INTERVJU, AZEM VLASI: Na Kosovu je nemoguć scenario Republike Srpske

Formiranje ZSO u isključivoj je nadležnosti Vlade Kosova, u saradnji sa predstavnicima Srba u institucijama Kosova i opštinama sa srpskom većinom. Jer, to je unutrašnje pitanje Kosova, pošto je reč o kosovskim opštinama, i Srbija tu nema nikakvog posla

Azem Vlasi, nekadašnji prvi čovek jugoslovenske omladine, akter je mnogih bitnih događaja u novijoj istoriji. Bio je blizak sa mnogim čelnicima nekadašnje Jugoslavije, sada je advokat u Prištini. Vlasi, koji je bio jedan od najvažnijih političara sa Kosova u trenutku raspada Jugoslavije, bio je politički savetnik institucija Kosova, a sada se u kosovskoj javnosti najviše pojavljuje u svojstvu političkog komentatora. Pregovore između Beograda i Prištine vidi kao neophodne i kaže da su oni doprineli izvesnom relaksiranju odnosa. Kaže da je urađeno mnogo toga kako bi se smirile tenzije i poboljšao život građana, ali da je to stalo. Vlasi u eksluzivnom intervjuu za Ekspres, napominje da to sve neće biti moguće dok se ne reši statusno pitanje Kosova.

- Običan narod nije politički ostrašćen niti podeljen. Nema tenzija ni u međuetničkim odnosima. Srbi i Albanci ponajviše sarađuju u biznisu. Političari se svađaju preko medija i u parlamentu, ali ne može se reći da su u neprijateljskim odnosima - kaže Vlasi, koji je trenutno i savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova.

Kako vidite današnje odnose Beograda i Prištine? Hapšenje Ramuša Haradinaja pokazalo je koliko je lako da se destabilizuje ceo proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, koji inače ide sporo i mukotrpno. Koliko još ovakvih slučajeva čeka negde u mraku da se pojave i da zakoče ceo proces? Ili treba nešto da se uradi na obe strane da takvi skriveni slučajevi izgube na značaju?

- Dok Srbija drži neke skrivene poternice za građane Kosova iz perioda oružanih sukoba (1998-1990), iako je prošlo 18 godina od tih događaja, i tako "puca iz mraka", ne može biti jasno na čemu smo u odnosima sa Srbijom. Za sudsko procesuiranje osumnjičenih iz tog vremena imamo tri sudske nadleznosti: Haški tribunal za ratne zločine, gde je i Haradinaj već procesuiran i to je završeno. Zadržavanje Haradinaja i držanje otvorene poternice protiv njega sračunato je na njegovo maltretiranje, i to iz inata, zato što se borio za oslobođenje Kosova. Inače, nema nikakve šanse ni pravnih razloga da ga Francuska izruči Srbiji. Zatim, mi imamo i domaće sudove (uz pomoć sudija i tužilaca misije EULEX), koji su već procesuirali više slučajeva, i sada imamo i Posebno veće, koje će takođe procesuirati slučajeve iz toga vremena. Bilo bi dobro da se pred sudovima Srbije procesuiraju oni građani Srbije koji su tokom tih događaja vršili zločine na Kosovu.

Proces dijaloga trebalo je da pomogne normalizaciji odnosa. Šta vidite kao problem i kako je misljenje u Prištini o ovim pregovorima? Jesu oni uspeli?

- Dijalog je neophodan i on je doprineo izvesnoj relaksaciji odnosa između Srbije i Kosova. Ali dok srpska strana ne shvati i prihvati da je to dijalog za normalizaciju međudržavnih odnosa, dakle da je Kosovo država, sve to svodi se na foliranje.

