EKSPRES UVODNIK: Vreme promena

Glavno pitanje za najveću srpsku stranku uoči proslave devete godišnjice postojanja jeste da li će nastaviti da se menja ili će se, samozadovoljna učinjenim, ukopati u mestu, što je pozicija sa koje procese samo pratiš, ali u njima ne učestvuješ

Osnovno pitanje koje će ostati posle ove subote i devete godišnjice Srpske napredne stranke biće ne da li neko i kada može da ih pobedi, nego da li i kada sam SNS može da pobedi sebe.
Stranka koja je nastala kao odgovor na ideološku zakucanost radikala i Šešeljevu nemogućnost da se menja, dolazi polako u situaciju u kojoj i sama više neće imati prostor za promene osim ako ga sama ne nađe.
A promena jeste onaj osnov koji je SNS doveo na vlast. I kada je pre devet godina Aleksandar Vučić prekinuo svoju samoizolaciju i razmišljanja o tome da li čini izdaju svog političkog oca, i ušao u SNS, nije se dogodila samo nova stranka na političkom nebu Srbije.
Dogodilo se mnogo više od toga, promenjena je politička paradigma, a sama promena je postala način na koji se dolazi na vlast.
I ništa tu nije bilo novo. Još je Džon Kenedi tvrdio da je "promena zakon života" i da bez nje nema ni budućnosti.
Vučić je samo to primenio, spreman da ideologiju podredi raciju, i da stvori onu vrstu političke snage koja će biti sposobna da prodre u više slojeva biračkog tela.

Hleb umesto ideja
Ispostavilo se da je prostor za tako nešto - ogroman. I da većini u ovoj zemlji, baš kao i u svakoj drugoj, danas više od ideologije treba ozbiljan plan za bolji život, i to plan koji je moguće ostvariti.
Ekonomija, štednja, investicije, putevi, nova radna mesta, teme su u kojima se susreću i koegzistiraju i levi i desni i patriote i "izdajnici", proruski i proevropski fanatici, partizanovci i zvezdaši, i partizani i četnici.
Svima njima, na kraju dana, mnogo više treba elementarna udobnost, komfor, parče hleba namazanog puterom, nego sama vera u veliku ideju.
Tako su se i u SNS-u, upravo posle otkrića da je potrebno promeniti se ako hoćeš da pobediš, našli i najrazličitiji ideološki opredeljeni likovi, spojeni u mašinu kojoj je cilj bio samo da što bolje radi i što više pobeđuje.
Napravivši takav "veliki šator" (ili catch all - party), pod koji su mogli da stanu svi, Vučić je učinio još jednu veliku promenu, ne samo na političkoj sceni nego u onome što je, za društvo, i najvažnije.
Promenio je, u dobroj meri, i mentalitet. Proglasio je reč "rezultat" za najvažniju, proglasio je rad za osnovnu religiju, ekonomiju za vrhunski cilj, i na samo dno društvene lestvice važnosti bacio sva ona prenaduvana verovanja, u ideju i naciju, i nesvrsishodne mitove od kojih smo toliko dugo živeli.

Rast ili urušavanje
Taj ogromni zaokret njega je vinuo u političku orbitu, a stranku postavio na sam vrh vlasti u Srbiji.
Mašina, koja je stvorena po tim, novim principima pokazala se kao gotovo savršena za posao za koji je i nastala.

Još je Džon Kenedi tvrdio da je "promena zakon života" i da bez nje nema ni budućnosti. Vučić je samo to primenio

Razorila je hegemoniju u ideologiju utopljenih DOS-ovih ostataka i pobedila, više nego ubedljivo, na nekoliko uzastopnih izbora.
SNS je danas osvojio bukvalno sve. I tu i počinje, u stvari, naša priča - da li će to sve biti uslov njihovog daljeg rasta, ili, kao što se to ovde često događalo, urušavanja i pada.
To je glavno pitanje za najveću srpsku stranku uoči proslave devete godišnjice svog postojanja. Da li će nastaviti da se menja ili će se sada, samozadovoljna učinjenim, ukopati u mestu, što je pozicija sa koje procese samo pratiš, ali u njima ne učestvuješ.
Sam Vučić zna šta je i dalje zadatak velike mašine kako bi mogla da nastavi da melje. Zato je i toliko puta najavio da nema nameru da previše dugo ostaje na mestu predsednika stranke.
Njemu je nova paradigma sasvim jasna i spreman je na svaki novi korak koji vodi ka novom dobrom rezultatu.
Ono što je pitanje, jeste ko i koliko može da ga prati u samoj stranci. I koliko je onih koji su svesni da se utakmica ne igra za njihovu poziciju, napredovanje u bilo kojoj hijerarhiji, nego za nešto što je mnogo veće od svakog ličnog interesa.

Zamena delova
Koliko je onih koji su spremni da se podrede stranci, a ne da je koriste za samopromociju. Koliko je svesnih da je mašini, da bi radila, s vremena na vreme potrebno promeniti delove, i koliko je onih koji znaju da su i sami samo jedan deo i ništa više od toga.
Drugim rečima, da li ima još onih koji, kao Vučić, razmišljaju o tome da ne bude zauvek tu?
Ili, da to kažemo ovako - koliko njih u SNS zna ono što zna sam Vučić, da put stalnog menjanja, za koji si se odlučio da bi konstantno postizao rezultat, podrazumeva i onu vrstu promena koje se odnose na tebe samog. Da, u određenom trenutku, ti, koji si deo mehanizma, moraš da se skloniš i ustupiš svoje mesto novom, modernijem i efikasnijem delu.
Godišnjica SNS, na kojoj, pored zasluženog slavlja, treba odgovoriti i na ova pitanja, pada ponovo uoči izbora.
I ponovo je rezultat tih izbora, za većinu u SNS-u, neupitan. Oni veruju u svoju pobedu i svoje znanje da je ostvare.
I baš zato je, za sve nas, a i za sam SNS, mnogo važnije pitanje koje smo na početku i postavili. Da li SNS može da pobedi i sam sebe? I to tako što neće nastaviti da se menja.