BIZNIS ISPRED SVAKE POLITIKE

BIZNIS ISPRED SVAKE POLITIKE

Foto: Ekspres/ Nemanja Jovanović


Preuzimanjem dugova Demokratske stranke 2015. godine, odnosno otkupom dugovanja DS-a prema Razvojnoj banci Vojvodine, Dragan Đilas je nesporno spasao nekretnine grupi stanačkih funkcionera, kojima su ovi garantovali za kredit od 360 miliona dinara, ali je po svemu sudeći, na tom poslu nešto “sitno” i zaradio.

A to “sitno” je oko 50.000 evra. Tako bar tvrde dobro upućeni izvori, navodeći da je Đilas s Razvojnom bankom Vojvodine, odnosno njenim stečajnim upravnikom, uspeo da se dogovori da njegova firma “Multikom” dug DS-a od oko 49,5 miliona dinara (oko 400.000 evra) kupi za oko 39 miliona dinara.

“Multikom” je, potom, sa DS-om sklopio ugovor o poravnanju, ali na sumu koju je stranka dugovala RBV, dakle na 49,5 miliona dinara. Đilas je tada računao, kako je i govorio u medijima, da će mu taj dug DS vratiti za godinu-dve.

To se, međutim, još nije dogodilo. Prema pisanju medija iz februara ove godine, demokrate još nisu isplatile ni polovinu te sume, a račun im je i na dan nastajanja ovog teksta (sreda, 23. maj) u blokadi za 83.591.234,57 dinara. I to već 1.097 dana, od 22. maja 2015. godine.

Da je Đilas pregovarao sa RBV o tome da dug demokrata otkupi po ceni koja je za oko 25 odsto niža od vrednosti duga, za “Ekspres” potvrđuje i Amir Bislimi, koji je jedno kratko vreme 2016. godine bio direktor Demokratske stranke.

-Znam da je Đilas o tome pregovarao s njima. Da li je i uspeo u tome, ne znam, jer Demokratska stranka ni na koji način nije mogla da utiče na to -kaže Bislimi.

On dodaje i da su uslovi pod kojima DS vraća dug Đilasu identični onima pod kojima se stranka zadužila kod Razvojne banke Vojvodine, a to je kamata od 1,4 odsto mesečno, odnosno oko 17 odsto godišnje.

On tako negira da je nekadašnji lider DS-a zadužio partiju pod uslovima koji su gori nego oni koje je davala RBV.

-To ni pravno nije bilo moguće -kaže Bislimi, ali ističe da su uslovi koje je davala RBV zaista bili vrlo nepovoljni. Ipak, u stranci je tada, 2012. godine, kako kaže, prevladalo mišljenje da se treba zadužiti za izbornu kampanju.

-Među najglasnijima u tome bili su Aleksandra Jerkov i Tamara Tripić, a čini mi se da je tu bio i Dušan Elezović -dodaje Bislimi. Tripićeva je, inače, kao sekretar stranke i potpisala ugovor o kreditu sa RBV.

Više detalja o uslovima pod kojima je Đilas otkupio dug DS-a nije mogao da nam kaže ni lider stranke u tom periodu, Bojan Pajtić.

-Pa, ne znam to napamet. To će znati Amir Bislimi, on je bio direktor stranke -kratko je u porukama napisao Pajtić, previdevši, ipak, da je Bislim direktor postao gotovo četiri meseca nakon što je Đilas otkupio dug. Bislimi se na toj funkciji zadržao nepunih šest meseci.

Moguće je da je Pajtiću pamćenje oslabilo u poslednja četiri meseca jer je februara ove godine na svom Fejsbuku prilično detaljno opisao ceo posao reagujući na Izveštaj radnog tela za utvrđivanje finansijskog stanja i kontrolu načina trošenja finansijskih sredstava Demokratske stranke, koji je urađen po nalogu sadašnjeg predsednika u ostavci Dragana Šutanovca.

-U izveštaju se na strani 13 navodi, ali i svesno zabašuruje najvažnija činjenica. Đilasova firma je otkupila naš dug od RBV za 49.407.163,82 dinara, a mi smo, kao dužnik, da bismo zaustavili prinudnu prodaju imovine članova DS-a, bili prinuđeni da s njegovom kompanijom, kao novim poveriocem, zaključimo ugovor o poravnanju. Ugovor je sklopljen U IDENTIČNOM IZNOSU od 49.407.163,82 dinara. Dakle, uprkos klevetanju da je ugovor štetan, on nije podrazumevao ni jedan jedini dinar novih obaveza DS-u. Neću preterati ako kažem da je Demokratska stranka s tim pravnim poslom bila na dobitku -navodi Pajtić.

Dodaje potom kako mu “Šutanovčeva komisija” prebacuje to što je “navodno, Đilasova kompanija dobila popust od RBV od 11 miliona dinara”.

-Ne isključujem mogućnost da ga je, uz pregovore, zaista i dobila. Međutim, potpuno je nejasno kako sam ja to mogao uticati na odnos rukovodstva banke i “Multikoma”, ili kojim sam oružjem mogao naterati Đilasa da sa DS-om podeli sredstva ostvarena na ime popusta. Jednako je nejasno kako je Šutanovčeva komisija zamislila da sam mogao sprečiti banku da Đilasu proda potraživanje prema DS-u. Koješta -zaključuje Pajtić.

Dragan Đilas i Dragan Šutanovac do zaključenja ovog broja nisu odgovarali na naše poruke.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar