INTERVJU, BEDŽET PACOLI: SPC ĆE DOBITI SPECIJALNI STATUS, A ZSO JE NAŠA OBAVEZA

INTERVJU, BEDŽET PACOLI: SPC ĆE DOBITI SPECIJALNI STATUS, A ZSO JE NAŠA OBAVEZA


Pre ravno 20 godina Bedžet Pacoli pregovarao je sa Slobodanom Miloševićem o Kosovu. Kako kažu izvori „Ekspresa” iz Beograda, za Albance je i pre Rambujea tražio autonomiju i mogućnost referenduma za tri godine, ali predsednik ga je odbio. Pacoli je tad saradnicima iz Beograda rekao „ne znate šta ste propustili”. Da tu ima istine potvrdio je i sam u autobiografiji „Od izazova do izazova”, kao i kasnije u intervjuu za srpske medije. Priznao je da su se Milošević i on sreli jednom sa ciljem da ne dođe do rata.

„Svaki rat je samo uništenje, a patriota nije onaj koji ubija, već onaj ko štiti duše. To je bilo 1998. godine i mislio sam da ću imati uspeha. U njegovoj kancelariji razgovarali smo osam sati. Pokušao sam da mu prenesem realnost sa Kosova, kažem da ništa ne može na silu.”

Ipak, iste te godine krvavi rat je počeo… Danas, jednačina realnosti se potpuno promenila, ali je konstanta Pacoli ostala. Sad mi tražimo to što su oni pre dve decenije. Beograd uz jake pregovore pokušava da realizuje Zajednicu srpskih opština, kao neki stepen autonomije, a Kosovo je pre 10 godina proglasilo nezavisnost. Pošto važi za najbogatijeg Albanca na svetu, koji ima švajcarsko državljanstvo, jake veze i u Kremlju i u Vašingtonu, mnogi su ubeđeni da je upravo Pacoli priznanje Kosova kupovao po svetu. Pregovarački takt biznismena često primenjuje u diplomatiji. Kao uspešan poslovni čovek zalaže se za otvaranje granica i slobodno tržište, kao kosmopolita tvrdi da je spreman da razgovara sa svima. Govori nekoliko jezika, a srpski tečno, sa svim padežima. Ipak, kao šef diplomatije i zamenik premijera, nije spreman za razgovore o podeli ili razmeni teritorija.

Zbog čega ste protiv toga ako se zna da sever Kosova nikad nije bio u punom smislu pod upravom Prištine?
-Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova Kosova, razmena teritorija nije u fokusu dijaloga između Beograda i Prištine. Nijedan nivo institucija na Kosovu nema mandat da pregovara o razmeni teritorija. Štaviše, opcija razmena teritorija ohrabruje otvaranje Pandorine kutije ili, bolje reći, podstiče domino efekat u čitavoj regiji jugoistočne Evrope. Ova ideja pobuđuje involviranje geopolitike inverznih vrednosti na ovim prostorima Evrope.

Šta jeste u fokusu pregovora Beograda i Prištine? Koje posledice očekujete?
-Dijalog između Prištine i Beograda je jedini način za završetak višegodišnjih nesuglasica, pa i istorijske nepravde nad kosovskim građanima. Dijalog, kao takav, mora se odvijati pod uslovima ravnopravnih partnera, znači između dve susedne države. Bilans pregovora između dve države je dobra saradnja između Srbije i Kosova, kao i neprikosnovena garancija za mir i stabilnost u regionu. Epilog dijaloga bi trebalo da bude: „Peace for Peace”. Dijalog je garancija za obe naše zemlje, garant za integracijske procese, u Evropsku uniju, NATO i Ujedinjene nacije. Ne mislim da će pregovori dovesti do nekih negativnih posledica. Naprotiv, mislim da će epilog pregovora biti win-win-win situacija, za Kosovo, za Srbiju, kao i za međunarodnu zajednicu.

U slučaju međusobnog priznanja, šta Srbija dobija time?
-Kosovo je već priznato od 116 država članica UN. Moram naglasiti za vaše čitaoce da je proces priznavanja u toku, i da smo već u saglasnosti sa još nekoliko država za priznavanje Kosova. Bez sumnje priznanje Republike Kosova od Srbije je značajno, ne samo za našu novu državu, nego i za regiju i za samu Srbiju. Sa istorijskim aktom priznanja Kosova, Srbija i regija investiraju u održivi mir, stabilnost i razvoj. Srbiji, kao i Kosovu, otvaraju se sigurni i ubrzani procesi evropskih integracija. Srbija postaje neprikosnoveno članica EU i otvara joj se NATO perspektiva, naravno ako za to ima sopstvenu saglasnost. Srbija se jednom za svagda rešava istorijskih tegoba koja je nanela sama sebi.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zalaže za ideju kompromisa, gde obe strane nešto dobijaju i obe nešto gube. Šta je Priština spremna da „izgubi“?

– Nakon Rambujea i pregovora u Beču, Kosovo je napravilo velike i svakojake kompromise, ponudivši garancije najviših standarda za manjinske zajednice, pogotovo za srpsku zajednicu. Dokument specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, koji je i deo Ustava Kosova, garantuje visoku autonomiju za srpske građane Kosova. Ni Srbija, niti Kosovo ne gube Ustavom garantovanu decentralizaciju za srpsku zajednicu na Kosovu. Štaviše, Ustav Republike Kosova garantuje visoke kompetencije za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, prava koje ne uživaju opštine sa većinskim albanskim stanovništvom. Ovo su garancije po najvišim evropskim standardima. Nijedna manjinska zajednica u Evropi ne uživa viši standard od srpske zajednice na Kosovu.

Kad smo kod toga, u kom formatu očekujete da će se formirati ZSO, sa kojim nadležnostima i kada može početi sa radom?

– Asocijacije srpskih opština ostavio mesta različitim tumačenjima, rasprave o nadležnostima i strukturi ostavile su na stranu uputstva zakonskog okvira navedenim u Briselu 19. aprila 2013. godine (takozvani Prvi sporazum). Članovi 3 i 4 tog sporazuma se direktno odnose na pravni okvir u kom se osniva Asocijacija: „Struktura Asocijacije će se osnovati na istoj osnovi kao i postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština“. Opštine koje učestvuju imaju pravo da sarađuju u vršenju svojih nadležnosti u skladu sa nadležnostima predviđenim Evropskom poveljom, lokalnom samoupravom Kosova i kosovskim zakonom. Međunarodna saradnja takođe je predviđena u Sveobuhvatnom predlogu za rešavanje statusa Kosova (Ahtisarijev plan) i garantovana Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i ustavnim pravom na međuopštinsku i međugraničnu saradnju. To piše u Ustavu Kosova, član 124 tačka 4.

Koji stepen autonomije ili zaštite mogu dobiti manastiri Srpske pravoslavne crkve?

– Ustav Kosova reguliše veliki stepen autonomne funkcionalizacije Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Specijalne zone koje regulišu prečnik funkcionalizacije SPC se administriraju isključivo od autoriteta SPC na Kosovu. Ovo je ogromna koncesija data sa kosovske strane u pregovorima u Beču. Najviši stepen autonomne administracije SPC na Kosovu je deo Beogradske patrijaršije. Ovom koncesijom se priznaje istorijska trajnost pravoslavlja na Kosovu i garantuje se ustrajnost Crkve. Ustavna garancija funksionisanja SPC na Kosovu je u skladu sa najvišim evropskim kriterijumima. Tu se ne govori o bilo kakvoj političkoj autonomiji, reč je o funkciji i menadžmentu SPC na dnevnoj bazi. Znači, institucije Kosova imaju pristup po međusobnom odobravanju.

Kako rešiti problem imovine posebno kombinata „Trepča“ i jezera Gazivode?

– Ruku na srce, ovaj problem gledam u široj vremenskoj perspektivi. Za vreme režima Slobodana Miloševića, firme na Kosovu su nasilno i nelegalno uzurpirane i spojene sa firmama u Srbiji. Nakon oslobođenja, problem imovine na Kosovu je rešen tokom procesa privatizacije od Unmika. Doduše, moram istaći da ja nisam bio saglasan sa metodama privatizacije društvene svojine. Radnici koji su radili u fabrikama, takozvanim OOUR-ima na Kosovu, Srbi i Albanci, zanemareni su, a njihova imovina je rasprodata. Ovaj se proces završio žalosno za građane svih nacionalnosti, pa i korist države Kosova je minorna.

Znači li to da ova imovina treba da pređe u vlasništvo Prištine?

– Imovina je u vlasništvu firmi koje su nakon procesa privatizacije stekle pravo vlasništva, a koje plaćaju poreze kosovskoj administraciji, to jest državi. Procenat privatizacije, predviđen za zaposlene je nadoknađen u vremenskom okviru.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar