CVIJIĆEVA LINIJA NA NIŠANU PRIŠTINE: Kurti i Kamberi traže pripajanje juga Srbije Kosovu

Lider kosovskog pokreta "Samoopredeljenje" Aljbin Kurti izjavio je danas da će pitanje korekcija granica izmedju Srbije i Kosova biti otvoreno u septembru u Briselu i da predlog nije prihvatljiv ako se odnosi samo na deo Preševske doline, a ne na cele opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa na jugu Srbije.

Kako je objasnio Kurti, u pregovorima se mora poštovati volja 99 odsto Albanaca iz tih opština koji su glasali za pripajanje Kosovu 1. i 2. marta 1992. godine na referendumu koji Srbija ne priznaje.

"Termin korekcija granica koji koristi predsednik Kosova (Hašim) Tači je neadekvatan i opasan zato što taj termin može da se odnosi na neko pojedinačno selo, brdo ili mali prostor a ne na celu oblast opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje moraju da se posmatraju zajedno a ne odvojene jedna od druge", navodi se u saopštenju Kurtija.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je izjavio u Prištini da će doći do "ozbiljnih posledica" ukoliko cela preševska dolina ne bude uključena u proces korekcije granica.

Podsetimo, pomenuti pojam " Cvijićeva linija" prvi je spomenuo prerano preminuli geopolitičar Zoran Petrović Piroćanac u svojoj knjizi "Mali pojmovnik geopolitike" (2004).

" Cvijićeva linija često se toponimski izražava geografskom linijom: Valona-Skopje, Kosmet- Srbija, do Beograda i Dunava. Tako Globalni pajkan (Global Cop), kako SAD popularno nazivaju sami američki mediji, nezadrživo grabi svom glavnom strategijskom cilju za ovaj deo planete - Dunavu. Srbi su još jedini preostali nedisciplinovani element Balkana i rekonfiguracija nove bezbednosne arhitekture i geometrije Evrope podrazumeva ubedljivo urazumljivanje Srba bez obzira je li im na čelu demokratska ili komunistička vlast. Srbi su premali, preslabi i presitni da bi odlučivali o sudbini samostalno. Veliki moraju da obezbede svoje geoekonomske interese, komunikacijske i ine pravce ovog prostora, pre svega Dunav. Sa velikima se zato razgovara kao što je to 1940. neuspešno savetovao Knezu Pavlu ministar vojni, general Nedić, a ne na Titov način (čitaj: uvek samo na srpsku štetu).
U srpskoj tampon zoni oko Bujanovca i Preševa, Srbija se ponovo preznojavala tokom 2000. i 2001. godine, u igri živaca sa Albancima, a zapravo sa zapadnom Alijansom. Ovoga puta nije bilo osiromašenog uranijuma kao imanentne pretnje, ali je već i činjenica da su se albanski gerilci nalazili pod oružjem na suverenoj teritoriji Srbije, dovoljan pokazatelj krhke i krajnje nesigurne geostrategijske pozicije tranzicione zemlje Srbije, koja je, uz sve druge međunarodne probleme, i duboko iznutra raspolućena. Linija Bujanovac - bugarska granica je, zapravo, poslednja strategijska odbrana Beograda i Dunava i albanska-šiptarska provokacija u jesen 2000. itekako je bio čin koji prevazilazi njihovu autonomnu odluku da ulete duboko u srpski prostor. Veliki prijatelj Albanaca, francuski geograf Mišel Ruks, anticipacijski je, još pre ratova u eks-Jugoslaviji, ukazao na važnost linije Bujanovac - bugarska granica.

"Strategijska vrednost je veoma značajna i velika. Čim pogledate na kartu, uverite se da je to dolina u planinama i raskrsnica, koja je funkcionisala u više navrata u istoriji. Drugi aspekt jeste da, ako Kosovo ne pripada Jugoslaviji, Makedonija je automatski odsečena, nije više praktično povezana sa ostalim delom zemlje, osim preko doline Morave, što znači preko koridora, 50 km širokog, između Bujanovca i bugarske granice. To je prostor koji se praktično ne može braniti."

Izuzezetni geopolitičar srednje generacije u Francuskoj, Mišel Fuše, savetnik ministra spoljnih poslova Francuske Mišela Vedrina, boravio je 2001. u Beogradu na promociji svoje knjige Evropska Republika. Pred aktivistima Evropskog pokreta, čiji je gost bio, citirao sam mu kolegu Ruksa. Na direktno pitanje ne znače li događaji oko Preševa i Bujanovca da radovi na novoj bezbednosnoj evropskoj arhitekturi nisu još okončani, veliki stručnjak je odgovorio baš tako da nisam u stanju da reprodukujem išta što je jasan odgovor.  Gradnjom značajnih vojnih kapaciteta na takozvanoj Cvijićevoj liniji (Valona-Skopje Kosovo-Srbija do Dunava), globalni pajkan, SAD, nezadrživo se približio svom strategijskom cilju za ovaj deo sveta. Nova evropska bezbednosna arhitektura treba i Srbe da disciplinuje do mere bezopasnosti po komunikacijske, privredne i ine pravce koji prolaze bivšim jugoprostorom, pre svega Dunavom. Zapadna Alijansa je svojim ulaskom na Kosmet, ovladala još jednom izuzetno važnom strategijskom tačkom - pravcem Bujanovac - bugarska granica. Taj posao je već obavljen, i srpska strategijska pozicija je time opasno dalje pogoršana. Takođe je jasno da je takozvani "vojnotehnički sporazum" u Kumanovu simbolični, tužni i ponižavajući kraj granica koje su Srbi izborili od vremena Kumanovske bitke. Kraj veka je stigao sa neumitnim rekomponovanjem srpskih granica, čijih dugoročnih bolnih istorijskih posledica srpska politička klasa, po svemu sudeći, još uvek nije svesna", napisao je Piroćanac pre 14 godina.