Datum ulaska u EU, onda dogovor s Prištinom

Pitanje svih srpskih pitanja, problem Kosova, konačno na dnevnom redu. Vučić tražio datum od EU i time na neki način "uslovio" ozbiljan nastavak razgovora sa Prištinom

"Bez svoje celovitosti Evropa neće biti stabilna i neće moći igrati vodeću ulogu u svetskoj istoriji. Moja poruka je sledeća: naravno da su odlučujuće pozitivne snage u samim zemljama Balkana, ali nama je potrebna i pozitivna energija iz Evrope, ne samo ono materijalno već i evropska duša", Zoran Đinđić 2001.
"Teoretski je moguć prijem Srbije u EU 2007. godine", Zoran Živković, 2003.
"Srbija će do 2010. godine ući u Evropsku uniju", Boris Tadić, 2007.
"Srbija će dogodine dobiti kandidaturu, a postati punopravna članica EU 2014. godine", Božidar Đelić, 2008.
"Verujem u ulazak Srbije u EU do 2014. godine", Boris Tadić, 2010.
"Najbrži rok za ulazak naše zemlje u EU bila bi 2016. godina", Boris Tadić, 2010.
"Postoji šansa da uđemo u EU do 2020. godine", Aleksandar Vučić, 2015.
"Nadamo se da će Srbija 2022. postati punopravna članica Evropske unije, a siguran sam da će to biti pre 2025", Aleksandar Vučić, 2016.
Neskromni ili samo nespretni niz se nastavio. Nakon prošlonedeljnog trilateralnog sastanka s kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom za spoljnu politiku Federikom Mogerini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od Mogerinijeve ubrzan pristup Srbije Uniji. Kako je sam objasnio, ovaj zahtev prvi put je uputio na ovako eksplicitan način.
- Mislim da smo dobili razumevanje Mogerinijeve, da tačno znamo kada možemo da postanemo član, da ne budemo kao guske u magli, koje će sigurno da pronađu pravi put, ali da ne znaju kada se završava - preneo je Vučić novinarima. On je ukazao da će zbog toga biti važna njegova poseta predsedniku Saveta EU Donaldu Tusku, oko 14. jula. Građani Srbije imaju dosta posla, ali treba da imaju i jasnu perspektivu i jasan cilj: "Da znamo gde je i kada ga dostižemo".

Ne lipši magarče...
O istom pitanju, samo dan kanije i nešto manje eksplicitno, izjasnila se i portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič.
- Ulazak u EU je proces zasnovan na učinku. Brzina i na kraju sam datum pristupanja definisan je napretkom Srbije u procesu primene reformi kao i normalizacijom odnosa sa Kosovom - poručila je Kocijančičeva za Tanjug.
U tom kontekstu treba tumačiti i izjavu nove premijerke Ane Brnabić, nimalo slučajno za američki "Blumberg", da će Srbija, ukoliko dođe do nemilog raskršća, ispred Moskve izabrati Brisel!
- Ako Srbija bude primorana da bira između bliskih veza sa Rusijom i članstva u EU, izabraće ovo drugo. Nastaviću put koji je počeo Aleksandar Vučić, da bih pripremila zemlju za članstvo u EU do 2020. Imamo emotivne veze sa Rusijom, zbog tradicije, kulture i vere, ali Evropska unija je tamo gde mi idemo - to je jasno - rekla je Brnabićeva, a zatim za BBC poručila da je Srbiji Evropska unija partner, a Rusija prijatelj:
- Strateški cilj Beograda je ulazak u Uniju, dok s Rusijom ima duboko ukorenjene bliske i prijateljske odnose.
Međutim, kao hladan tuš pala je pesimistična izjava funkcionera Stejt departmenta zaduženog za Balkan Brajana Hojta Jia da "region neće dostići Evropsku uniju ni za trideset godina".
Iako je i sam Vučić priznao da se o pitanju ulaska Srbije u Uniju eksplicitno raspitao tek sada, juna meseca 2017. godine, to svakako nije sprečilo brojne srpske predsednike, premijere i ministre (počevši od 2000. pa naovamo...) da srpskoj javnosti pompezno serviraju vrlo eksplicitne prognoze. Datumima o svečanom stupanju Srbije na evrounijsko tlo pogađalo se maltene kao na pijaci: Koju biste godinu da čujete? Koliko kila poglavlja da otvorimo? Hoćete dva kila o vladavini prava ili mešano sa ekonomijom? Ovaj, ovom... Ekologijom! A neeee, Kosovo ne damo ispod cene. Nije patriotski, a i popuste dajemo tek pred zatvaranje. Preteško je da ga vraćamo kući... Ajmoooo. Još malo pa nestalo! Menjamo staro za novo...!
Datumi su pljuštali kad god je neko procenio, ocenio, započeo kampanju, skrivao aferu, podizao rejting, pogledao u pasulj, kuglu ili kafu. Srpski mediji (što se da utvrditi već i samo letimičnim guglanjem) prebogati su naslovima tipa: Srbija u Evropskoj uniji do 29. februara te i te godine. Samo niko nikad ne reče da je uvek u pitanju prestupna godina.
I od svega toga ništa. Doduše, za sve protekle godine otvorena su prva poglavlja, koja su kao u stopu pratile i prve blokade i smicalice komšija koje su videle priliku da iznude ustupke Srbije u "nerešenim pitanjima". Sve po principu: Ko prvi Evropi, njegova devojka... Ili starojka.
Zbog svega navedenog, da ne kažemo proživljenog i pročitanog, ostaje pitanje: Ko je ovde guska u magli?! Da li su guske evropski zvaničnici koji, iako znaju da će EU o novom budžetu i strateškim perspektivama proširenja odlučivati tek 2021, ili je guska Aleksandar Vučić koji je poverovao Briselu? Ili građani Srbije koji su u sve dosadašnje najave malo slepo verovali, a malo po ruskoj komandi vadili tešku artiljeriju i napadali evropski put Srbije. Odgovor na to pitanje teško da ćemo dobiti.

U našim pregovaračkim dokumentima smo i rekli da pre 2021. i nove finansijske perspektive EU moramo biti blizu članstva, odnosno blizu kraja pregovora, kaže Tanja Miščević

Kako stvari stoje, čini se da je Vučić odigrao va bank u ovoj partiji sa Briselom i Vašingtonom. Vrlo jednostavno - ako tražite od mene da zatvorimo problem Kosova, onda mi recite kada ćemo ući u EU. Karte na stolu, a obaveza na obe strane. Ovo vam je ulaznica, cena opet delom zavisi od vas. Ako vam odgovara, platite ulaznicu i dobrodošli ste. Do tog momenta i jasnog plana ulazićemo u EU postepeno, ritmom od 20.000 ljudi godišnje. Toliko, uglavnom mladih i školovanih svake godine ode trbuhom za kruhom u Evropu.
S druge strane, ne možemo ni slepo prihvatiti oštre argumente ozbiljnih kritičara, kojih je sve manje u razjedinjenoj i bezidejnoj srpskoj opoziciji, a koji navode da iza svih evrofanatičnih najava stoji samo i jedino - marketinški igrokaz zarad skupljanja političkih poena. Naime, Vučić ima podršku više od polovine građana Srbije (makar onih radno sposobnih koji su izašli na birališta) i teško da će osvojiti makar jedan novi glas ovim najavama, ni među običnim svetom (koji su Srpskoj naprednoj stranci hronično glavna ciljna grupa), niti će to naterati ostrašćene opozicionare da ponovo razmisle i na sledećim izborima mu daju poverenje. "Krug dvojke" jeste za Evropu već decenijama, ali bi za njih najteži udarac bio da ih u Brisel odvede upravo "bivši radikal" Aleksandar Vučić. Poverenje građana Srbije u Evropsku uniju godinama je sve klimavije (prema poslednjim istraživanjima, tek 43 odsto je za ulazak Srbije u EU, dok dve petine građana misle da nikada nećemo ući u EU). Tako da marketinška predstava, ona igrana ili animirana, izgleda da nema mnogo zainteresovane publike.
Posle svega što nas je dnevna politika, koju Srbi fanatično prate, naučila, ne bi trebalo da verujemo ničemu dok se ne dokaže. Ako pretpostavimo da će Srbija otvoriti i zatvoriti sva poglavlja u narednih pet godina i da će države članice dati blagoslov za naš ulazak, postavlja se čuveno pitanje Kosova, koje je danas ponovo u žiži javnosti. Vučić je mnogo puta izjavio da neće priznati nezavisnost južne srpske pokrajine, a Nemci su mnogo puta usputno saopštili da je to uslov nad uslovima. Ko zna, možda i svane taj 30. februar, neke predstojeće godine. Ako do tada ostane išta od Evropske unije posle svih egzita koji im prete.

EU bure curi
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević kaže za "Ekspres" da joj je teško da govori o datumima, ali da mi predano radimo na svim poglavljima.
- Do kraja ove godine ćemo predstaviti EU sve pregovaračke pozicije za ona poglavlja gde nema merila za otvaranje, a tokom naredne i za ona sa merilima. A kada ćemo ih otvoriti, zavisi od država članica. U našim pregovaračkim dokumentima smo i rekli da pre 2021. i nove finansijske perspektive moramo biti blizu članstva, odnosno blizu kraja pregovora. Ne zaboravljamo ni političke uslove, a to je normalizacija sa Prištinom i vladavina prava - rekla je Miščevićeva.
Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku misli da je realna Vučićeva najava da Srbija uđe u Evropsku uniju između 2022. i 2025. godine.
- Evropi je potrebna jasnija perspektiva članstva, a ne postojeća neizvesnost. Članstvo u Uniji, po svemu sudeći, biće geopolitička odluka pored ispunjavanja unapred zacrtanih kriterijuma - sažet je bio Đukanović.

Sve i da predamo Kosovo, zatvorimo sva poglavlja i do 2022. postanemo Holandija, nećemo tad postati punopravna članica zato što se Brisel suočava sa brojnim unutrašnjim problemima, smatra Slobodan Samardžić

Na drugoj strani, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić, koji studentima inače i predaje predmet Politički sistem Evropske unije, smatra da licitiranje s datumima, kao i do sada, deluje neuverljivo.
- Ni Mogerinijeva ni Tusk ne mogu da kažu tačan datum ulaska Srbije u EU, jer oni ne odlučuju o tome. Na proces proširenja utiču brojni faktori. Evropska unija neće se širiti narednih 10 godina, ali Vučić to koristi za prikupljanje političkih poena. Sve i da predamo Kosovo, zatvorimo sva poglavlja i do 2022. postanemo Holandija, nećemo tad postati punopravna članica zato što EU bure curi na sve strane. Brisel se suočava sa brojnim unutrašnjim problemima, krizom evra, institucija i krizom poverenja. Iako se na prvi pogled možda čini, ni migrantska kriza nije odlučujući faktor za to. Sve to je zamajavanje naroda za unutrašnje političke prilike - ističe Samardžić za naš list i dodaje da smo mnogo puta dosad čuli slične najave, jer kod nas ne postoji odgovornost za izgovorenu reč.
- To su i manipulativne radnje. Šta Vučića briga, on može da kaže sad šta hoće, zna da se niko 2022. godine neće sećati šta je on pričao 2017. Više je prava imao Živković 2003. da najavi ulazak 2007. godine, a imao je nula odsto prava, nego Vučić 15 godina kasnije. Tanja Miščević i pregovarački tim vrlo ozbiljno i naporno rade na tim poglavljima, ali njihov učinak neće ništa značiti. Oni jure na traci za trčanje, trče, znoje se, trude se, ali traka ide u suprotnom smeru. Pitanje je kad će sama Evropa odlučiti o tome šta su i ko su - podvlači naš sagovornik.
Na naše pitanje da li su najave novca iz Nemačke u okviru takozvanog novog Maršalovog fonda signal za zapadni Balkan da nam se ipak "raduje" neko u Briselu, profesor odgovara pitanjem:
- A gde su te pare? I ove iz Evrope ništa ne košta da nas obmanjuju, kao ni Vučića. On ima podršku građana, a ne postoji kritička javnost ili elita koja će da mu se suprotstavi. Naša elita podržava evropske integracije da bi mogla da nastavi da dobija novac za svoje projekte - napominje Samardžić.

Opipavanje pulsa
Sa njim je saglasan i lider SRS Vojislav Šešelj, koji je uveren da je priča o ulasku Srbije u EU samo obmana.
- Evropa obmanjuje Vučića, a Vučić obmanjuje nas i ubrzava kapitulaciju Srbije radeći sve što se od njega očekuje. Evropa će tražiti da se odreknemo Kosova, uvedemo sankcije Rusiji i Hrvatima prepustimo 10.000 hektara zemlje sa desne strane Dunava. Vučić je čak rekao da je spreman o svemu da se dogovara, a baš to je sporno. Hrvati hoće da idemo na međunarodnu arbitražu, a u međunarodnom pravu postoji jasno pravilo da granica ide maticom reke. U celom tom putu ka EU, samo Vučić ide kao guska u magli, a narod ga prati kao drogiran. On voli da ga svi hvale kako je spreman na kompromise, lep i fin, a zbog toga narod ispašta - tvrdi Šešelj i dodaje da Brnabićeva nije slučajno dala izjavu za "Blumberg" u kojoj se opredeljuje za EU u odnosu na Rusiju, već da na taj način očito Vučić opipava puls javnog mnjenja.

KAKO JE ZAISTA IZGLEDALO SRPSKO HODOČAŠĆE DO BRSELA

* novembra 2005. počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije
* maja 2006. pregovori o SSP obustavljeni zbog nedostatka napretka u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom
* 29. aprila 2008. Srbija krenula na put EU kada je potpisan SSP
* 22. decembra 2009. podnet zvaničan zahtev, tri dana ranije dobili viznu liberalizaciju
* 1. marta 2012. Srbija dobila status kandidata
* 21. januara 2014. zvanično započeli pregovore
* 14. decembra 2015. otvorili prvo poglavlje (do sada je otvoreno ukupno 10 poglavlja, a poslednja su bila 29 i 7, o carinskoj uniji i o zaštiti intelektualne svojine)