Jedno od najkrupnijih pitanja u dijalogu jeste formiranje zajednice srpskih opština i sprovođenje Briselskog sporazuma. Posle toga sve izgleda kao da je stalo. Vi lično niste imali primedbu na sporazum, obe strane su ga potpisale, osim što ste rekli da je sporazum trebalo da sklopi Vlada ili Skupština a ne premijer. Zašto svi imaju rezerve prema tom sporazumu i ustežu se da ga sprovedu?

- Već imamo ustavne i druge mehanizme preko kojih kosovski Srbi komotno mogu da ostvaruju prava koja im pripadaju i poboljšaju svoj položaj. Imamo deset opština sa srpskom većinom, a sa nivoa lokalne vlasti najbolje se može uticati na poboljšanje života građana u lokalnoj zajednici. Formiraće se i asocijacija tih opština da bi one mogle bolje da sarađuju po nekim specifičnim pitanjima. Naravno, u okviru ustavnog sistema Kosova. Ali namera Srbije jeste nešto drugo: da nam tu zajednicu podmetnu kao "kukavičje jaje", da preko nje kosovske Srbe etnički i teritorijalno odvoji od našeg ustavnog sistema i veže ih za Srbiju. To neće proći. Ovde nema mogućnosti da se imitira "bosanski scenario", odnosno Republika Srpska. Formiranje te zajednice u isključivoj je nadležnosti Vlade Kosova, u saradnji sa predstavnicima Srba u institucijama Kosova i opštinama sa srpskom većinom. Jer, to je unutrašnje pitanje Kosova, pošto je reč o kosovskim opštinama, i Srbija tu nema nikakvog posla.

Pod kakvim su pritiskom pregovarači na obe strane? Da li je nepopularno praviti dogovore sa drugom stranom i da li stvarno postoji spremnost za rešenje problema ili su samo na sceni retorička zalaganja i dvostruke politike?

- Građani, i Albanci i Srbi, žele normalizaciju odnosa između dve države jer je to i u njihovom interesu. Međutim, nema napretka u normalizaciji odnosa zato što srpska strana zadržava krut stav negiranja države Kosovo. Kada biste vlasti u Srbiji pitali kako Kosovo može biti u sastavu Srbije posle svega što se desilo, posle toliko vremena i posle nestanka Jugoslavije, kako u tim okolnostima Kosovo može da bude u sastavu Srbije, oni ne bi imali nikakav odgovor, ni pola rečenice objašnjenja.

Pokazalo se da one koji su u Srbiji pokrenuli razgovore sa Kosovom i koji su potpisali Briselski sporazum (Dačić i Vučić) birači nisu kaznili zbog toga. Naprotiv, rejtinzi su im veoma visoki i stabilni. Da li tome doprinosi politička retorika, koja često odudara od briselskog dijaloga i njegovih rezultata?

- To je dokaz da srpska javnost po pitanju Kosova ima realističniji stav od političara i ide ispred njih. Ljudi na vlasti u Srbiji po pitanju Kosova slede logiku iz Miloševićevih vremena, kada su i sami na talasima te politike izašli na političku scenu. Uz dogme Srpske pravoslavne crkve, koja je po pitanju Kosova krajnje destruktivna. Retorika o Kosovu kao "južnoj srpskoj pokrajini", "srpskoj Trepči", "srpskim Gazivodama" jeste prazna, populistička i demagoška retorika. "Trepča" i akumulacija "Gazivode" kompletno su kosovski resurski, na kosovskoj teritoriji i podignuti u ono vreme sopstvenim sredstvima, uz mali deo sredstava iz Fonda federacije za razvoj nerazvijenih.

(BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/DS)

Kosovo nije usamljeno kao 90-ih godina. Tu je NATO, tu su zapadni saveznici, koji su mnogo investirali u nezavisnost Kosova

Već godinama pitanje Kosova u Srbiji nije ono pitanje na kojem se gube i dobijaju izbori. Veoma mali procenat građana smatra da je Kosovo veliki problem. I na Kosovu su ekonomski problemi predominantni. Zašto političke elite ipak to postavljaju kao jedno od najvažnijih pitanja?

- I na srpskoj i na kosovskoj strani pitanjem međusobnih odnosa i dijalogom u Briselu zamajavaju svoju javnost kako bi skrenuli pažnju sa životnih problema: siromaštva, korupcije, zloupotrebe vlasti, borbe za vlast... Na ovim prostorima već dugo je u modi plašenje svoje javnosti od drugih, od suseda.

Da li imate utisak da je EU, kao medijator u dijalogu, stavila taj posao u drugi plan? I da je to razlog zašto stvari idu sporo?

- EU je preuzela posao da dovede Kosovo i Srbiju za pregovarački sto. Za početak dijaloga i za postizanje sporazuma Brisel je odigrao ključnu ulogu. EU treba da zadrži ulogu posrednika, ali posredovanje u kosovsko-srpskom dijalogu ne može biti u prioritetima EU.

Šta bi se desilo ako bi EU, nekim čudom, izašla iz dijaloga i prepustila Srbiji i Kosovu da sami rešavaju problem?

- Ništa strašno. Samo, EU treba pre toga da utiče na to da Srbija prizna Kosovo, a onda da se dijalog premesti na normalnu međudržavnu komunikaciju. Ako Srbija neće da prizna Kosovo, odnosi će ostati zategnuti, Srbija će jasno pokazati da ima i dalje teritorijalne pretenzije prema Kosovu i time ona preuzima odgovornost za ugrožavanje sigurnosti u regionu. U Srbiji niko ne sme da zaboravi da u slučaju bilo kakve pretnje sa njene strane Kosovo nije usamljeno kao u vreme Miloševićeve harange 90-ih godina. Tu je NATO, tu su zapadni saveznici, koji su mnogo investirali u nezavisnost Kosova, tu je nama bratska zemlja Albanija, koja je i članica NATO-a.

I u Srbiji je bilo mišljenja da Kosovo, na primer, treba da postane član UNESCO-a jer bi na taj način Kosovo preuzelo čvrstu obavezu da se brine o srednjovekovnim manastirima. Kako gledate na uporno protivljenje Srbije da Kosovo postane član UNESCO-a, to će ponovo biti tema ove godine, i kakve su sada šanse za to?

- Kosovo ima i domaće zakonodavstvo koje štiti kulturnu i versku baštinu. Članstvom u UNESCO-u moralo bi da preuzme i međunarodne obaveze u tom pogledu. Zato je nerazumna bila i ostala kampanja zvanične Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO-u. I ne samo to. To je histerična kampanja puna jezika mržnje, kao da Albanci žele Kosovo u UNESCO-u da bi porušili pravoslavne manastire koji su tu vekovima, kao što su i Albanci, pa ih niko nije dirao. Naprotiv, pažljivo i odgovorno ih čuvamo jer su na našoj teritoriji, kulturna su baština naših građana pravoslavne vere.

Kako vidite poziciju Srba na Kosovu i odnos vlasti u Prištini prema njima? Koliko su moguće promene i poboljšanje njihovog položaja? I da li mislite da je srpska zajednica na Kosovu dovoljno samostalna da može da odlučuje o sebi, kroz institucije Kosova, ili će ostati vezana za Beograd - finansijski, politički, savetodavno?

- Institucionalno i u realnom životu, položaj Srba na Kosovu bolje je uređen nego što je to slučaj sa nacionalnim manjinama u mnogim drugim zemljama. Mnogo bolje nego položaj Albanaca ili Bošnjaka u Srbiji. I bolje nego drugih manjina na Kosovu. Njima svakako treba pomoć iz Beograda, i mi nemamo ništa protiv toga. Ali nedopustivo je da Beograd huška kosovske Srbe da negiraju državu Kosovo u kojoj žive i traže svoja prava jer se time njihov položaj samo pogoršava. Nedopustivo je da iz Beograda prete onim kosovskim Srbima koji hoće da sarađuju sa kosovskim institucijama vlasti. Iz izvesne „kancelarije za Kosmet" kosovske Srbe već su podelili na „izdajnike" i „patriote" odane samo Srbiji.

