CENA OTPREMNINE: Kako je Tomislav Nikolić odlučio da se kandiduje za predsednika

Nikolić je dva dana uoči Sretenja prihvatio da Vučić bude predsednički kandidat, a da se on zauzvrat vrati na čelo stranke i da bude predsednik Vlade, kao i da zadrži deo privilegija koje je imao za vreme obavljanja funkcije šefa države

Praznik Sretenje zaista je poseban dan. Od ove godine pamtiće se i po buri koja je nastala na političkoj i medijskoj sceni pri samom svom isteku zbog vesti da će Tomislav Nikolić ipak ući u trku za novi predsednički mandat. Uprkos jednoglasnoj odluci Predsedništva partije koju je osnovao da kandidat bude Aleksandar Vučić.

Poslednje od pet prazničnih sretenjskih večeri, koje je proveo dočekujući zvanice na predsedničkom prijemu povodom Dana državnosti, za Nikolića je očigledno bilo posebno emotivno. Po završetku govora, napuštajući binu i pridružujući se gostima, Nikolić se uzdržavao da ne zaplače, ostavljajući nedvosmislen utisak političara koji odlazi sa scene, na čijem je vrhu proveo poslednjih pet godina.

Emotivno je bilo i u nastavku večeri, na proslavi Nikolićevog 65. rođendana, odakle je i stigla vest o obrtu - da je on ipak rešio da se kandiduje za drugi mandat. Uz tu informaciju i preciziranje da je odluku doneo na samoj rođendanskoj proslavi, srpska redakcija ruske medijske kuće Sputnjik objavila je i kratak video na kojem Nikolić, raspoložen i nasmejan, okružen saradnicima, gasi svećice na rođendanskoj torti ukrašenoj bojama nacionalne zastave. U sretenjskoj večeri, srpski mediji ne dobijaju od samog Nikolića potvrdu za ovu informaciju, pa čak ni javni servis RTS, koji se finansira novcem svih građana Srbije, već i on prenosi vest ruske državne informativne kuće.

Sve dolazi u momentu kada je izgledalo da je odluka SNS-a o kandidovanju Aleksandra Vučića za predsednika Srbije izvesna, da je o tome u najvećoj partiji već postignut dogovor, koji stranački Glavni odbor treba da potvrdi u petak, 17. februara. Ipak, Nikolićeva iznenadna najava o kandidovanju (ili je to bila samo medijska interpretacija), ima kratku predistoriju...

Kakvi god da su bili Nikolićevi motivi za sretenjsku izbornu dramu, malo je verovatno da će ona izazvati potrese u SNS-u i u planovima te partije za predsedničke izbore. Stvari bi pre toga trebalo da budu rešene tamo gde su i počele, u razgovoru Vučića i Nikolića

Dani uoči Sretenja bili su prilično živi u vrhu SNS. Uoči praznika, uoči dana za koji su i Nikolić i Vučić odranije najavljivali da će saopštiti odluku o predsedničkom kandidatu naprednjaka, zbili su se važni dogovori. Nikolić je, prema izvorima, dva dana pred Sretenje prihvatio da Vučić bude predsednički kandidat, a da se on zauzvrat vrati na čelo stranke i da bude predsednik Vlade, kao i da zadrži deo privilegija koje je imao za vreme obavljanja funkcije šefa države. Za aktuelnog premijera i lidera SNS to je bilo previše, i kao odgovor na Nikolićeve zahteve zakazao je sednicu Predsedništva stranke, na kojoj je jednoglasno predložen za predsedničkog kandidata.

Uključujući i glas Radomira Nikolića, sina predsednika države, koji se priklonio ubedljivoj većini shvativši da će biti jedini protiv kandidovanja Vučića. Premijer i lider SNS-a će, potom, opširno u intervjuu RTS-u govoriti o odluci SNS-a, više puta naglašavajući da očekuje da će s Nikolićem i ubuduće sarađivati. Vučić je, dakle, odbacio Nikolićeve zahteve, lišavajući ga očekivanja da će unutar SNS-a moći da izdejstvuje jaku poziciju za nastavak svoje političke karijere. Nikolićeva (ili samo medijska) najava o ponovnom kandidovanju tempirana je za sretenjsko veče, verovatno u nameri da se do petka i sednice Glavnog odbora naprednjaka nešto učini u pregovorima s Vučićem, odnosno da ostane u političkoj igri, i to u njenom centralnom krugu. Po svemu sudeći, takav razvoj nije prihvatljiv za Vučića i on s mnogo više izvesnosti nego Nikolić očekuje odluku najvišeg stranačkog tela, odnosno potvrdu odluke da će biti predsednički kandidat. S druge strane, ukoliko Nikolić u međuvremenu odustane ili bar drastično umanji svoje zahteve, moći će da saopšti da nije imao nameru da se kandiduje za predsednika, i to protiv svog najbližeg političkog prijatelja Vučića, jer o tome su govorili tek mediji, ali ne i on sam. Ukoliko se ipak ispostavi da su medijske vesti bile tačne, Nikolić će verovatno morati u predsedničku trku bez podrške partije koju je osnovao i protiv Vučića, koga je neposredno pre toga suočio s maksimalističkim zahtevima. Nimalo obećavajući izgledi za političara koji je propustio priliku da u miru napusti političku scenu, i to s njenog vrha.

Spekulacije u sretenjskoj noći bile su brojne. Način na koji je bombastična vest o Nikolićevoj kandidaturi objavljena (Sputnjik) sugerisala je da još uvek aktuelni predsednik ima za to podršku ili možda impuls upravo Rusije, kojoj je politički blizak. Mnogo bliži nego Zapadu i EU, kojima naglašenije teži Vučić. Paradoksalno, ali Nikolićeva (ili samo medijska) kandidatura izazvala je u prvi mah i zadovoljstvo među Vučićevim kritičarima, koji su u suparništvu dvojice ključnih ljudi SNS-a videli izglede za rascep u SNS-u, odnosno Vučićev pad na predsedničkim izborima.

Kakvi god da su bili Nikolićevi motivi za sretenjsku izbornu dramu, malo je verovatno da će ona izazvati potrese u SNS-u i u planovima te partije za predsedničke izbore. Stvari bi pre toga trebalo da budu rešene tamo gde su i počele, u razgovoru Vučića i Nikolića.