BURE JOGURTA: Dve priče o Vojvodini

BURE JOGURTA: Dve priče o Vojvodini

Foto: Beta/Dragan Gojić


Da li se Panonsko more ponovo talasa i da li je to uvod u žešću buru? U samo dve nedelje javnost su prodrmale, jedna manje, druga nešto više, dve priče koje se odnose na severnu pokrajinu. Obe u fokus stavljaju veze Vojvodine sa Srbijom južno od Save i Dunava, kako prošlosti, tako u sadašnjosti, a moglo bi se reći i u budućnosti.

Na jednu se gleda kao na dalje nipodaštavanje vojvođanske autonomije i negiranje njene antifašističke prošlosti. Druga je, pak, suprotnost ove prve, s obzirom na to da predstavlja otvorenu žal za referendumom koji bi Vojvodini podario nezavisnost.

Prvi događaj o kojem je reč je odluka pokrajinske skupštine da usvoji predlog Pokrajinske vlade iz marta ove godine da se tri datuma kao značajni za Vojvodinu označe -25. novembar, 15. maj i 10. decembar.

Prvi je dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Drugi je datum održavanja majske skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine. Desetog decembra, pak, obeležava se Međunarodni dan ljudskih prava, kada su Ujedinjene nacije 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Opozicija, a pre svega Liga socijaldemokrata Vojvodine, zamerila je što se nije našlo mesta i za 31. jul, dan kada je 1945. godine Skupština izaslanika naroda Vojvodine odlučila da Vojvodina kao Autonomna pokrajina uđe u sastav federalne Srbije, jedne od federalnih članica tadašnje Jugoslavije, kao i datum donošenja Ustava iz 1974. godine.

“Nismo čuli objašnjenje zašto su 25. novembar i 15. maj značajniji od 31. jula. Umesto toga, čuli smo nipodaštavanje vojvođanske antifašističke tradicije, i pokušaj da se antifašistička borba kojoj su Vojvođani dali ogroman doprinos, izjednači sa zločinima počinjenim u prvim posleratnim godinama nad građanima Vojvodine nemačke i mađarske nacionalnosti”, rekao je poslanik LSV Bojan Kostreš.

Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović rekao je da namera predlagača nije bila da se vraća u prošlost, već da gradi budućnost u društvu većeg razumevanja i solidarnosti. Podršku predlogu Vlade pružio je i predsednik Skupštine Vojvodine i SVM Iš tvan Pastor, uz ogradu da on 25. novembar ne može da slavi već samo da obeležava “kao istorijsku lekciju cinizma međunarodne zajednice i političke impotentnosti onih koji su tada vodili mađarsku državu”.

Mnogo manju medijsku pažnju, iako je imao bombastičnije poruke, dobio je skup “Vojvodina i Srbija -100 godina posle (1918-2018)” održan desetak dana ranije u organizaciji NVO Vojvođanski klub.

“Referendum o nezavisnosti Vojvodine bi uspeo da su ga prethodne vlasti za 15 godina, koliko su vladale, brižljivo pripremale. A nisu”, rekao je tom prilikom Dragan Veselinov, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Prema njegovim rečima, ko god je hteo da se ujedini sa Srbijom, nije prošao dobro.

“Ko god je hteo pod srbijansku šajkaču, da izvinite, narodski rečeno -najebao je”, kazao je Veselinov i ocenio da je Vojvodina “voljom versajskih sila” posle Prvog svetskog rata pripojena Srbiji, a ne nekakvim izjašnjavanjem građana Vojvodine.

“Naša pozicija je mnogo, mnogo gora od one koju su imali Slovenija i Hrvatska kada su odlučile da izađu iz Jugoslavije. Oni su političke nacije, ali imaju i zasebno etničko poreklo. Mi jesmo politička nacija ali nemamo zasebno etničko poreklo”, rekao je Veselinov.

Ovo izlaganje nekadašnjeg predsednika Koalicije Vojvodina, ali i ministra u prvoj postmiloševićevskoj vladi u Srbiji, međutim, nije izazvalo gotovo nikakve reakcije ni javnosti, a ni vlasti.
To, međutim, ne znači da ih treba i zanemariti, a Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje da su ovakvi nastupi posledica, pored ostalog, neodgovarajuće teritorijalne organizacije Srbije.

-Vi trenutno imate Beograd, ostatak Srbije kao jednu celinu i Vojvodinu kao jedinu autonomiju. To je neodrživo i to mora da se menja. Regionalizacija, dakle, jeste tema koja će morati da bude otvorena, a od koje su bežale sve dosadašnje vlasti, pa i ona u kojoj su bili i Veselinov i Nenad Čanak, kao najglasniji borci za poseban status Vojvodine -kaže Janjić za “Ekspres”.

Da li će Srbija, pored Vojvodine i Beograda, biti podeljena na četiri ili pet regiona, pitanje je političkog dogovora, ocenjuje Janjić, ali je suština da u tome ne može biti ni reči o nekakvoj federalizaciji.

-Nije sporno da region ima svoj dan, Vojvodina već po Ustavu ima i svoju zastavu i grb, dakle svoje simbole, ali ne može biti govora ni o kakvim atributima državnosti koji bi vodili federalizaciji -kaže Janji.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar