CIPRAS: Za evropski Balkan i Srbiju u EU

CIPRAS: Za evropski Balkan i Srbiju u EU

Foto: YouTube screenshot


Premijer Grčke Aleksis Cipras, domaćin sastanka zapadnobalkanske četvorke, poručio da je Zapadnom Balkanu mesto u EU.

Cipras je rekao da region Zapadnog Balkana ima pred sobom novu, dinamičnu perspektivu , ali da je potrebno imati viziju i veru u regionu i činiti hrabre korake, ponekad i “protiv struje”.

“Samo takvim koracima možemo da postavimo odnose za evropski Balkan, demokratski Balkan, koji neće biti ugrožen nacionalizmima, fobijama, okrenutošću samima sebi, već će biti stabilno orijentisan ka zajedničkoj saradnji”, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare u Solunu. Kako je rekao, u ovoj godini donete su značajne odluke o procesu prijema Srbije i Crne Gore u EU.

“EK je dala perspektivu prijema 2025, ali imali smo i odluku o početku pristupnih pregovora 2019. na leto za Albaniju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, pod uslovom da se pozitivno reši pitanje imena te zmelje. Važno je to reći, neophodan je pozitivan ton”, poručio je Cipras.

Cipras je istakao činjenicu da tri zemlje “balkanske četvorke” – članice EU podržavaju članstvo Srbije u EU. “Smatramo da je Srbija suštinski član evropske porodice i uskoro će to i postati”, dodao je on.

Ocenio je da niko nije očekivao da će se toliko toga promeniti na Balkanu za samo godinu dana od uspostavljanja ove inicijative, kao i da će se ona proširiti i na Rumuniju.

“Ali ona će postati institucija koja formira dinamiku, pokreće snage, promoviše zajednički način razmišljanja o balkanskoj saradnji, doprinositi događajima u regionu promovišući regionalnu saradnje u cilju zajedničkog razvoja Balkana”, naglasio je Cipras.

Grčki premijer je podsetio da je 2014. godine održan ministarski sastanak EU na kojem nije pokrenut dnevni red iz Soluna i da je predsednik EK Žan Klod Junker tada rekao da u narednih pet godina neće biti perspektive proširenja.

Kancelarka Merkel je nakon toga pokrenula Berlinski proces kako bi održla živom perspektivu povezivanja EU i Balkana, dodao je on.

“Usledila je 2015-16. izbeglička kriza, ali i posledice ekonomske krize koje su posebno imale težak uticaj na Grčku. 2017. je bila teška za regon sa krizama u BJRM i Albaniji. Ove godine, ova inicijativa koincidara sa preokretom kada se radi o negativnim događajima i sada se polako stavra pozitivna dinamika”, ocenio je Cipras.

Naveo je da je ove godine potpisano više značajnih sporazuma, pre svega istorijski Sporazum iz Prespe, da je Bugarska predsedavala uspešno EU i da je to na neki način, zahvaljujući njihovom dogovoru, bilo “balkansko predsedavanje” , da je održan Samit o Zapadnom balkanu u Sofiji, da sledi samit 16 plus 1 sledeće nedelje u Bugarskoj i Samit Berlinske incijative u Londonu na kojem će prvi put učestovati i Grčka.

“Godinu dana ranije to je bilo nezmislivo, ali to je realnost- nova perspektiva za ceo region. Godinu dana od formiranja incijative došla je stvaralačka godina za Balkan, otvara se novi ciklus još više ispunjen nadom”, naglasio je Cipras.

Naveo je da je paralelno održan i sastanak ministara za infrastukrutu, čime je konkretizovan niz projekata koje želimo da podržimo – pre svega železničko povezivanje (Solun-Kavala-Aleksandropulis- Burgas-Varna-Ruse).

Posebno je istakao želežničko povezivanje Soluna,Skoplja i Beograda, što, kako kaže, treba da se ubrza. “Tu je i niz energetskih projekata, a potrebno je i podići nivo grčkih luka i luka na Crnom moru. Naši ministri pripremili su projekat koji se odnosi za jedan transportni prsten, povezivanje četiri balkanske zemlje što daje poseban unapredjeni geopolitčki položaj regionu. Balkan je na raskrsnici tri kontinenta i može da ima poseban značaj u narednom periodu”, zaključio je Cipras.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar