INTERVJU, AMBASADOR TURSKE: Erdogan ne provocira Srbiju, Istanbul želi Beograd za saveznika

Turska i Srbija su dve velike i prijateljske zemlje. Kada se desi neki nesporazum ili incident, rešavamo probleme putem dijaloga. Ne želimo da se mešamo u unutrašnje odnose u Srbiji

Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Turske u Srbiji, u intervjuu za Ekspres kaže da neprimerene izjave turskih državnika o statusu Bosne i Kosova nisu provokacije, već nesporazumi koji ne mogu da poremete tradicionalno dobre odnose naših dveju zemalja.

EKSPRES: Koliko incidenti kao što su izjava turskog predsednika Erdogana da je "Kosovo Turska" remete naše odnose?

- Taj incident je nastao kao posledica izvlačenja jedne rečenice iz konteksta duže izjave u kojoj je predsednik Erdogan naglasio da proces dijaloga između Beograda i Prištine igra odlučujuću ulogu u rešavanju problema. Takođe je podvukao da Srbi, Albanci, Bošnjaci i Hrvati treba zajedno da grade budućnost regiona. Turska i Srbija su dve velike zemlje sa državnom tradicijom. Kada se desi neki nesporazum ili incident, rešavamo probleme putem dijaloga i komunikacije u okviru ove tradicije. Cifre vezane za ekonomiju i turizam u odnosima Turske i Srbije su se utrostručile za tri godine, što je dokaz da kao dve prijateljske zemlje prevazilazimo nesporazume i pronalazimo konkretne puteve da unapredimo odnose.

Foto: Saša Džambić

Izjava predsednika Erdogana izvučena je iz konteksta, on nije rekao da je "Kosovo Turska"

EKSPRES: A kako onda komentarišete nedavnu izjavu sada već bivšeg turskog premijera Davutoglua na otvaranju Ferhadije da se Banjaluka ne može odvojiti od Sarajeva, niti Sarajevo od Mostara? Odakle pravo turskom premijeru da kroji granice jedne države koja se čak i ne graniči sa Turskom?

- Sarajevo, Banjaluka i Mostar su gradovi Bosne, a Sarajevo je glavni grad ove države. Teritorijalni integritet je jedan od osnovnih principa jedne države. To nije krojenje granica jedne države, naprotiv, to je potvrda teritorijalnog integriteta te države. Sve države i međunarodne organizacije, uključujući Tursku, Srbiju, Hrvatsku, EU i UN nedvosmisleno potvrđuju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine kao nezavisne države.

EKSPRES: Sve češće se turski državnici mešaju u unutrašnja pitanja Srbije, granice, politiku, odnose među narodima koji žive u Srbiji. Kako Turska vidi Srbiju, kao svoju nekadašnju koloniju ili kao ravnopravnog partnera na putu ka EU?

- Srbija i Turska imaju isti stav o teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine i ova izjava nema veze sa nespornim stavom Turske kao ravnopravnog i prijateljskog partnera Srbije u međusobnoj saradnji na putu ka Evropskoj uniji.

Foto: Saša Džambić

EKSPRES: Poslednja neprijatnost zbog koje je protestvovalo naše Ministarstvo spoljnih poslova bila je ta što je na sajtu Vaše ambasade pisalo da je Ambasada Turske nadležna za Srbiju, Vojvodinu i Sandžak. Opet ste "odvojili" teritorije Srbije...

-Kao prvo, ovde se očigledno radilo o tehničkom propustu jer je na zvaničnom Internet sajtu našeg Ministarstva i Ambasade jasno navedeno da je Srbija kao celina pod jurisdikcijom Ambasade. Međutim, turska verzija internet stranice sa konzularnim informacijama bila je zastarela i uključivala neke gradove i delove bivše Jugoslavije kao područja u nadležnosti ambasade. Nadležni organi u Srbiji su nam ukazali na taj propust koji je istog dana bio ispravljen.

EKSPRES: Gde je Vama najlepše, u Vojvodini, Sandžaku ili centralnoj Srbiji?

- Izuzetno sam ponosan što sam turski ambasador u Srbiji, s obzirom da su odnosi između dve zemlje veoma važni ne samo za naše dve zemlje nego i za ceo Balkan. Moj program je uvek popunjen s obzirom na ogromne mogućnosti da se ojačaju bilateralni odnosi, posebno u ekonomskoj, kulturnoj i akademskoj sferi, kao i da te mogućnosti treba videti na licu mesta. Mnogo putujem po Srbiji, otkrivam i uživam u brojnim istorijskim i prirodnim lepotama cele zemlje. Dunav je kao sjajna ogrlica ove zemlje i volim da obilazim sve gradove na njegovim obalama. Sedam tvrđava na reci su pravi biseri Srbije. Fruška Gora i reka Uvac su mi takođe omiljena mesta, jer su tako jedinstvena.
Dodatni razlog za moje ekskurzije po Srbiji je i da nađem mogućnosti za naše investitore. Oni traže kvalifikovanu radnu snagu i bolje uslove za iznajmljivanje ili kupovinu objekata. Na jugu Srbije je veliki potencijal kvalifikovane radne snage, a Vlada Srbije prirodno više ohrabruje ulaganja u slabije razvijena područja Srbije. Turski turisti vole da dođu u Beograd, a i veoma im je lako da dođu jer na liniji Beograd-Istanbul imamo četiri leta dnevno.

EKSPRES: Turska je zemlja sa najdužim statusom kandidata za prijem u članstvo u EU. Čini se da vam se ne žuri da uđete u Evropsku uniju. Zašto? Šta biste tim prijemom dobili, a šta izgubili?

-Nismo u žurbi jer smo spremni da dovršimo proces pristupanja i postanemo član kada Evropska unija bude spremna da primi Tursku u svoje članstvo. Turska je mnogo dobila proširujući i prilagođavajući svoje političke i ekonomske potencijale standardima EU i univerzalnim vrednostima kao što su demokratija, ljudska prava, vladavina zakona. Ako uporedite razloge za i protiv članstva, mogućnosti koje ono otvara su brojnije od ograničenja.

EKSPRES: Ko je važniji sagovornik Turske na Balkanu, Beograd ili Priština?

-Sve zemlje i akteri na Balkanu su na svoj način sagovornici i partneri Turske, s obzirom da je stabilnost i blagostanje regiona osnovni prioritet Turske. Nije lako odrediti ko je najvažniji. Kao turski ambasador u Srbiji, imam dužnost da unapredim saradnju izmedu Turske i Srbije na svim poljima. U kontekstu odnosa Beograda i Prištine, rekao bih da je za Tursku zapravo najvažniji sam proces dijaloga između njih.

Foto: Saša Džambić

Srbi su veliki radnici, kao i Turci. Zajednička crta je i da smo osetljivi na humanitarne probleme

EKSPRES: Čini se, a i statistika govori, da su turski investitori više zainteresovani za Srbiju nego za ostale bivše jugoslovenske republike. Šta je to kod nas povoljnije nego u Sloveniji, Hrvatskoj, pa i BiH? Da li oni nisu zainteresovani za vas kao ekonomske partnere u toj meri kao Srbija ili mi nudimo povoljnije uslove?

-U Srbiji imamo više mogućnosti i bolje uslove. Proces privatizacije koji se odvija u Srbiji pogodan je za ulaganja turskih investitora, radna snaga je bolja i jeftinija nego u Sloveniji i Hrvatskoj, što je velika prednost, a u šta smo se već uverili u našim fabrikama u Nišu i Leskovcu. Još jedna prednost za investitore iz Turske je što je iznajmljivanje i opremanje hala i kupovina zemljišta, kada su "green field" investicije u pitanju, daleko jeftinije nego u Sloveniji, na primer. Takođe, vaša vlada nudi konkurentne podsticaje investorima i na taj način čini Srbiju primamljivijom onima koji žele da ulažu na Balkanu. Turskim investitorima odgovara i geostrateški položaj Srbije zbog Koridora 10 i to su sve razlozi zbog kojih se radije odlučuju za Srbiju nego za ostale države u okruženju. Imamo investicije u svim zemljama regiona, ali sada je Srbija prioritet kao tržište u usponu.

EKSPRES: Turska Halk banka kupila je poslednju državnu banku u Srbiji. Opet isto pitanje, zašto baš u Srbiji?

- Halk Banka želi da obezbedi i pojača tursko prisustvo u finansijskom sektoru u Evropi, a pošto je uprava Halk Banke videla da je interesovanje turskih investitora za Srbiju veliko, odlučili su da dođu u Srbiju. Halk Banka postoji u Makedoniji već pet godina i tamo posluje sa velikim uspehom, tako da su imali prilike da vide da je ovaj region vrlo povoljan za finansijska ulaganja. Zato su se odlučili da svoje regionalno sedište smeste u Srbiji. A i turski investitori lakše obezbeđuju u svojoj domaćoj banci hipoteke i bankarske garancije, što im je potrebno za kredite i razvijanje biznisa. Takođe, turski biznismeni više veruju turskim bankama i kad vide da u nekoj zemlji postoji turska banka lakše se odlučuju da tamo ulože novac. Halk Banka je pravila procenu tržišta i potencijala u Srbiji i pokazalo se da je mnogo njihovih klijenata sa kojima posluju u Turskoj zainteresovano za ulaganje ili već ima biznis u Srbiji koji bi da razvijaju.

EKSPRES: Kada smo kod velikih investicija, pominjana je zainteresovanost za izgradnju tri deonice auto puta i to Pojate-Preljina, Beograd-Zrenjanin i Novi Sad-Ruma. To je bilo u februaru. Je li bilo nekih konkretnih razgovora sa ljudima iz Ministarstva građevine i sa ministarkom Mihajlović o tome?

-Srbija ima mnogo velikih infrasturkutrnih prjekata koji su u planu i za koje se već rade tenderi. Turske građevinske firme su posle kineskih druge na svetu i žele da se uključe. Srpske vlasti, uključujući i ministarku Mihajlović, pokazale su interesovanje da i turske firme učestvuju na tenderima. Upoznali smo naše građevinske firme sa uslovima tendera i sa time da srpske vlasti žele fer i transparentno nadmetanje na tim tenderima i da poslove dobiju najbolji. Pored izgradnje auto puta mi imamo u planu još neke velike projekte. Jedan od njih je izgradnja aerodroma u Kraljevu, za koji je već potpisan memorandum o razumevanju. Uskoro treba da otpočne i rad na studiji izvodljivosti na tehničkom nivou, što ćemo raditi zajedno sa srpskim Ministarstvom saobraćaja i Ministarstvom odbrane. Prema Memorandumu o razumevanju prednost kod izgradnje ovog aerodroma imaće turske i srpske firme. Predviđeno je da to bude civilni aerodrom za prevoz ljudi i robe, a osim niskobudžetnih kompanija koristiće ga i za prevoz robe u celom regionu.

EKSPRES: Sa kojim srpskim ministrima najviše sarađujete i kakvi su Vaši utisci?

- Moja komunikacija sa srpskim ministirima se pretežno zasniva na zajedničkim projektima. U tom smislu najviše sam povezan sa potpredsednikom vlade Rasimom Ljajićem jer je ministar trgovine i puno radi na jačanju trgovinsko ekonomskih odnosa sa Turskom. I ministar privrede Sertić je jako kooperativan i dobro sarađujemo; sa ministarkom saobraćaja Mihajlović i poljoprivrede Bošković radimo zajedničke projekte. Sa Ministarstvom poljoprivrede sada imamo veliki projekat koji zovemo "staklene bašte", a odnosi se na podršku srpskim poljoprivrednicima za proizvodnju organskog ranog voća i povrća. S obzirom da mnogo ljudi iz Turske dolazi u turističke i poslovne posete Srbiji, sarađujemo i sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem i želeo bih da naglasim da sa njim po pitanju bezbednosti naših građana ovde imamo sjajne odnose i komunikaciju. Ministarstvo spoljnih poslova i ministra Dačića nisam posebno spomenuo jer su oni moji glavni sagovornici sa kojima po prirodi posla svakodnevno sarađujem, a samog ministra srećem mnogo češće od ostalih na raznim skupovima i događajima pa se naša dobra saradnja i dobri odnosi podrazumevaju.

Foto: Saša Džambić

Nismo promenili stav prema sirijskim izbeglicama zbog tri milijarde koje smo dobili od EU. To je malo u odnosu na to koliko Tursku košta, a EU ima koristi jer izbeglice neće doći do njih

EKSPRES: Kako ste se navikli na život u Beogradu? Šta su najveće razlike između Beograda i Ankare, ili Istanbula?

-Beograd je mnogo sličniji Istanbulu nego Ankari. Ankara je uglavnom administrativni centar, a Beograd je i jedno i drugo. I on je pored vode, na rekama, poput Istanbula koji je na Bosforu. Pojedini delovi Beograda po izgledu i duhu toliko liče na Istanbul da je to neverovatno. A i ljudi su na isti način ljubazni i gostoprimljivi.

EKSPRES: Kažu da smo mi Srbi i vi Turci po mentalitetu vrlo slični. Kako se Vama čini posle nekoliko godina života u Srbiji? Gde smo najsličniji, a koje su najveće razlike?

-Postoje razlike samo u strukturi stanovništva. Kod nas je 99 odsto stanovništva muslimanske veroispovesti, a Srbija je multikulturalna i multikonfesionalna. Ima raznih nacija i etničkih grupa, ali nisam primetio da to ljudima predstavlja neki problem. Srbi su dobri i veliki radnici, vredni ste kao i Turci. Još jedna zajednička crta koju imamo kao narodi je da smo osetljivi na humanitarne probleme, što se sada posebno pokazalo u odnosu prema izbegilcama iz Sirije.

EKSPRES: Kada smo kod izbeglica, taj problem je trenutno jedan od najvećih problema Vaše zemlje. Ima li turska vlada rešenje za izbegličku krizu?

-Problem izbeglica ne može biti rešen dok se ne nađe rešenje za izvor problema, odnosno način da se uspostavi mir u Siriji. Razumljivo je da dok traju sukobi i ljudi se ubijaju niko ne želi da živi tamo i svi gledaju kako da napuste svoje domove. Turska je spremna da učestvuje i pruži punu pomoć i podršku međunarodnoj zajednici i mirovnim snagama koje pokušavaju da nađu rešenje i zaustave teroriste u Siriji. Tim pre jer nas se to najviše tiče, naše granice su direktno ugrožene. Do tada, nastavićemo da pomažemo i izbeglicama, jer opet naglašavam - to je humanitarna stvar. Ali i ostali akteri poput EU treba da podele taj teret.

EKSPRES: Da li se može reći da je Turska "omekšala" stav prema izbeglicama posle velikog novca koje je dobila od EU?

-Jedina istina je da ćemo dobili od EU tri milijarde evra pomoći za zbrinjavanje izbeglica, što prema broju izbeglica koji trenutno borave na teritoriji Turske iznosi 1.000 evra godišnje po osobi. Taj iznos je samo mali deo ako pogledamo koliko to Tursku košta. Mi smo potrošili mnogo više da bismo obezbedili uslove za izbeglice, 10 milijardi dolara do sada, a ni to nije dovoljno. Potrebno nam je još bolnica i smeštajnih kapaciteta za sve te ljude. Tri milijarde nisu dovoljne da pokriju troškove za skoro tri miliona izbeglica koliko ih je sada u našoj zemlji, ali mi nikoga nećemo ostaviti bez pomoći, jer to je takođe jedna od crta koju turski narod ima u svom mentalitetu, da pomažemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Mi od Evrope nemamo nikakvu finansijsku korist, ali Evropa ima u tome što će ti ljudi ostati kod nas umesto da, kako su namerili, odu u Zapadnu Evropu koja nema kapacitet da ih sve primi.

Foto: Saša Džambić

Turci su zapadno orijentisani, SAD su naš saveznik, ali Rusija je naš sused i tražimo načine da budemo u dobrim odnosima.

EKSPRES: Kako vidite problem islamskog terorizma na Balkanu koji opet proističe iz islamskog fundamentalizma i ima li Turska rešenje za to?

-Terorizam ne poznaje versku opredeljenost i Turska se bori protiv svih vidova terorizma. Verujemo da na Balkanu nema plodnog tla za organizovani terorizam i da su to pojedine grupe terorista koje povremeno vrbuju za svoje misije i ljude sa Balkana varajući ih retorikom koja realno nema nikakve veze ni sa islamom ni sa verom. Čak sam mišljenja da se većina terorista islamske države regrutuje iz zemalja Zapadne Evrope. Tamo je mnogo jače uporište islamske države tzv. DAEŠ-a nego na Balkanu, i tamo su regrutni centri i veći i organizovaniji. A ako me pitate kako zaustaviti regrutovanje ljudi sa ovih prostora za te terorističke grupe, rešenje je da im se obezbede bolje mogućnosti za integraciju i ekonomski uslovi. Kada bi ljudi imali posao i bili integrisani u društvo u kojem žive, ne bi razmišljali o odlasku u terorističke kampove. Ovako, ako su ljudi siromašni, bez posla i na ulici postaju lak plen terorističkih grupa. Turska je mnogo stradala u poslednje vreme od teororističkih napada iako smo većinsko muslimanska nacija, što je dokaz se ljudi koji to rade ne mogu smatrati vernicima, jer pravi islam ne propoveda ubijanje nedužnih ljudi.

