INTERVJU, BRANKO RUŽIĆ: Jedino je majčinska ljubav bez interesa

Nakon ovih izbora, SPS će igrati dominantniju ulogu u preraspodeli odgovornosti i uticaja u svim društvenim procesima kojima ova vlada kormilari. Kvalitetom svog kadrovskog potencijala, SPS zaslužuje da igra dominantniju ulogu

Potpredsednik SPS-a pozirao je nakratko fotografu „Ekspresa" u svojoj kancelariji na Studentskom trgu po završenom razgovoru, i u jednom momentu upitao šta ne bi trebalo da se vidi. Dobio je sugestiju, malo u šali, malo u zbilji, da bi mogao da svoj ručni sat prekrije manžetnom košulje. Odbio je, rekavši „ma, šta me briga" i izložio svoj „roleks" objektivu fotoaparata. Branko Ružić je dugo u politici iako je tek navršio 41 godinu. Dugo je i u SPS-u. U razgovoru za „Ekspres" objašnjava zašto se zalaže za smenu generacija na srpskoj političkoj sceni, mada je i sam deo nove generacije u vrhu države, ili bar u vrhu velikih partija. Podrška SPS-a Vučiću, kako kaže, ispravna je odluka i on je zdušno podržava jer obezbeđuje pobedu vladajućeg bloka na izborima, ali i nastavak politike koju dve najveće partije u zemlji sprovode već pet godina i koja je dobra za Srbiju.
Zalagali ste se da SPS ima svog predsedničkog kandidata, osim u slučaju kada bi postojao državni razlog ili politički racionalni razlog da podržite kandidata SNS-a. Koji je razlog bio u pitanju da SPS odluči da podrži Aleksandra Vučića?
- Socijalistička partija Srbije tradicionalno je uvek imala kandidata na predsedničkim izborima, i to je aksiom našeg političkog delovanja. Drugi aksiom je naša državotvorna orijentacija, i to je nešto što niko ne bi mogao da nam spočita kao negativnu tendenciju. Na svim važnim strateškim političkim tačkama kroz noviju političku istoriju Srbije, SPS i njeno rukovodstvo igrali su veoma značajnu ulogu i donosili ispravne odluke u interesu građana i građanki. U ovom političkom trenutku mi jesmo, naravno i ja lično, govorili o tome da je potrebno da poštujemo taj aksiom da imamo predsedničkog kandidata. Ali sam takođe ostavio otvorena vrata, kao i predsednik Dačić, da, ukoliko izađe inicijativa SNS-a o potencijalnom zajedničkom kandidatu vladajuće koalicije, budemo spremni za razgovore. Vrlo jasno smo rekli da smo zainteresovani za tu vrstu razgovora ukoliko do njih dođe, isključivo ukoliko kandidat bude onaj koji može da pobedi, a to je, naravno, Aleksandar Vučić. Da li postoji državni razlog? Upravo sva ova dešavanja i u regionu i na globalnom planu ukazuju na činjenicu da postoji državni razlog koji nas je doveo do politički jedine racionalne odluke, a to je da utvrdimo zajedničkog kandidata, odnosno da za zajedničkog kandidata utvrdimo Aleksandra Vučića. Pogledajte šta se dešava, na primer, u našim bilateralnim odnosima s Hrvatskom, šta se dogodilo s pokušajem revizije tužbe za genocid jednog političara Bakira Izetbegovića u Bosni i Hercegovini, šta se događa na polju normalizacije odnosa Beograda i Prištine, da se samo podsetimo onog famoznog voza koji su sačekali dugim cevima, a da taj voz nije ni ušao na teritoriju Kosova i Metohije. Da ne pominjemo ovu inicijativu gospodina Tačija da se formira vojska Kosova, protivno Rezoluciji 1244, protivno čak i Ustavu Kosova, koji mi, naravno, ne priznajemo. Pogledajmo šta se događa u Makedoniji, dakle jedan kontinuirani, kontrolisani sukob niskog intenziteta u političkom smislu, koji dovodi do destabilizacije te države i nešto što za epilog ni na koji način neće imati stabilizovanje netrpeljivosti u Makedoniji. Pogledajmo šta se događa u Crnoj Gori. Dakle, evidentno je da sve što se događa u regionu na neki način jeste indukovano od raznih međunarodnih centara moći, a opet pod jednom velikom refleksijom globalne raspodele uticaja u političkoj areni. Pre svega mislim na odnos Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije. Naravno, tu su i Kina i Indija, ali imamo i dezintegrativne procese u Evropskoj uniji. Bregzit se takođe dogodio, to će svakako imati indikacije i na našu političku sudbinu, našu političku budućnost, gde smo kao jedan od najvažnijih strateških interesa postavili upravo ulazak u Evropsku uniju. Evidentno je da će Evropska unija pretrpeti određene strukturne promene.
