DOŽIVOTNI BIVŠI

Zakonski predsednici po isteku mandata imaju pravo na kancelariju, vozača, obezbeđenje i određena primanja. Ove mogućnosti skoro i da ne koriste

Gospodine predsedniče, Vaša ekselencijo, doživotni... Za bivšeg urugvajskog predsednika jednostavno Pepe. U pocepanim pantalonama i papučama, Hose Muhiko više izgleda kao paor nego kao čovek koji je vodio latinoameričku državu od tri i po miliona stanovnika. Pepe nikada nije pristao da živi u predsedničkoj palati, odbijao je da prima platu u celosti, a 90 odsto primanja je davao u humanitarne svrhe. Vozio je stari „folksvagen“ i nije nosio skupa, ulickana odela. Prozvali su ga najskromnijim državnikom na svetu.

Na predsedničke privilegije nikada se nije navikao ni nekadašnji šef Irana Mahmud Ahmadinedžad, odlučni protivnik svake vrste hedonizma. U trenutku jednog antisnobovskog zaleta, Ahmadinedžad je čak iz predsedničke palate izneo antičke, basnoslovno skupe persijske tepihe i poslao ih muzeju. Nije to bio nikakav politički trik za narod. Jer Ahmadinedžad danas u seoskom prsluku provodi penzionerske dane čuvajući ovce na pašnjaku.

Naši bivši predsednici, me­đutim, po isteku mandata ne moraju da se uče asketizmu. Zakonodavci su se u Srbiji postarali da gubitnicima silazak s funkcije ne padne teško. Nekadašnji šefovi države, kako god da su radili svoj posao, kao bivši imaju pravo na kancelariju, sekretaricu, službeni auto, obezbeđenje, diplomatski pasoš i primanja. Neke privilegije traju samo šest meseci, dok se druge mogu prolongirati više godina, pa i decenija. Te povlastice propisuje Zakon o predsedniku Republike iz 2007. koji je donet u vreme Borisa Tadića. Ovaj propis se od prethodnog Zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica iz 1999. godine razlikuje po tome što u nje mu više nema odredbe po kojoj bivši predsednik gubi pravo na privilegije ukoliko počini krivič­no delo ili ga osude na šest meseci zatvora.

Vođen tom idejom, biv­ši predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, koji se trenutno nalazi na psihijatrijskom lečenju u Beogradu, zatražio je od naše države penziju i službenog voza­ ča uprkos tome što je u Podgorici osuđen na tri godine i deset meseci zatvora zbog korupcije. Međutim, on nije sposoban da se odazove zahtevu za izdržavanje zatvorske kazne u Crnoj Gori zbog depresivnog stanja u kome se nalazi, a koje se, kako je nedavno saopštio njegov advokat, graniči sa suicidnim pona­ šanjem. Podsetimo, Marović je bio predsednik SCG od februara 2003. do maja 2006. godine. Zasad nije zvanično saopšteno ho­ će li išta od privilegija dobiti.

Marovića, doduše, prema zakonu iz 2007. ne mogu oslovljavati sa „bivši predsedniče“, jer tu titulu mogu da nose samo predsednici iz Srbije, ne i predstavnici Crne Gore. Politi­čki analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da bivši predsednik republike neizostavno mora da ima određen stepen bezbednosne zaštite, određene počasti i privilegije koje zakon i propisuje.

- Neko ko je bio na tako istaknutoj funkciji mora da ima mogućnost i pretpostavke i za neki drugi deo javnog života. Otuda mogućnost da koristi sopstvenu kancelariju, vozača i naravno zaštitu ukoliko je procena njegove bezbednosne ugro­ ženosti izvesna i velika. Zašto to sve ne bi imao bivši predsednik države? To nisu toliko veliki tro­ škovi, s obzirom na to koliko je teško postati predsednik. U svakom slučaju, pare se troše mnogo više i neracionalnije na neke druge stvari. Zbog toga su kritike u osnovi deplasirane demagoške priče. Svuda u svetu biv­ši predsednici imaju takvu vrstu zaštite. Uostalom, ova zemlja, kao jedna republika, plaća zna­ čajan deo novca porodici Kara­ đorđević. Zašto onda ne bismo plaćali neke simbolične privilegije onome ko je bio demokratski izabran predsednik Republike, koji je neposredno izabran od građana - objašnjava Stanković i dodaje da bi Marović svoje privilegije i počasti ipak trebalo da traži od Crne Gore.

- Mi jesmo pravni naslednik, ali je on crnogorski političar i uvek je to bio. U krajnjoj liniji Marović je bio predsednik SRJ kao deo pogodbe, a nije bio izabran na direktnim izborima. Ne znam zašto bismo davali privilegije crnogorskom državljaninu i uzgred rečeno, jednom od aktivnijih boraca da se ta država razdvoji. To je suštinski detalj. Ni­šta nije uradio da državna zajednica Srbije i Crne Gore zaživi, naprotiv, radio je sve suprotno. Iz te perspektive mislim da ne postoji nikakav dug Srbije prema njemu. Štaviše, ako se u Crnoj Gori osuđuje za krivično delo, ne vidim zašto bi mu Srbija pružala neku vrstu utočišta. Čak bi trebalo da bude izručen, jer i u Crnoj Gori postoje psihijatrijske bolnice. Ne vidim zbog čega se pravi dramatizacija odnosa Srbije i Crne Gore zbog ovog pitanja, jer niko ne bi dramatizovao odnose sa susednim država zbog jednog političara iz Srbije. U to budite sigurni - podvlači Stanković.

Kako je pokazalo istraživanje „Ekspresa“, retko ko od bivših predsednika uživa u blagodetima koja im se zakonski nude. Bivši predsednik Tomislav Nikolić zasad ima najviše beneficija na konto pređašnje funkcije. Osim što vodi Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom, on kao nekadašnji šef dr­ žave raspolaže i kancelarijom, koja obuhvata sekretara, savetnika i kancelarijski prostor. Osim toga, prima penziju i ima obezbeđenje MUP-a i auto sa vozačem.

Tomin ljuti protivnik i prethodnik Boris Tadić pak ne koristi skoro ništa. Ne toliko jer je skroman, već zato što mu ne daju. Tadićeva savetnica za medije Marina Komad kaže za „Ekspres“ da on ima samo obezbeđenje, ali na osnovu bezbednosnih procena, a ne kao bivši predsednik.

- Tadić se odrekao svih privilegija, a tražio je samo kancelariju. Međutim, ta kancelarija mu nikada nije dodeljena iako je to njegovo zakonsko pravo - podvlači Komadova. Ipak, nezvani­čno saznajemo da je Tadiću nu­đena kancelarija, ali da mu se nije svidela, pa ju je zato odbio, što Komadova demantuje kao „potpunu laž“.

Još manje beneficija upotrebljava nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović. Kako za „Ekspres“ kaže, dobija samo „dodatak na penziju“, kao što mu zakon omogućava. Najskromniji su, kako se ispostavilo, Vojislav Koštunica i Zoran Lilić. Prema rečima Koštuničinih saradnika, Voja je penziju stekao regularno, a kancelariju, vozača i obezbeđenje nema.

Bivši predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilić ističe da nikada nije koristio ni automobil, samim tim ni vozača, niti kancelariju, savetnika, pa ni obezbe­đenje.

- Kao što sam mnogo puta rekao, i tada sam smatrao, kao i sad, da to ne treba da bude samo privilegija već da treba da bude u funkciji aktivnosti koje su u interesu države. Držim da je obaveza svih bivših predsednika da budu u funkciji aktivnosti aktuelne politike i da se odazovu svakom pozivu aktuelnog predsednika Republike, da, ukoliko je to potrebno, sve svoje kontakte, autoritet, pa i lične mogućnosti uključe, kao eventualni doprinos realizaciji ciljeva od značaja za našu državu kaže Lilić dodajući da je u suprotnom besmisleno koristiti sve te resurse.

Bivši predsednici u Hrvatskoj ne samo da ne moraju da brinu o troškovima za života, već im država plaća i sve izdatke za sahranu. Stoga je Stipe Mesić od porodice tražio čvrsto obećanje da jedna jedina kuna iz budžeta neće otići za grobno mesto, ploču i popa. Mesić, me­ đutim, nije tako štedljiv prema državi još od 2010. kada je si­ šao sa funkcije predsednika, a sam je sebi dodelio titulu „do­ životni bivši predsednik“. Poslednji predsednik SFRJ ima svoj sajt, ured, živi u luksuznoj zagrebačkoj vili, a sekretarica ga i dalje oslovljava sa „predsjedniče“. Kako su mediji pisali, Mesić je samo prve godine posle odlaska sa Pantovčaka, za funkcionisanje kancelarije spiskao 200.000 evra. Za razliku od njega, Ivo Josipović se posle predsednikovanja vratio na Pravni fakultet.

U susednoj Sloveniji situacija je drugačija. Janez Drnov­ šek je umro, a Milanu Kučanu je vlada oduzela kancelariju, sekretaricu i automobil. Ostalim slovenačkim funkcionerima penzije su skresane novim propisima, te su izgubili pravo na dodatke.

Privilegije eks-predsednika

počasni naziv „bivši predsednik Republike“ i pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu s protokolom l ima pravo na naknadu plate u iznosu plate predsednika Republike dok se ne zaposli ili dok ne ispuni uslove za penziju, ali najviše šest meseci od dana kada mu je prestao mandat

pravo na 80 odsto predsedničke plate dok se ne zaposli ili ne ode u penziju

pravo da se vrati na posao koji je radio pre nego što je izabran na funkciju, u roku od tri meseca

ako se zaposli, a njegova plata je manja od 80 odsto plate predsednika, on ima pravo na posebno mesečno primanje u iznosu razlike između 80 odsto plate predsednika i one koju prima. To isto važi i za penziju

pravo na kancelariju, savetnika, sekretara, službeni automobil sa vozačem onoliko koliko mu je trajao mandat; rad i finansijsko poslovanje Kancelarije vodi Generalni sekretarijat predsednika Republike, a obezbeđuje Vlada

službeni automobil sa vozačem može da koristi samo za obavljanje posla u svojstvu bivšeg predsednika

bivši predsednik ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije jednu godinu po prestanku mandata

obezbeđenje može da se produži ako za to postoje opravdani razlozi i ako je bivši predsednik saglasan sa tim

diplomatski pasoš l pristup arhivama iz vremena dok je bio na toj funkciji

* Zakon o predsedniku Republike (2007)

Švorc Truman

Sjedinjene Države vode vrlo preciznu evidenciju o tome koliko poreske obveznike koštaju njihovi ekspredsednici. Naime, biv­ ši američki lideri dobijaju penziju od 157.000 dolara godišnje, imaju do kraja života plaćeno zdravstveno osiguranje, specijalno obezbeđenje, kancelarijski prostor, službenike, besplatno putuju bilo kojim prevoznim sredstvom i ne plaćaju poštarinu i telefon. Tako lagodne zasluge nisu postojale sve do 1958. godine, pa je Hari Truman posle Bele kuće morao da se preseli kod tašte, i to bez dolara u džepu.

Zanimljivo je da se u Rusiji o platama bivših lidera raspreda samo po kuloarima Kremlja. Vladimir Putin je tako ispratio u penziju Borisa Jeljcina sklopivši dil sa kojim javnost ni izdaleka nije bila upoznata.