Gideon Greif
"HRVATSKA IMA GENOCIDNU PROŠLOST"
Privlačnije je graditi nacionalno jedinstvo ako mladi usvajaju bolju sliku sebe od one realne. Razumem da je teško podići nacionalni ponos zasnovan na zločinu, ali u suprotnom, takvi pokušaji će propasti pre ili kasnije. Istina će se pokazati jer ne možete pod tepih sakriti baš sve. Bez obzira na to koliko je taj tepih lep, ocenjuje istoričar Greif
I bi Jevrejin. Pre četiri godine u Srbiju je stigao glavni istraživač izraelskog Instituta za Holokaust „Šem Olam" i počeo da istražuje zločine koje su počinile ustaše u Drugom svetskom ratu. Ističući da nijednog trenutka nije želeo da bude sudija, istoričar Gideon Greif napravio je prvu komparativnu analizu najstrašnijeg nacističkog logora Aušvic i ustaške fabrike smrti Jasenovac, koja je objavljena u impozantnoj monografiji „Jasenovac - Aušvic Balkana". Njegova misija je, kako sam kaže, otkrivanje činjenica koje su decenijama zataškavane. Svet mora da zna istinu o ustaškim zločinima, za koje tvrdi da su brutalniji, varvarski plagijat nacista.
Na samom počeku razgovora Greif komentariše snimke masovnih grobnica gde su sahranjivane ustaške žrtve iz Jasenovca koje su načinili američki vazduhoplovci januara 1945. godine, a koje je „Ekspres" ekskluzivno objavio u prošlom broju.
- Nema sumnje da je ova fotografija važan element da bi se utvrdila istina o zločinima koje je počinila ustaška vlast u Hrvatskoj u lancu logora smrti. To je vrlo slično onome što se dogodilo sa snimcima iz vazduha logora Aušvic koji su urađeni 1944. Kao i ovaj snimak, otkriveni su tek decenijama kasnije, tačnije 1979. godine. Zapravo, analizirani su tek tada. Tako da je to zaista veoma važno. Naravno, moraju se stvari i analizirati, objasniti, ali nema sumnje da se istina sada ne može poricati. Takođe, fotografije su samo jedan element iz svega onoga što smo mi do sada otkrili, ali predstavljaju važno otkriće. Osim toga, istraživači iz forenzičkog instituta, profesor Herskovic i doktor Hajn Koen, uradili su kalkulaciju broja žrtava na osnovu dimenzija grobnica. Tada se radilo o jamama koje su, naravno, bile daleko manje nego ovo o čemu sad govorimo, mere se metrima, dok ovde imamo 10 kvadratnih kilometara masovnih grobnica. Tako da možemo da kažemo da je broj žrtava izuzetno veliki.
Šta to konkretno znači budući da u stručnoj javnosti imamo različite procene broja žrtava?
- Ljudi najčešće govore o brojkama, a one, iako su veoma važne, zapravo ne znače sve. Kada pričamo o njima, onda ne govorimo o patnji kroz koju su prošli ti ljudi pre nego što su bili ubijeni. Ovde treba istaći tu sistematičnost i nameru u izazivanju bola, ponižavanju koje je trebalo da traje što je duže moguće. Zločinci su uživali u tome i to je za njih predstavljalo zabavu. U našoj civilizaciji najviše se vrednuje život, dok su ustaše slavile smrt. Oni su izmislili čak 57 različitih načina kako da nekoga ubiju. To je postala umetnost. Međutim, kada već govorimo o broju žrtava, na osnovu mojih i istraživanja drugih stručnjaka, i to ne samo iz Izraela već i iz drugih zemalja, možemo reći da je bilo najmanje 700.000 žrtava. Sada kada imamo i ove fotografije koje ste objavili, možda će se te brojke menjati. Moguće je da ih je bilo i mnogo više.
Mislite li da se stalno insistira na toj polemici kako bi se preusmerio fokus s načina mučenja i surovosti ustaških zločina?
- Moguće, ali isto tako smatramo i da je ta polemika povodom brojki način da se sabotiraju istraživanja i da se istraživači predstave kao lažovi, kao oni koji izmišljaju činjenice, kao falsifikatori istorije. Mi nemamo takav interes jer poštujemo svaku žrtvu, a oni hoće da nas prikažu kao neprofesionalne, kao amatere. To naravno nije tačno jer nas jedino zanimaju činjenice i samo činjenice. Često me pitaju zašto neki ljudi poriču Holokaust. Smatram da to čine upravo zato što znaju da se Holokaust dogodio i to je ono što ih uznemirava. Ista je situacija sa onima koji žele da poreknu zločine ustaša. Oni vrlo dobro znaju koliko je bilo žrtava, možda čak i milion, i to ih i te kako uznemirava. To je motiv da se smanje brojke. Onda kažu da tih zločina i nije bilo baš toliko, a upravo ti koji poriču žrtve su veliki stručnjaci i vrlo dobro znaju koliko je ljudi nastradalo. Upravo zbog toga to žele i da poreknu.
Ko su to „oni" konkretno?
- To su zli ljudi. Poricanjem onoga kroz šta su žrtve prošle, one se iznova ubijaju. Jednom su ubijene fizički, a drugi put se ubija sećanje na njihov život, na njihov lik. To je zločin i on mora biti kažnjen. To su prosto ljudi bez ikakve savesti.
Jesu li to i političari?
- Dobro je poznato da je 1970. Vili Brant u centru varšavskog geta kleknuo i u ime nemačkog naroda zamolio za oprost. E, tako nešto nikada nismo videli kod hrvatskih političara. Nešto slično bi trebalo i oni da učine i tek onda može da se ide dalje, jer istorija je jedan lanac velikih događaja koji ne možete samo tako preseći u sredini. To nije dobro, ne samo zbog prošlosti već i zbog budućnosti. Ako ne pokažete kajanje, onda nemate izgleda za pravu budućnost. To nije dobro, ne za mene, nego za Hrvate. Zato bi i oni trebalo da učine nešto slično kao Nemci, koji su priznali i prihvatili svoju mračnu prošlost, suočili se s njom i sada podučavaju svoju decu o tome. Nastavili su da grade budućnost. Kako drugačije i možete da gradite budućnost? Dok sam istraživao, susretao sam se s mladim ljudima, od kojih su većina bili unuci nacista. Neki su bili deca. Iako se nisam pripremio za takav sastanak, na kraju smo postali prijatelji. Mi protiv njih nemamo ništa jer oni su sto odsto nevini, čak iako je neki njihov deda ubio na hiljade Jevreja. Nisu oni krivi. To je jedno pravilo koje potiče iz jevrejskih svetih knjiga, a kaže: šta god uradili roditelji ili preci, taj zločin se ne prenosi na njihovu decu. S druge strane, od tih mladih Nemaca, isto tako i od Hrvata, očekujemo da prihvate kolektivnu odgovornost i spreče da se takve stvari ikad više ponove.
NE PROPUSTITE:
VELIČINA SNIMLJENIH GROBNICA OTKIRVA RAZMERE ZLOČINA
Opširniji intervju sa izraelskim istoričarom Gideonom Greifom možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se naći u prodaji od petka