Politika
25.06.2018. 14:18
R.E./Pink/Foto: Printscreen Pink international company

BIVŠI PREDSEDNIK SRJ ZORAN LILIĆ: Nisam izdao Slobodana Miloševića u Hagu, tamo sam odveden prisilno 2002.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Zoran Lilić, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije, rekao je danas za Pink, da je neistina napisana u novinama da je on pomogao haškom tužilaštvu da dođe do državnih dokumenata s oznakom tajnosti koji su, prema pisanju, naneli najveću štetu ekspredsedniku. Tu informaciju otkrila je u svojim memoarima bivša haška tužiteljka Karla del Ponte.
- Ne znam zašto je ovo napisano, a i ne interesuje me nešto posebno. Nemam nameru da se pravdam i lako je dokazati sve šta je bilo u Hagu. Ako se sećate, ja sam sve govorio potpuno otvoreno i javno, bez ikakve zaštite iako mi je velikodušno nuđeno da budem prvi svedok haškog tužilaštva, odnosno i Karle del Ponte i Džefrija Najsa i da nosim oznaku K-33, što je malo poznato. Upravo kao zaštićeni svedok trebao sam da optužim Slobodana Miloševića za najteže stvari koje su oni zamislili što sam ja sasvim prirodno odbio i tražio sam da, ukoliliko budem govorio pred Haškim Tribunalom, svi u Srbiji čuju šta sam rekao, kako sam rekao i našta sam se pozvao - istakao je Lilić.

https://youtu.be/-NU-k82N9hg

Prema Lilićevim rečima, on nije prihvatio da bude svedok Tužilaštva u Hagu.

- U Hag sam odveden prisilno, uhapšen sam 2002. godine, a 2001. su vršeni pritisci. 2002. sam odveden u Hag uz saglasnost našeg Okružnog suda što je značilo da sa Hagom treba razgovarati - rekao je bivši predsednik SR Jugoslavije.

Zbog njegovih nesuglasica sa Miloševićem tokom 98. i 99. godine, Lilić veruje da je Hag zbog toga smatrao da ima dovoljno razloga da bude pristrasan i optuži Miloševića za sve i svašta.

- To mi nije padalo na pamet i to nisam prihvatio i lako ću objasniti i dokazati o čemu se to radi. Haški Tribunal je insistirao da ja kažem neke stvari koje sam odbio i na kraju sam ja, silom, po nalogu suda da me privredu u Hag. I kada su me pustili posle skoro tri nedelje držanja, ja nisam ništa govorio, imao sam prilike da vidim svu dokumentaciju kojom raspolažu, da vidim šta je sve to, jer su mi dali na uvid... Kada su me pustili sudija Mej me zamolio da dobrovoljno dođem kada se bude stvorile povoljne okolnosti za to, a to je značilo da se na moje insistiranje obezbedi da država Srbija, odnosno Savezna Republike Jugoslavija i Vrhovni savet odbrane donesu odluku da se oslobodim čuvanja državne tajne za sva dokumenta koja budu bila u Haškom Tribunalu. Ta dokumenta su, odgovorno kažem, predale tadašnje vlasti, odnosno predao ih je Nacionalni komitet za saradnju sa Haškim Tribunalom, čiji je predsednik bio čuveni ministar inostranih poslova Goran Svilanović, koji je danas visoki funkcioner Evropske unije, odnose Evropske zajednice. Dobio je ozbiljnu nagradu za svoj trud - rekao je Lilić i dodao:

- Znači, predao je sva ta dokumenta sa oznakom državne tajne Haškom Tribunalu i zapise Vrhovnog saveta odbrane. Da je to tačno ja imam ovde tri pisma koje sam napisao. Jedno predsedniku gospodinu Vojislavu Koštunici gde tražim, pošto sam iz sredstava informisanja čuo da su dokumenta data, da i ja imam uvid u ta dokumenta. Na osnovu tog pisma su mi velikodušno iz Vrhovnog saveta odbrane, koje je potpisao kontaadmiral Dušan Stajić, poslali spisak svih dokumenata koje je Vrhovni savet odbrane poslao Haškom Tribunalu. I u tom pismu piše da se obratim Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim Tribunalom. I ja se obraćam gospodinu Svilanoviću gde ga molim da mi ta ista dokumenta koja su poslata Haškom Tribunalu dostavi i meni, obzirom da ću biti primoran da ih komentarišem i da su veoma značajna, ne za odbranu Miloševića, već pre svega za budućnost Jugoslavije i Srbije, a obzirom na izraženu želju Hrvatske i Bosne i Hercegovine da pokrene tužbeni zahtev za ratnu štetu protiv SR Jugoslavije. Ovo se dešava 21. 1. 2003. godine, a ja sam svedočio u Hagu u julu 2003. godine. Svilanović je bio jako ljubazan, primio me na taj razgovor, ali mi je rekao: "Vama ne možemo da damo ni jedan jedini dokument" - priča Lilić i nastavlja:

- Na moje pitanje zašto ste ih dali Haškom Tribunalu?, rekao je:  "Haški Tribunal je institucija kojoj moramo da damo, a vi ste običan građanin". Ono što je najbitnije, pošto nisu znali šta se nalazi u zapisnicima Vrhovnog saveta odbrane, a svaki od njih sam ja potpisao, i u sastavljanju njih ja sam učestvovao. Ne neposredno, ali posredno da. Zapisnik je sa stenografskih beležaka, na osnovu snimaka. Svaka sednica se snimala audio i vizuelno. Na osnovu svih tih snimaka je pravljen jedan skraćeni apstakt na kome su bile samo ključne odluke ističe Lilić i dodaje da su ti dokumenti najbolji argument i dokaz da je Svezna Republika Jugoslavija i Republika Srbija vozdile jednu ozbiljnu borbu za mir i za zaustavljanje ratnih dejstava i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je to bilo moguće.

Lilić je rekao da je Haški Tribunal, kada je on komentarisao, shvatio da je dobio dokumenta koji im nisu trebala.

Bivši predsednik je rekao da Slobodan Milošević nije ništa kriv za ono što je optužen u Haškom Tribunalu.

Kada je u pitanju rat u Hrvatskoj i hrvatske akcije Bljesak i Oluja, Lilić je rekao da je možda trebalo, sa ove distance, da se SRJ i umeša u taj ratni sukob bez obzira na posledice. Napominjući da je takvo stradanje i takav egzodus jednog naroda nezapamćen u istoriji moderne Evrope.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
5°C
05.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve