DVA ALEKSANDRA

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Vaskrs je posetio Hercegovinu. U Mostaru je obišao radove na obnovi Saborne crkve i otvorio Sajam privrede. U Trebinju je prisustvovao otvaranju dečjeg vrtića i poručio građanima da Srbija čvrsto stoji iza Republike Srpske

Zemaljski muzej u Sarajevu čuva spomen na dve posete Aleksandra Karađorđevića. Prvo je kao regent 21. septembra 1920. posetio muzej, a zatim i 18. aprila 1925. godine, na Vaskrs, ali kao kralj, u društvu kraljice Marije.

Prilikom prvog dolaska, nedeljnik „Vreme" preneo je govor predsednika opštine Aristida Petrovića: „U istoriji grada Sarajeva dva dana biće upisana zlatnim slovima: 6. novembar 1918, kad nam stiže herojska srpska vojska, i današnji dan, gde nam Bog dade da vidimo u punom kraljevskom sjaju Vaše kraljevsko visočanstvo, junačkog sina našeg kralja osloboditelja. Čekali smo pet vekova na ovaj veliki dan, čekali i Boga molili. Evo, Bog se smilovao te ga dočekasmo."
U Sarajevu se celoga dana grozničavo pripremalo za doček velikoga gosta. Cela je varoš dobila svečan oblik. Zelenilo i cveće, narodne zastave lepršale su ulicama... Vojna muzika svirala je narodnu himnu...

Vučić: Video sam napis šta je kralj Aleksandar ostavio pre nego je otišao u smrt kada su ga ustaše uz pomoć raznih drugih službi ubile 1934. u Marselju.

Kada je posetio Trebinje, rekao je: „Ovo je grad heroja, mučenika i pesnika"Nakon svečanog ručka, kralj je održao nadahnuti govor:

„Bosna i Hercegovina bile su uvek drage zemlje srcu našeg naroda. Od kada se za nas zna, mi braću iz ovih krajeva nismo delili od ostalih naših plemena. Kako bi moglo biti drugačije? Prvi pismen spomenik narodnim slovom koji se do sada sačuvan našao delo je srodnika Nemanje i Kulina-bana. Zar bi se drugačije moglo odbraniti počivanje Svetog Save u Mileševu? Je li Kralj Tvrtko želeo da produži politiku i slavu Nemanje kada se prilikom prvog krunisanja za kralja, opet u Mileševu, pozvao na srodstvo s njime? Nisu li Bosna i Hercegovina u isto vreme vezivale dva naša plemena, Srbe i Hrvate, koji su se u ovim krajevima približili jedan drugome, naročito za vreme tuđinske azijatske vladavine, a već i pred ovom kad se Tvrtko 1390. godine proglasio hrvatskim kraljem."

U nastavku se osvrnuo na geografski položaj Bosne i Hercegovine i na spoljne uticaje velikih sila tog vremena.

„Ali svi ti spoljni, tuđi tako jaki uticaji nisu bili u stanju odvojiti naše pretke od glavnog stabla našega naroda. Stoga ih vidimo da se dva puta na Kosovu sa ostalom braćom bore za narodnu nezavisnost, a već svima nam je u uspomeni ustanak od 1875. godine. To je bio prvi podstrek za narodno oslobođenje i ujedinjenje i da mi njemu u velikoj meri imamo da zahvalimo što se u oslobođenom Sarajevu možemo sastati oko ove trpeze."

Pre nego što će poći iz Sarajeva, uputio je narodu ove reči:

„Sa kakvim sam osećajima došao u Sarajevo, rekao sam sinoć u zdravici. Znao sam da sam govorio od srca svih onih koji istinski vole ovu zemlju. Ja sam istakao svoju želju da svi bratski, rame uz rame, prionu na zajedničkom narodnom delu. Odlazim očaran dočekom."

Opširniji tekst pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima Srbije