EKSPPRES: Kome je Turska naklonjenija, Rusiji ili Americi?

Pa, Turci su nekako više zapadno orijentisani, SAD su naš saveznik, ali Rusija je naš sused i uvek tražimo načine da sa susedima budemo u dobrim odnosima.

EKSPRES: Da li ste spremni da u borbi protiv terorizma sarađujete i sa Rusijom?

-Da, Turska u borbi protiv terorizma apsolutno želi da sarađuje sa svim akterima koji imaju zajednički interes da se svet oslobodi ove pošasti.

EKSPRES: Sukob Turske i Rusije mnogi su videli kao inicijalnu kapislu za sukob širih razmera, pa čak i za III svetski rat?

-Ne, to je bio incident. Desilo se, nažalost, da su oni ugrozili naš vazdušni prostor i naš suverenitet, i nismo mogli ćutke da pređemo preko toga. Jasno smo rekli da bi moglo doći do neželjenih incidenata zbog narušavanja vazdušnog prostora, što se i desilo. Nažalost, taj avion je oboren, a naši odnosi su se ozbiljno pogoršali. Poslali smo poruku ruskim vlastima da smo spremni za dijalog i da smo spremni da razgovaramo o rušenju aviona u našem vazdušnom prostoru, kako bismo razumeli argumente jedni drugih i kako bismo poboljšali odnose. Nadam se će se stvari popraviti i da ćemo imati bolje odnose sa Rusijom.

EKSPRES: Da li se Turska sve više odriče Ataturkovog nasleđa i dominantno okreće islamu?

-Ataturkovo nasleđe je osnova demokratije i ljudskih prava, i to je platforma na kojoj počiva politika ove vlade. Međutim, u Turskoj je većinsko muslimansko stanovništvo i sasvim je prirodno da se religiji daje značaj. To nikako ne znači da se odričemo univerzalnih vrednosti koje se ubrajaju u Ataturkovo nasleđe.

Foto: Saša Džambić

Nema govora o bilo kakvoj diktaturi u Turskoj. To što Erdogana optužuju za gušenje medija nije istina.

EKSPRES: Kako vidite trenutnu političku situaciju u Turskoj? Opozicija optužuje Erdogana za diktaturu i gušenje slobode medija. Česti su protesti na kojima policija upotrebljava silu, a bilo je i zabrane društvenih mreža...

-Mi smo parlamentarna demokratija i nema govora o bilo kakvoj diktaturi. Ako imate rat u susednoj zemlji, kao što mi imamo u Siriji, i svakodnevno stotine i hiljade ljudi sa tih prostora koji dolaze na našu teritoriju, i ako imate terorističku separatističku organizaciju poput PKK, koja ubija građane Turske, onda je normalno da će Vlada preduzimati unekoliko čvrste mere da očuva bezbednost i stabilnost zemlje i živote svojih građana. To što Erdogana i našu Vladu optužuju za gušenje medija i represiju nad novinarima nije istina. To samo oni koji žele da ugroze stabilnost zemlje koriste svoje novinarsko zvanje kao paravan. Svi ti ljudi koji su uhapšeni i pod istragama, a koji su navodno novinari, nisu na sudu zbog svog novinarskog rada - već zbog optužbi za povezanost sa terorističkim organizacijama.

NAVIJAM ZA FENERBAHČE, OD SRBA VOLIM BOGDANOVIĆA I MARKOVIĆA

Mnogo je naših sportista u turskim klubovima. Za koga Vi navijate i da li ste u Beogradu išli na neke utakmice? Za koga navijate, za Zevzdu ili Partizan?

-Ja navijam za Fenerbahče, ali kada turski klubovi igraju protiv vaših onda naravno navijam za naše. Kada je dolazio Bešiktaš, navijao sam za njih. Što se vaših sportista tiče, imam ovde u fajlu 76 sportista koji su na "privremenom radu" u turskim košarkaškim, fudbalskim, odbojkaškim i vaterpolo klubovima. Srpski sportisti su jako popularni u Turskoj i oni doprinose boljem kvalitetu. Lično najviše volim u košarci Bogdana Bogdanovića, a u fudbalu Lazara Markovića. Kada sam ovde opet sam navijački podeljen, tako da u košarci navijam za Zvezdu, a u fudbalu za Partizan.