BAUK KOJI TO MOŽDA NIJE

BAUK KOJI TO MOŽDA NIJE


Uprkos uvreženjom mišljenju u samom IPAP sporazumu između Srbije i NATO Alijanse najmanje je vojske. Ne treba da iznenadi što se pored pitanja iz oblasti odbrane, vojske i bezbednosti, saradnje u oblasti nauke, životne sredine i planiranja u vanrednim situacijama, zaštite podataka, ali i oblasti vladavine prava u njemu nalaze i inkluzija Roma, pa čak i učestvovanje naših naučnika u istraživanjima o dobijanju biogoriva iz algi. Koliko smo uspešno realizovali prvi i šta ćemo dogovoriti u “IPAP-u 2”?  

Nedavna ocena šef srpske diplomatije Ivice Dačića da su Srbija i NATO “značajno unapredili saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa”, kao i najava da je nakon “uspešno okončanog prvog ciklusa primene IPAP sporazuma” u toku intenzivan rad na finalnom usaglašavanju novog IPAP, aktuelizovao je priču o saradnji Srbije i Alijanse. Posebno kada je u pitanju famozni

Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Iako je odluka o započinjanju procesa izrade ovog sporazuma donela Vlade Srbije (koju su tada činile DS i SPS) još 2011. godine, a da sada govorimo već o novom sporazumu kolokvijalnog naziva “IPAP 2”, čini se da široj javnosti, a vrlo moguće i jednom delu one stručne, odredbe, cilj i okvir ovog sporazuma nisu potpuno ili nisu uopšte jasne. Reč je naime o najintenzivnijem obliku bilateralne saradnje NATO sa zemljama koje nisu članice ovog saveza. Ovaj sporazum predstavlja sredstvo za struktuiranje i adekvatno organizovanje bilateralne saradnje NATO-a sa partnerskim zemljama u cilju sprovođenja reformi u zemlji koja nije članica. Jednostavnije i praktično rečeno, NATO je mnogo više od vojno-bezbednosne oraganizacije, kako se često smatra u javnosti, a sam IPAP upravo ukazuje širok okvir u kojem je moguće ostvariti vrstu saradnje. IPAP se odnosi generalno na uređenje naše države u skladu sa zapadnim standardima i približavanju EU, zbog čega je teško razdvojiti šta je striktno tema koja se veže za NATO, a šta posredno za EU. To može dosta da zbuni, jer ljudi očekuju egzaktnost. Od oblasti vezanih za odbrambena, bezbednosna i vojna pitanja, sporazum obuhvata i oblasti poput informisanja javnosti, saradnje u oblasti nauke, životne sredine i planiranja u vanrednim situacijama, zaštite podataka, ali i oblasti vladavine prava, iskorenjivanju korupcije… U samom IPAP-u, kako kažu stručnjaci, najmanje je vojske.

Kao što i sam naziv kaže u pitanju je sporazum individualnog karaktera, što faktički znači da svaka zemlja koja ulazi u ovakvu vrstu saradnje, iz akcionog plana koji obuhvata hiljadu aktivnosti koje stoje na raspolaganju Vojske Srbije i Ministarstvu odbrane, Srbija sama bira one u kojima želi da učestvuje. Formalno gledano Indiviualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO, koji je usvojen 2014. godine a onda na inicijativu Srbije produžen faktički na još dve godine, organizovan je u četiri poglavlja – politički i bezbednosni okvir, odbrambena i vojna pitanja, zaštita tajnih podataka i javna diplomatija, naučna saradnja i upravljanje vanrednim situacijama. Ne traba da iznenadi što se tu nalaze i tema inkluzije Roma, pa čak i učestvovanje naših naučnika u istraživanjima o dobinjau biogoriva iz algi.

Ambasador i v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezebednosnu politiku Branimir Filipović za Ekspres kaže da su rezultati dosadašnje implementacije IPAP-a veoma ohrabrujući i da to potvrđuje činjenica da su ogromna većina planiranih ciljeva i aktivnosti uspešno realizovani.
– Ovu ocenu dele i strukture u NATO i članice Alijanse, o čemu svedoči i izveštaj NATO o implementaciji prvo ciklusa IPAP-a u kome je prepoznat izuzetan napredak postignut u razvoju partnerskih odnosa. IPAP, kako mu samo ime kaže, predstavlja Akcioni plan, spisak ili pregled aktivnosti koje su dve strane dogovorile i koje sprovode u određenom vremenskom periodu. U javnosti mnogi označavaju IPAP kao međunarodnog ugovor, što je potpuno pogrešno, jer se on ne potpisuje, ne ratifikuje i nema međunarodno-pravno dejstvo. To je dogovoren plan aktivnosti i ciljeva grupisanih u četiri oblasti koje smo kao država sami definisali, a u čijoj realizaciji dobijamo ekspertsku i drugu podršku NATO. Posebno je značajno što su ove aktivnosti u potpunosti komplementarne sa našim reformskim naporima u procesu EU integracija, kao i sa našim drugim unutrašnjim i spoljnopolitičkim prioritetima, odnosno ukupnim reformama koje naša zemlja sprovodi. Partnerska saradnja Srbije sa NATO je jasno definisana politikom vojne neutralnosti Srbije, čija je suština odsustvo volje za pristupanjem NATO ili bilo kom vojnom savezu u svetu, ali, istovremeno i spremnost da se ostvari partnerska saradnja, podeli odgovornost u realizaciji zajedničkih definisanh interesa i suočavanja sa bezbednosnim izazovima, koji su u savremenom svetu nedeljivi. Istovremeno, NATO, ne samo kroz IPAP, već i u okviru ukupnog političkog dijaloga i konkretne praktične saradnje, u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije i na isti način vrednuje našu dosadašnju partnersku saradnju – objašanjava Filipović.

Na kraju, od ukupno 215 aktivnosti koje su bile planirane prvim ciklusom IPAP-a, u predviđenom roku nije realizovano svega tri odsto, među kojima je recimo i projekat “Južni tok” zbog čega i nije realizivano, dok postoje i aktivnosti koje se i dalje odvijaju jer je reč o dugoročnim procesima i ciljevima koji, zbog svoje prirode, nisu ni mogli biti okončani u određenom periodu.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar