DRUGA STRANA: Opomena pred isključenje

 Zahtev kosovskim vlastima da ukinu takse pre Vašingtona uputio je i Brisel, ali se Priština, u najmanju ruku, ponašala kao da poruka iz Evropske unije ne postoji

Vlasti u Prištini će, očigledno, dva meseca nakon što su uvele takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH da popuste i da ukinu ovaj nerezonski namet. Ključan je, po svemu sudeći, i ovog puta bio pritisak Vašingtona na prištinske vlasti, koji je, kako je i sam Ramuš Haradinaj potvrdio, stigao preko ambasadora SAD na Kosovu Filipa Kosneta.
Ono što Haradinaj nije otkrio jeste drugi deo „ponude koja se ne odbija", odnosno čime je to Priština uslovljena da povuče takse. Novo uskraćivanje američke vize Haradinaju, naime, može da bude samo deo ovog paketa, ali ne i njegova suština.

Prema tvrdnjama šefa srpske diplomatije Ivice Dačića, SAD su Kosovu zapretile nekom vrstom sankcija.

- Sve što dolazi od Amerike Prištinu boli, a ovakva reakcija pokazuje da SAD ostaju opredeljene za to da se pruži prilika postizanju trajnog rešenja koje se ne može postići bez dogovora Beograda i Prištine, a to bi bio kompromis - ocenio je Dačić.

O kakvim je sankcijama reč, naravno, sada može da se spekuliše. U krajnjoj liniji, Amerika bi do kraja mogla da ogoli svoj uticaj koji ima na Kosovo, više se i ne pretvarajući da je, kada je do međusobnih odnosa, reč o „partnerima" i „prijateljima".

Podsetimo, zahtev kosovskim vlastima da ukinu takse pre Vašingtona uputio je i Brisel, ali se Priština, u najmanju ruku, ponašala kao da poruka koja stiže iz Evropske unije ne postoji. Ali Brisel očigledno ne raspolaže tim, nazovimo ga ucenjivačkim potencijalom naspram Prištine, kakav poseduje Vašington.

Poslanik Srpske liste Igor Simić ističe kako je, od trenutka kada je Priština uvela takse, ponavljao, zajedno sa svojim kolegama, „da međunarodna zajednica ima instrumente da obuzda Prištinu, ali je do sada nedostajala iskrena želja da se stane na kraj jednostranim potezima Prištine koji su ugrožavali mir, bezbednost i dijalog".

- Ovi potezi SAD pokazuju da u Vašingtonu više nema strpljenja za pokušaje obesmišljavanja dijaloga političkih lidera iz Prištine - kaže Simić za „Ekspres".

On, međutim, ne želi da spekuliše šta bi se dogodilo ukoliko Priština, ipak, odbije da se povinuje zahtevima SAD, jer su, kako kaže, „poruke Vašingtona već ostvarile određeni efekat, a u Prištini se već čuje kako se takse moraju suspendovati".

- Iskustvo govori da Priština pažljivo sluša zahteve SAD, a ni ovog puta neće biti drugačije - zaključuje Simić.
Da su odnosi sa SAD od vitalne važnosti za Kosovo, zbog čega će vlasti u Prištini u ovom trenutku napraviti kompromis, slaže se i kosovski analitičar Haki Abazi.

- Američka administracija tražila je od vlasti Kosova da suspenduju odluku o taksama i na taj način otvore prostor za nastavak dijaloga. Pomenuli su, takođe, da ako Srbija odbije dogovor, takse mogu ponovo da budu uvedene - kaže Abazi.

Ono što ne govori, jeste u kojem bi roku te takse, za koje ocenjuje da su logična posledica „srpskog lobiranja" protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije, kao i za povlačenja priznanja Kosova, ponovo mogle da budu uvedene. Jedino je Haradinaj, doduše u trenutku dok je još tvrdio da neće ukidati takse, rekao da bi one mogle da ostanu na snazi do 2022. godine ukoliko Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost.

- Verujem da se SAD trude da spreče igru prebacivanja krivice između Prištine i Beograda oko toga ko je kriv za propast dijaloga, jer verujem da SAD shvataju da i u srpskom političkom vođstvu postoji želja da se napravi pravi iskorak koji bi vodio okončanju sukoba. Suština je da cenu konflikta plaćaju obični ljudi, a strah i neizvesnost ozbiljne investitore drže dalje od regiona - ističe Abazi.

On dodaje i da je, uprkos tome što mnogi zaključuju da su odnosi Prištine i Vašingtona „veoma posebni vlastima Kosova", jasno da put ka EU, koja je vitalni interes Kosova, vodi preko Brisela, a ne preko Vašingtona.

- Ipak, ubeđen sam da će odnosi Kosova i SAD ostati veoma dobri, baš kao što verujem da će odnosi između SAD i Srbije nastaviti da se unapređuju u različitim oblastima, uključujući ekonomiju, trgovinu i bezbednost - kaže Abazi.