BALKAN, BURE BARUTA U TUĐIM RUKAMA

BALKAN, BURE BARUTA U TUĐIM RUKAMA

Foto: Printscreen Youtube


Uz pomoć Srpske pravoslavne crkve Albanska pravoslavna crkva je 1929. proglasila svoju autokefalnost i konačno se osamostalila od Grčke crkve. Bugarski istoričar Ivan Snjegarov je 1948. pisao: „Srpska crkva se zvanično uzdržala od opštenja sa Arbanaškom, ali je prikriveno radila da ona dobije autokefalnost. Za te usluge, stvaranja arbanaškog Sinoda, arbanaški kralj Zogu odlikovao je srpskog patrijarha Dimitrija ordenom Skender-beg”. Ovaj odlomak iz knjige „Srbi i Albanci kroz vekove” Petrita Imamija slikovito opisuje stepen isprepletanosti sudbina ova dva naroda na Balkanu. Takođe, car Dušan, u koga se kunu često nedovoljno ili ideološki obrazovani savremeni srpski desničari, nosio je titulu „cara Srba, Grka, Bugara i Arbanasa”. Ne treba zatvarati oči ni pred činjenicom da su se ova dva naroda u mnogo navrata nalazila na suprotnim stranama bojnog polja, sa mnogo prolivene krvi. I dalje nas kao i ranije povezuje i deli zajednička teritorija.

Dok kosovski premijer Ramuš Haradinaj u intervjuu za beogradsku TV „Hepi” povlači stari argument „čije su ovce, njegova i livada”, sprski predsednik Aleksandar Vučić primećuje da je u istom tom razgovoru sam Haradinaj negirao kosovsku državnost.

– Ova godina neće biti laka, jer će postojati težnja da se kosovsko-metohijski čvor razmrsi, imamo srpsku i albansku stranu, ali i američku. Videli smo da spoljnu politiku na Kosovu vodi Amerika, da Kosovo kao država ne postoji i to je Haradinaj otvoreno priznao – predočio je Vučić ponavljajući da nam „neće biti lako po pitanju Kosova”.

– Voleo bih da to rešimo, a to može samo kompromisom koji podrazumeva ustupke obe strane. Želim da građani shvate koliko nam je teško.

Profesor Milomir Stepić, naučni saradnik u Institutu za političke studije, oslanjajući se na fizičko-geografske predispozicije, istorijsku ulogu i kontinuiran geopolitički značaj, Kosovo i Metohiju naziva „geopolitičkom makrotvrđavom Balkana”.

– Geopolitički posmatrano, kosovsko-metohijski prostor je deo „Centralne oblasti Balkanskog poluostrva” (J. Cvijić), to jest nemerljivo važnog „balkanskog Heartlanda” koji omogućava kontrolu mnogo veće celine, ključnih komunikacija, važnih strategijskih pravaca i uopšte – Catene mundi. Istovremeno, simbolizuje „fitilj” kojim njegov (ne)posredni upravljač može da zapali čitavo „balkansko bure baruta” – rekao je Stepić u intervjuu za „Pečat”, upozoravajući na velikoalbanske pretenzije uz američki blagoslov.

– Kontrola Otranskih vrata, kao nesumnjivi albanski adut, velikoalbanskom ekspanzijom armira se i dograđuje tako što se povećava strategijska dubina uključivanjem kosovsko-metohijske i drugih oblasti. Na taj način SAD instaliraju veoma važnog vazala koji će moći da parira Srbima kao „balkanskim Rusima” i da, ako bude potrebno, omogući neposredan američki prodor u samo srce Balkana – navodi Stepić.

Prema njegovim rečima, autoput Drač-Tirana-Priština-Niš, u čijoj izgradnji učestvuje i Srbija, u tom smislu predstavlja ključni strategijski i komunikacijski pravac tog prodora i „integrativnu kičmu velike Albanije”. Kao vrlo indikativno, ističe i činjenicu da je dobar deo tog auto-puta već izgrađen i zove se „Ibrahim Rugova”. Ne samo da danas političari u Prištini izgradnju tog puta ocenjuju kao prioritet, već je tu reč upotrebio i Vučić još pre dve godine kada je najavljivao izgradnju dela od Niša do Merdara.

Očigledno, to nije samo pitanje nezavisnosti Kosova, već i malo šireg regiona, koji bi potencijalno mogao biti velika Albanija. Moguće je da je na to bugarski premijer Bojko Borisov mislio kada je pomenuo da se „među pet svetskih žarišta nalaze i dva na Balkanu”. Po nekim procenama, ako bi se taj istorijski san o zajedničkoj albanskoj državi ostvario, Srbija bi ostala bez 22 odsto teritorije, Grčka bez 10 odsto, Crna Gora možda trećinu i to priobalja, dok bi Makedonija izgubila polovinu zemlje, ali i glavni grad. Ono što je strateški najvažnije, izgubila bi Vardarsku dolinu. Ona se trenutno nalazi pod suštinskom kontrolom SAD i EU, jer je premijer Zoran Zaev ubrzanim tempom usmerio zemlju ka evroatlantskim integracijama. Međutim, to se, kao i često na Balkanu, sudara sa interesima Rusije i Turske, koje bi volele da tu prođe „turski tok”.

Nema ništa bez Skoplja
Kris Delizo, američki novinar i direktor portala Balkanalysis, koji već 15 godina živi u Skoplju, primećuje da, iako je reč o maloj i relativno nebitnoj zemlji, postoji izreka da „na Balkanu ne možete ništa učiniti bez Makedonije”.

– Dakle, ne treba je potcenjivati jer ova zemlja ima ulogu i interese u svim susednim zemljama, a sve što se ovde dešava utiče na čitav prostor od Beča do Istanbula. Što se tiče konkretno Vardarske doline, mnogo je važnija za sve, uključujući SAD i EU, uloga Kine i njenog projekta Novi put svile, za koji se nadaju da će biti koridor pristupa Evropi. Kao što znate, Kina kupuje luke širom regiona i pozajmljuje novac svima koji mogu da kupe budući uticaj. Mogli su to skoro van očiju javnosti da izvedu, jer su pametno odlučili da se ne uključuje u lokalne politike ili vojnu retoriku, za razliku od drugih velikih sila – objašnjava Delizo, uz opasku da „rusku pretnju”, koje vide zapadne sile, on nije još video.

Opširniji tekst pročitajte u novom broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar