CRNA GORA: Pad imuniteta tužioca

Odluka vrhovnog tužioca Ivice Stankovića da preinači zahtev za pritvor dvojici opozicionih poslanika presedan je u crnogorskom pravosuđu

Vrhovni državni tužilac Crne Gore Ivica Stanković sprečio je hapšenje dvojice poslanika opozicionog Demokratskog fronta Andrije Mandića i Milana Kneževića samo tri sata nakon što im je Skupština Crne Gore ukinula poslanički imunitet i time otvorila uslove za njihovo privođenje.

U obavezujućem uputstvu Specijalnom tužilaštvu, koje je inače tražilo od parlamenta dozvolu za krivično gonjenje dvojice opozicionih poslanika, vrhovni tužilac Stanković se direktno usprotivio određivanju pritvora dvojici poslanika, podrivajući na taj način kredibilitet Milivoja Katnića, specijalnog tužioca.

Katnić nastoji da otvori postupak i da odredi pritvor protiv poslanika Demokratskog fronta zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo stvaranje kriminalne organizacije. Izvršnom naredbom vrhovnog tužioca Stankovića, koja s obzirom na tajming i dešavanja u parlamentu Crne Gore i izvan njega ima karakter političke odluke, splasnule su političke tenzije pa su poslanici Fronta, uključujući Mandića i Kneževića, pobedonosno napustili zgradu parlamenta, u koju su došli posle dužeg bojkota skupštinskih sednica. Njih dvojicu su u parlament dopratile kolege poslanici iz Demokratskog fronta, koji su u poslaničkim prostorijama čekali, kako su rekli, hapšenje svojih partijskih drugova.

Nakon što je Skupština ukinula imunitet Mandiću i Kneževiću, u skupštinski hol su ušli vidno revoltirani poslanici Fronta, formirajući jednu vrstu tunela sa obe strane hola i vređajući poslanike DPS-a, ali i skupštinsko obezbeđenje, koje je sprečilo teže incidente. Njihov ulazak podudario se sa izlaskom poslanika vladajućeg DPS-a iz plenarne sale, što je uzburkalo strasti kod DF-a. Krenule su uvrede, psovke i pretnje, ali poslanici DPS-a nisu na to odgovarali, već su jedan za drugim odlazili u svoj klub.

Najburnije je reagovao Branko Radulović, koji se nije zaustavio na verbalnom napadu, već je uhvatio za vrat i udario po glavi Miodraga Radunovića iz DPS-a, nazivajući ga „ološem". Radunović se, ipak, nije ni okrenuo. Skoro do fizičkog kontakta došlo je i kada se Milan Knežević uneo licem u lice prvo Miodragu Vukoviću, a potom i Luiđu Škrelji.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost da je Stankovićev potez krajnja posledica nedavno izrečene molbe srpskog premijera Aleksandra Vučića da crnogorska strana pokaže „izuzetnu delikatnost" u procesuiranju lidera DF.

- Ološu jedan. Svi ste ološi - poručio je Knežević unoseći se u lice Vukoviću, dok je Škrelji kazao „da će krivati i na drugu nogu".

Uvrede su nastavljene. „Lopovi", „udbaši", „sram vas bilo", „kukavice", bile su neke od pogrdnih reči na račun DPS-a izrečene u skupštinskoj zgradi. Sve je trajalo petnaestak minuta, nakon čega je Andrija Mandić prekinuo verbalne napade kako bi održao pres konferenciju.

Presedan tužioca

Odluka vrhovnog tužioca Stankovića da se prvi put umeša u posao Katniću i preinači njegov zahtev o traženju pritvora prvi je te vrste u istoriji crnogorskog pravosuđa. Stav, odnosno izvršna naredba Stankovića, osim što je podrila kredibilitet Specijalnog tužilaštva i glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, predstavlja iznenađenje imajući u vidu da je usledila čak pet dana nakon zahteva Katnića Administrativnom odboru da ukine imunitet dvojici poslanika.

To faktički znači da je Stanković bio upoznat s Katnićevom inicijativom od samog početka i da je dao zeleno svetlo za njegovo sprovođenje. Vrhovni državni tužilac o vetu na hapšenje lidera DF-a nije govorio ni na sednici Veća za nacionalnu bezbednost, održanoj u utorak, kojoj je prisustvovao kao prvi tužilac Crne Gore.

Šta je uticalo na to da Stanković promeni mišljenje, ostaje u domenu spekulacija, ali upada u oči da je Stanković na dan kada je Administrativni odbor predložio ukidanje imuniteta javno branio Katnića.
- Ceneći veliko interesovanje javnosti za zahtev koji je Specijalno državno tužilaštvo uputilo Skupštini Crne Gore za skidanje imuniteta dvojici poslanika zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo stvaranje kriminalne organizacije, moram da napomenem da će, ukoliko se zahtev usvoji, opravdanost svih postupaka Tužilaštva ceniti nadležni sud. Sve dokaze koje poseduje Specijalno državno tužilaštvo predstaviće pred nadležnim sudom. To je jedino mesto na kojem se daje konačna ocena pravne valjanosti i kvaliteta dokaza, kao i osnovanosti i zakonitosti postupanja Tužilaštva - rekao je tada Stanković.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost da je Stankovićev potez krajnja posledica nedavno izrečene molbe srpskog premijera Aleksandra Vučića da crnogorska strana pokaže „izuzetnu delikatnost" u procesuiranju lidera DF.

Zadovoljstvo u opoziciji

Mandić i Knežević su odmah nakon odluke Stankovića saopštili da pozdravljaju njegovu odluku.
- Nismo očekivali ovakvu odluku Ivice Stankovića. Imali smo plan i scenario za svaku drugu situaciju, osim za ovu - izjavio je Mandić na konferenciji za medije u Skupštini. Mandić i Knežević zahvalili su građanima koji su se okupili ispred Skupštine i kolegama iz opozicije koje su došle da ih podrže.

- DF nije pretnja za ustavni poredak i nema nameru da ruši državu Crnu Goru. DF je svih ovih meseci napadan i sve ovo što mi radimo je nužna samoodbrana i ništa više - rekao je Knežević.
Andrija Mandić je ocenio kako je specijalni državni tužilac Milivoje Katnić čitav proces protiv njega i njegovog kolege izmestio iz pravne ravni, preneo ga na lični nivo, u kojem, kako je rekao, dominiraju emocije.

- Kolege iz opozicije pozivamo da nastavimo sa zajedničkim akcijama jer samo zajedno možemo doći do željenog cilja i promena u Crnoj Gori. U Crnoj Gori još ima političkih zatvorenika i zato pozivam sve one koji donose odluke da što pre omoguće da se na slobodi nađu Nikola Bajčetić i Mihailo Čađenović. To je važno za procese koji su očigledno zahvatili Crnu Goru - kazao je Mandić. Poručio je kako DF ostaje dosledan bojkotu parlamenta, izbora u Nikšiću, kao i odlukama koje su zajedno utvrdili s kolegama iz opozicije.

Poslanici vladajućeg bloka saglasni su, međutim, da se Mandiću i Kneževiću ukidanjem imuniteta daje mogućnost da, ako su nevini, to dokažu na sudu. Predsednik Skupštine Ivan Brajović rekao je da je očekivanje Crne Gore i međunarodne javnosti, opozicije i vlasti da se što pre rasvetle činjenice vezane za dešavanje tokom izbornog dana u oktobru prošle godine. On je istakao da se nada da će slučaj biti što pre rešen.

- Mora se dati poverenje institucijama, bez obzira na to o kome se radi, poslaniku opozicije ili vladajuće većine. Tužilaštvo i pravosuđe ne smeju da budu teret podozrenja i nepoverenja - kazao je Brajović. On je iskazao žaljenje što opozicija nije saopštila svoje argumente na plenumu i rekao da se nada da će Mandić i Knežević otkloniti sumnju za dela za koja se terete.

Branimir Gvozdenović iz DPS-a kazao je da se radi o „najozbiljnijim sumnjama do sada" i da parlament najmanje što može da učini jeste da „omogući pravosudnim organima da ispitaju sumnje o destabilizaciji Crne Gore".
- Ne smemo ćutati i dozvoliti da se ovo ne ispita do kraja. Celokupna javnost to očekuje. Poslanički imunitet ne može biti smetnja pravdi, a posebno ako se radi o potencijalnim delima protiv države i ustavnog uređenja. Zapaljive izjave opozicionih poslanika neće nas pokolebati da saznamo sve detalje o onome što se dešavalo u izbornoj noći - kazao je Gvozdenović. On je istakao da opozicija nezrelim ponašanjem samo potvrđuje sumnje.

Prema mišljenju Vujice Lazovića iz Socijaldemokratije, na sceni je „puzajući pokušaj destabilizacije Crne Gore, još od referenduma 2006. godine".
- To se nastavlja u kontinuitetu do 2015, kad smo u jesen imali proteste koji su eskalirali u pokušaj rušenja ustavnog sistema. Enigma su opozicione partije koje su za NATO, a sve čine da Crnu Goru destabilizuju u ovoj ključnoj fazi za učlanjenje - rekao je Lazović. Ipak, kaže, da ne treba praviti dramu jer je u pitanju je proceduralna odluka na zahtev Specijalnog tužilaštva.