KOSOVSKI ANALITIČAR BURIM RAMADANI: Kosovo o vojsci odlučuje s partnerima

Vojska Kosova nije reaktivni pristup institucija Kosova prema Srbiji i još manje prema kosovskim Srbima. Ovde je reč o kompletiranju procesa izgradnje državnosti i ako bi Srbija to tako shvatila, to bi pomoglo u održivom procesu saradnje u regionu

Za Burima Ramadanija, direktora Centra za istraživanje bezbednosnih politika iz Prištine, proces formiranja kosovske vojske je počeo i, bez sumnje, rezultiraće stvaranjem oružanih snaga Kosova.
- Naravno da su dileme koje su podstaknute u javnosti važne zbog načina na koji će se to odigrati, ali mislim da neće biti odustajanja. Istovremeno, proces može da se završi u nekoliko sati ili nekoliko dana. Institucionalni i društveni momentum na Kosovu je stvoren za osnivanje vojske. Da budemo jasni, Kosovo nema tradiciju donošenja bilo kakvih nekoordinisanih odluka sa strateškim partnerima. Nijedna odluka Kosova nije bila odvojena ili izolovana. Ovaj proces, nezavisno od toga koliko će biti praćen izazovima, završiće se formiranjem vojske Kosova. Ako gledamo realno, vojska Kosova neće biti nikakva opasnost za regionalnu stabilnost ili bilo kakve bilateralne odnose sa Srbijom. Verujem da će posle nekog vremena Srbija imati u njoj sigurnog i stabilnog partnera za izgradnju zajedničkog pristupa izazovima i regionalnim i globalnim pretnjama. Nijedna država ne može sama da čuva svoju nacionalnu bezbednost jer je regionalna stabilnost važna za svaku državu pojedinačno - kaže Ramadani za „Ekspres".
Kosovski Srbi, ali i zvanični Beograd, protive se formiranju vojske Kosova. Da li vidite dijalog kao mogući način za približavanje stavova?
- Vojska Kosova nije reaktivni pristup institucija Kosova prema Srbiji i još manje prema kosovskim Srbima. Ovde je reč o kompletiranju procesa izgradnje državnosti i ako bi Srbija to tako shvatila, to bi pomoglo u održivom procesu saradnje u regionu. Kosovo ne pravi vojsku protiv Srbije, već zaokružuje svoju državnost. Mislim da je prošlo vreme nekoordinisanih pristupa konsolidaciji regionalne stabilnosti na zapadnom Balkanu i izolacija koje povećavaju tenzije među državama. Ovo je totalno nepotrebna i neproduktivna stvar. Mislim da bi Srbija trebalo da vidi mogućnost formiranja vojske Kosova u vidu doprinosa regionalnoj bezbednosti.
U slučaju da se na formiranje vojske ide promenom zakona, a ne ustavnim promenama, u kojem pravcu može da ode to pitanje?
- Odluka o formiranju vojske Kosova, bilo to preko zakona ili ustava, jasno je da će biti koordinisana odluka Kosova i njegovih strateških partnera. Kako god da bude, proces će ići do kraja, i ne vidim moguće ugrožavanje odnosa Kosova sa Zapadom imajući u vidu da su svi procesi na Kosovu godinama bili usaglašeni. Ako se predstavnici kosovskih Srba ne slažu sa ustavnim promenama, jasno je da će Skupština Kosova nastaviti svoje procedure o zakonskim promenama kako bi KSB dobila vojnu misiju.
Koliko je realna mogućnost novih konflikta u regionu?
- Bezbednosna situacija na zapadnom Balkanu je pod tenzijama, ali ne vidim mogućnost vraćanja u konflikte sličnih onima iz devedesetih. Sada su regionalne okolnosti drugačije za svaku državu posebno. Nijedna država regiona nije ni približno u istom stanju kao tada. Albanija i Hrvatska su deo NATO, Crna Gora je u poslednjim kilometrima ulaska u NATO, a na Kosovu je NATO prisutan preko misije KFOR-a. Bosna i Hercegovina je u specifičnoj poziciji, Makedonija nema problema sa strukturama bezbednosti, ali ima političke probleme. Srbija je prošla kroz fazu neophodnih reformi u vojnom i bezbednosnom sistemu. Glavni problem zapadnog Balkana je vraćanje govora mržnje. Jasno je da ta retorika dolazi kao posledica negativnih dešavanja, ali verujem da je ovo poslednji vapaj logike devedesetih. Ovo se naročito događa u Srbiji, i zbog toga bi politička elita, ali i srpsko društvo u celini, trebalo da ima drugi pristup, jer istorijsko pamćenje je dalo svoje lekcije.