HOĆE LI AMERIKA NAPASTI VENECUELU: Trampova izjava otkriva "tajne planove"

Donald Tramp, američki predsednik, čuven je po kontroverznim tvitovima, a njegova izjava da bi Amerika trebalo da napadne Venecuelu, pošto je ova zemlja pretnja po stabilnost regiona, nije povučena još od prošlog avgusta, niti ovaj predsednik pokazuje neku želju da odustane od te ideje.

Njegov predlog, koji je još prošle godine zapanjio sve prisutne na sastanku Ovalne kancelarije, posebno Reksa Tilersona i H. R. Mekmastera, koji su otad obijica napustili Trampovu službu, ne samo da deluje nerazumno, već je i odveć šokantan za većinuzemalja sveta. Ipak, ostaje pitanje da li je Tramp "slučajno" otkrio više nego što je smeo o planovima Amerike, kada je potegao ovo pitanje.

Iako su ostali Trampovi saradnici uspeli da privremeno ućutkaju predsednika, uz objašnjenje da bi takva vojna operacija bila previše riskantna i koštala vladu podrške Latinske amerike, posebno nakon što je vlada pokušala da kazni Nikolasa Madura, predsednika Venecuele, koji je uspostavio diktatorski režim vladavine, Tramp i dalje vrši pritisak da se povodom Venecuele preuzmu slična rešenja koja je Amerika preduzela prilikom krize u Panami i Grenadi 1980. godiine.

Tramp je svoju ideju analizirao tokom čitave godine, pa je o njoj u više navrata razgovarao sa Huan Manuel Santosom, kolumbijskim predsednikom, kao i ostalim zvaničnicima zemalja Latinske Amerike, "opipavajući" teren za realizaciju svog plana.

Tramp je na "tajnom prijemu" pitao svakog od predstavnika da li su sigurni da ne žele "vojno rešenje" za problem Venecuele i predsednika Madura, a tom prilikom im je i rekao da su mu saradnici zabranili da potegne to pitanje, što on ipak čini.

Kolumbija, Brazil i Argentina su odgovorili da nikome ne bi odgovarala vojna operacija na prostorima Latinske Amerike.

Bela kuća je odbila da komentariše Trampove tajne razgovore, ali Savet nacionalne bezbednosti istakao je kako će Amerika morati da razmotri sva moguća rešenja kako bi Venecueli vratila stabilnost i demokratiju.

Poznato je da su uz ohrabrenje američkog predsednika, Kanada i Evropska unija podigle optužnice protiv venecuelanskog predsednika, kao i viših članova vlade, za korupciju, distribuciju droge i gaženje ljudskih prava.

Takođe, Amerika je poslala više od 30 miliona dolara pomoći zemljama susedima Venecuele, kako bi im pomogla da prime izbeglice iz Venecuele, koje broje više od jednog miliona.

Maduro, sa druge strane, još odavno tvrdi kako Amerika ima vojne planove za Venecuelu zbog bogatih naftnih resursa, pa je Trampov stav uzeo kao potvrdu svojih sumnji, što je dovelo i do toga da uz pomoć vojske preti narodu i pravi "zgodna" hapšenja svojih protivnika i američkih saradnika.

"Gledaj svoja posla i rešavaj svoje probleme, gospodine Tramp! Ako Venecuela ikad bude napadnuta, stići će puške u Njujork i preuzećemo Belu kuću!", grmeli su Nikolas Maduro i njegov sin nakon Trampove izjave.

Danas, vidno je da sve više zemalja, kao i neki članovi venecuelanske opozicione struje, Trampovu ideju ne smatraju toliko drastičnom, niti na nju gledaju sa čuđenjem, kao u početku. Rikardo Hausman, profesor ekonomije na Harvardu, napisao je studiju pod nazivom "Dan D Venecuela", u kome ukazuje da se oformila "koalicija voljnih", koja je za to da američka vojksa umeša svoje prste u venecuelansku politiku.

Ipak, ima i onih, poput Marka Fijerstajna, koji je bio odgovoran za pitanja Južne Amerike tokom Obaminog mandata, koji veruju da je "Trampovo rešenje" ovog problema neadekvatno, ako ne bude imalo podršku samog naroda Venecuele, budući da bi samo izazvalo dalje sukobe i nimalo oslabilo gvozdenu pesnicu Madurove vladavine. Najveći problem predstavlja to što je narod Venecuele demoralizovan i plaši se protesta, još od kad su pro9šlih godina zanjih sledele ogromne i užasne kazne, kao što su pogubljenje ili izgnanstvo.

"Ljudi, u administraciji i van nje, znaju da mogu da ignorišu većinu Trampovih objava, ipak kad je reč o Venecueli i problemu te zemlje, ima mnogih koji bi se složili sa njim, budući da mnogi žitelji ove zemlje očekuju pomoć nekoga spolja", izjavio je Fijerstajn.