Da li je otvaranje Srbije i Albanije jedne prema drugoj na dobrobit Kosova? Kakvi su odnosi između Srbije i Albanije potrebni da bi Kosovo od toga imalo koristi? Na Kosovu se digla velika prašina posle posete premijera Edija Rame Beogradu, a bilo je čak i negativnih komentara.

- Saradnja između Albanije i Srbije bilateralno je korisna, kao i za stabilnost u regionu. Naravno, i Kosovo ima koristi od toga. Zvaničnici Albanije u kontaktu sa srpskim kolegama naravno da treba da govore i o Kosovu, kao što je to premijer Rama učinio, iako se njegov kolega Vučić zbog toga ljutio. Ali podrazumeva se da zvaničnici Albanije ne mogu da govore u ime Kosova. Znam da bi Srbi to hteli pošto smatraju da Kosovo nije država, ali moraju da se naviknu da je Kosovo država kao i Albanija.

Najnovije tenzije se dižu oko izgradnje zida u severnom delu Mitrovice. Šta mislite da hitno treba da se uradi da bi splasle tenzije u srpsko-albanskim odnosima?

- Nikakav zid na kraju mosta i na početku pešačke zone nije potreban i neće ga biti. Smešno je da se dižu tenzije oko toga. To nije pitanje albansko-srpskog dijaloga, već stvar koju treba da reše dva gradonačelnika dveju opština. Srbija po tom pitanju nema nikakvog posla, kao ni Kosovo po pitanju mosta iznad Južne Morave kod Bujanovca zato što sa ove strane reke žive Albanci.

(BETAPHOTO/ARMENIJA ZAJMI BESEVIC/DS)

Improvizacija molitve u nedovršenoj zgradi koju sveštenici zovu hram jeste politička provokacija. Srbi imaju uređenu i pristojnu crkvu u centru grada, iznad gimnazije, i tu se okupljaju i mole. Zgrada podignuta nasred Univerzitetskog centra u vreme Miloševićeve vlasti za nas je politička provokacija

Bilo je mnogo povoda za dizanje tenzija između Srba i Albanaca, a nedavno je prvi put u Prištini održana liturgija u hramu koji još nije završen. Kako vidite ulogu Crkve u ovim odnosima ili se na to gleda kao politički instrument?

- Nema tenzija između Albanaca i Srba. I jedni i drugi umorni su od toga. Improvizacija molitve u nedovršenoj zgradi koju sveštenici zovu hram jeste politička provokacija. Srbi imaju uređenu i pristojnu crkvu u centru grada, iznad gimnazije, i tu se okupljaju i mole u uobičajnim prilikama. Zgrada podignuta nasred Univerzitetskog centra u vreme Miloševićeve vlasti za nas je politička provokacija jer tu, po urbanističkom planu, nikada nije bilo i nema mesta ni za crkvu ni za džamiju. Inače, uloga Srpske pravoslavne crkve na Kosovu više je politička nego verska. Više huškačka i provokativna nego što širi poverenje, toleranciju i ljubav među ljudima i religijama.

Kosovo treba da formira sud za ratne zločine OVK. Kako na to gledate i šta će to doneti? Mnogi spekulišu o imenima mogućih optuženika. Da li je kosovsko društvo spremno za suočavanje sa počinjenim zločinima?

- Svako društvo posle ratova treba da prođe period suočavanja, pročišćenja. Fakat je da smo mi Albanci vodili odbrambeni rat na svojoj teritoriji. Naravno, i tokom odbrambenog rata mogu se desiti neki zločini. Nešto od takvih slučajeva procesuirano je pred Haškim tribunalom za ratne zločine, ali i pred domaćim sudovima. Sada će nešto od toga obaviti i posebno formirano veće jer se tvrdi da je u nekim slučajevima bilo uticaja na svedoke. Od toga će kosovsko društvo imati koristi, a ne štete. Za razliku od Srbije, gde su još na vlasti i ljudi iz ratnih vremena koji imaju ukaljane ruke i savest, mi ćemo to konačno resiti.

Iako kosovski političari kao glavni cilj proklamuju političku stabilnost, videli smo da to nije slučaj u poslednjih nekoliko godina. Zašto se to događa i može li se reći da je Kosovo - uspešna priča?

- Kosovo je država koja je faktički nastala posle rata. Nema tradiciju. Uz to, nije imala tranziciju. Osam godina posle rata Kosovo je bilo pod protektoratom UN. Na vlast su došli pretežno ljudi sa ratnim zaslugama bez državotvornog iskustva. Kao i drugde, ima i onih kojima vlast služi da se okoriste, a ne da služe državi i narodu. Uz sve to, Srbija kontinuirano radi protiv konsolidovanja međunarodnog položaja Kosova, protiv unutrašnje stabilnosti. Kada se sve to ima u vidu, Kosovo kao država jeste uspešna priča. Državno-pravnu infrastrukturu postavili smo po modelu evropskih demokratskih država. Demokratske države zapadne Evrope i SAD mnogo su investiral u toe da Kosovo bude normalna država. Sada se može reći da funkcionišemo manje-više kao sve države u regionu, a od nekih možda stojimo i bolje.

Koje su najveće pretnje koje Kosovo ima? U tom smislu često se spominje islamski radikalizam, ali i neki drugi problemi. Takođe, odbijena je vizna liberalizacija za putovanje građana Kosova u EU.

- Imamo parlamentarnu krizu i zaoštrene odnose između opozicije i vladajuće koalicije. Možda tokom 2017. godine dođe i do izbora, da se izađe iz te krize. Ima i na Kosovu pojedinaca koji pokušavaju da djeluju sa pozicija islamskog radikalizma. Nekoliko grupa je otkriveno, sudovi su uradili svoj posao, neki su dobili prilično visoke kazne. To nije pretnja našoj sigurnosti. Mi potencijalnom pretnjom smatramo Srbiju, koja ima neskrivene teritorijalne pretenzije prema Kosovu. Ima ih i prema pola Bosne (RS). Uz to, služi kao instrument Rusije za destabilizaciju Crne Gore. Ali pošto ne skriva te pretenzije, i nama je lakše da budemo na oprezu. Više nećemo biti zatečeni i nepripremljeni kao 1989. ili 1998. godine. Sada imamo državu, policiju, vojsku... A ni Srbija nije ono što je bila sa vojnom snagom Jugoslavije u svojoj službi. Njene pretne uglavnom su prazne.

A ljudi, kako oni funkcionišu, da li postoji ista komunikacija na Kosovu kao među političarima i šta oni žele?

- Običan narod nije politički ostrašćen niti podeljen. Nema tenzija ni u međuetničkim odnosima. Srbi i Albanci ponajviše sarađuju u biznisu. Političari se svađaju preko medija i u parlamentu, ali ne može se reći da su u neprijateljskim odnosima.

Da li možete da zamislite Srbiju i Kosovo sa potpuno normalizovanim odnosima? Vi ste dosta dugo bili u politici. Verujete li da to može da se dogodi tokom Vašeg života?

- Verujem da će doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Zasad je važno da u Srbiji ljudi na vlasti znaju da je Kosovo država i da se tu ništa ne može promeniti. Sledeći korak jeste da shvate kolika je korist od toga da imamo normalne i uređene odnose kao susedne države. Shvatiće koliko je to značajno i za položaj kosovskih Srba ovde. Ako ne ovi, shvatiće naredne generacije političara na vlasti u Srbiji. Ja sam siguran ne samo da ću to doživeti, već da ću imati neku ulogu u tom procesu.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);