoj Put svile i na taj način obezbedi milione koje investira u to područje, turski interesi na Balkanu ipak su pretežno političke prirode i zovu se Bosna i Hercegovina. Uprkos tome što je Turska među prvima priznala Kosovo, Erdogan je spreman da podrži Vučićevo rešenje, pod uslovom da BiH ostane pod turskom sferom uticaja. Pritom, izručivanje gulenista Ankari i otvoreni rat Erdogana i Haradinaja ukazuju na to da „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo" i ne važi baš...

Šta će na kraju biti, svakako zavisi od umešnosti trgovine. A kako to s njima obično biva, cenkanje će presuditi. S druge strane, Kina -iako svesna da u Srbiji ima stabilnog partnera, preko kojeg bi mogla i da prodre na tržište EU -mora da učvrste svoje pozicije u „pristupnim saobraćajnicama". U ovom slučaju to su Makedonija i njena Vardarska dolina, čiji je strateški značaj važan i za NATO i za Rusiju.

Predavač na Institutu anglo-američke istorije na Univerzitetu u Kelnu Zibo Jansen u izjavi za „Ekspres" ističe da i Beograd i Priština moraju da pristanu na kompromis, i to možda najbolje pod nadzorom međunarodnog ili evropskog savetnika.

-EU ne može da prihvati još jednu podelu u regionu. Rat protiv Srbije 1999. godine je bio protivan međunarodnom pravu, a prihvatanje nezavisnosti Kosova 2008. politička greška. A sada, deset godina kasnije, čini se neprihvatljivim razmišljati o novoj podeli kao što je odvajanje severa Kosova. Bolje rešenje bi bila neka vrsta belgijskog federalizma, što znači postojanje zajedničke centralne vlade (kosovski Albanci i Srbi) koja se bavi spoljnom politikom, međunarodnim odnosima, fiskalnom politikom i pravosudnim sistemom.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa, koje je od petka na kioscima...