Da li to znači, sa aspekta SPS-a, da je Aleksandar Vučić u tom slučaju bolji kandidat od nekoga koga bi predložila SPS, a bio bi kadar da izađe na kraj sa ovim izazovima.
- Vođeni državotvornom orijentacijom, SPS, njeno članstvo, simpatizeri i birači glasaju za Srbiju i glasaju za politiku. Personifikacija te politike u ovom trenutku jesu i Vučić i Dačić. Dačić maestralno odrađuje upravo te strateške državne ciljeve na spoljnopolitičkom planu. Činjenica je da, kada imate državni razlog i kada imate politički odgovoran odnos prema državi koju pretendujete da vodite na ozbiljan način, ne želite da dovede tu pobedu i tu politiku koja donosi boljitak građankama i građanima u pitanje. Kako biste doveli u pitanje? Neracionalnim pristupom. Kandidovanjem dva lidera koji promovišu jednu te istu politiku. S druge strane, oni na opozicionom delu političkog spektra u Srbiji jednostavno sami nisu kadri da se dogovore oko marginalne stvari. Ako žele da se bore protiv te politike, onda treba da se dogovore oko jednog kandidata. Ali oni se ne bore protiv politike jer tu politiku i oni promovišu i podržavaju, nego se bore ad personam, dakle, bore se protiv Aleksandra Vučića. Misle da je to politički lukrativnije, ali ne vredi im ta borba jer ne mogu da se dogovore oko elementarne opozicione logike, a to je da, ako hoćete nešto da promenite, pa čak i ako pravite grešku, a ja sam uveren da oni tu grešku prave, onda se dogovorite oko jednog kandidata. Dakle, i time se vidi razlika između državničkog odnosa, odgovornog odnosa prema državi vladajuće koalicije i SPS-a u odnosu na ove koji bi želeli da sve to na neki način uruše.
Ako imamo Dačića i Vučića kao personifikaciju jedne politike, da li je ta politika formalizovana, da li imate neku zajedničku platformu kojom nastupate u ovom slučaju?
- Ta politika je formalizovana još 2012. godine. Sporazumom koji se tiče strateških ciljeva Vlade Srbije, na čijem čelu je bio i Dačić, pa kasnije Vučić, definisana su i dogovorena pitanja, i to su upravo ona pitanja na kojima se svih ovih godina radi. Ovo je već peta godina u kojoj radimo na realizacijih tih važnih političkih, socijalno ekonomskih, bezbednosnih i svih ostalih ciljeva i naravno da ta politika jeste formalizovana. Sasvim je racionalan pristup kada napravite distinkciju između prosečnog birača SPS-a i SNS-a. Dakle, oni se razlikuju ideološki, programski, kulturološki, pa možda jednim delom i politički. Ali nikad se neće razlikovati u tome da žele boljitak za Srbiju. I mi se okupljamo oko Srbije. Mi glasamo za Srbiju i za politiku koja pomaže Srbiji. Mislim da je to nešto što je garancija, rekao bih, veoma teške borbe koja već traje, ali teške borbe koja će za epilog imati uspeh i okretanje u budućnost, a ne vraćanje u prošlost.

Vođeni državotvornom orijentacijom, birači SPS glasaju za Srbiju i za politiku. Personifikacija te politike u ovom trenutku jesu i Vučić i Dačić

Da li Vam smeta to što još nemate koalicioni sporazum sa SNS-om?
- Smatram da će nakon ovih izbora, SPS igrati dominantniju ulogu u preraspodeli i odgovornosti i uticaja u svim društvenim procesima kojima ova vlada kormilari. Kada kažem vlada, mislim pre svega na vladajuću koaliciju koju vodi SNS, zajedno sa SPS, koja je druga po snazi politička partija u Srbiji, ma koliko to neki želeli da dezavuišu. Siguran sam da će upravo taj dominantniji uticaj biti omeđen nekim dogovorom strateških partnera koji žele dobro ovoj državi. Koji je model, na koji način, to je već irelevantno pitanje. Mislim da SPS svojim kadrovskim potencijalom i kvalitetom tog kadrovskog potencijala zaslužuje da igra dominantniju ulogu. Uveren sam da će taj kadrovski potencijal koji mi nudimo godinama u interesu Srbije biti iskorišćen na pravi način i da ćemo još jače i još bolje raditi na realizaciji svih važnih ciljeva za Srbiju.
Znači, vi očekujete više odgovornosti u nekom budućem odnosu sa SNS-om i više ministarskih mesta?
- Ne. Ja nikada ne bih banalizovao te stvari jer ne možete izdvojeno da sagledavate preraspodelu odgovornosti i uticaja kroz određene resore. Mislim da je jedina dobitna kombinacija da funkcionišemo kao tim, tim u kojem, naravno, i Socijalistička partija Srbije ima svoje igrače. Koliko će igrača imati, zavisi pre svega od kvaliteta kadrova koje možemo da ponudimo i odnosa tog kvaliteta i mogućnosti realizacije ciljeva koje smo postavili pred našu državu i našu vladu. Mislim da je preuranjeno sada o tome govoriti. Mislim da je mnogo važnije fokus okrenuti na ovu kampanju, koja je veoma teška.
Zašto mislite da je kampanja za vas teška?
- Neki veoma olako govore o tome, i mediji to čine, da će Vučić pobediti u prvom krugu, da tu nema više šta da se priča. To ni na koji način nije dobro za zajedničkog kandidata vladajuće koalicije gospodina Vučića, nije dobro za protagoniste te kampanje, a među protagonistima je i SPS. To uljuljkivanje, koje ne pada na pamet ni meni, ni Vučiću, ni Dačiću, ni svima onima koji odgovorno pristupaju ovome, moglo bi da bude veoma opasno. Jer svaka kampanja jeste utakmica u kojoj se borite protiv svojih oponenata. Ovde mi imamo jednog kandidata, ali na drugoj strani imate sijaset onih koji, ne bih želeo da ih uvredim, ali ne mogu da prepoznam da nude bilo kakvu realnu, racionalnu, državničku, ekonomsku, socijalno-ekonomsku, bezbednosnu platformu koja će biti bolja ili strateški u orijentaciji drugačija od onoga što ova vlada sprovodi. Neka kažu šta misle o vojnoj neutralnosti Srbije, neka kažu šta misle o Rezoluciji 1244, neka kažu šta misle o Dejtonskom sporazumu i o specijalnim vezama s Republikom Srpskom. Da vidimo da li imaju neki politički stav o bilo čemu ili samo žele da u kampanji učestvuju time što će ad personam govoriti negativno o protivniku na tim izborima, dakle o Vučiću. Nisam primetio, pre svega u pisanim medijima, da je toliko zatvoren medijski prostor za opozicione kandidate, naprotiv. Interesantno je da u jednom kapitalističkom društvu, gde vladaju tržišni principi, principi koji zahtevaju da se novac da da biste se negde publikovali, i to ne mali novac, imamo mnogo više opozicionih kandidata u pisanim medijima nego kandidata vladajuće koalicije. Tako da ovo jeste jedan veoma intrigantan politički trenutak za Srbiju i jedini put treba da bude onaj koji promoviše politiku koju simbolizuje u ovom trenutku premijer Vučić. To je i naše opredeljenje i opredeljenje Srbije.
Mislite li da Vučić može da pobedi u prvom krugu?
- Mislim da je to veoma težak politički cilj i zadatak u ambijentu u kojem se nalazimo. Osim Miloševića, koji je praktično referendumski dobijao izbore, mislim da niko drugi nije imao toliku snagu. Osim, naravno, kada je DOS, uz pregršt pomoći, logistike i finansija, kandidovao trojanskog konja pod imenom Vojislav Koštunica, koji je tada odneo pobedu, ali takođe ne tako dominantno. A znamo, to je kasnije i g. Đinđić priznao, Koštunica nije pobedio u prvom krugu. Ali revolucija je izazvana i šta je nakon toga usledilo, kolika su bila nadanja građana koji su učestvovali u tome i koliki su bili benefiti za njih, to građani znaju i zato glasaju na ovaj način sve ovo vreme. Ne mogu da tvrdim, ali iskreno bih želeo i zbog političke stabilnosti i zbog potrebe da nastavimo putem koji smo krenuli što brže da se ta pobeda dogodi 2. aprila. Ali ne očekujem da će to biti lak zadatak. Ipak, generalno gledano, očekujem pobedu, to je najvažnije.
Koliko je teško da animirate vaše glasače na lokalnom nivou i ubedite ih da glasaju za kandidata iz druge partije?
- Svaka lokalna sredina nosi niz specifičnosti, ima sijaset iracionalnih razloga, sujeta, različitih senzibiliteta kod predstavnika SNS-a i SPS-a, ali činjenica je da to jeste jedan od elemenata: dominantniji pristup i učešće SPS-a, što se odnosi i na lokalne samouprave. U onim lokalnim samoupravama u kojima SPS nije ostvarila nivo saradnje i participacije u lokalnim vlastima, SPS je imala skoro 100.000 glasova. I zato je važno da na tome radimo. Mislim da ćemo u dogledno vreme podići na viši stepen obostrano uvažavanje i kao krajnji epilog očekujem da SPS i u tim sredinama igra dominantniju ulogu i doprinese funkcionisanju lokalnih samouprava. A jedan od finalnih modela je ulazak u vlast. To je jedan aspekt motivisanja biračkog tela. Drugi aspekt se tiče državotvorne orijentacije, tradicionalne privrženosti prosečnog SPS birača politici koje rukovodstvo SPS vodi i, naravno, ljubavi prema državi. To jeste garant, a vidim po mitinzima da ta motivisanost nije dovedena u pitanje. Kad na kantar stavite s jedne strane sujetu, lokalne budalaštine, a na drugu stranu interes države, svaki prosečni birač koji je patriota, birač SPS će se opredeliti za Srbiju i njenu budućnosti.

Ovi izbori, ukoliko Vučić pobedi, a uveren sam da hoće, neće biti deo borbe velikih igrača koja se vodi na Balkanu

Znači li to da ste dobili poštovanje od SNS-a koje ste tražili?
- To je sve evolutivan proces. Obostrano poštovanje na nivou dva lidera i donošenje teških odluka na nivou države postoje od samog početka. Viši stepen međusobnog poštovanja, a to je obostran odnos, zahteva vreme. Ovo vreme smo iskoristili na najbolji način da bismo dosegli taj nivo i idemo u dobrom pravcu. Činjenica je kada SPS igra dominantniju ulogu, ne dominantniju u odnosu na legitimitet koji poseduje, već egal onome što imamo u biračkom telu, da je politička stabilnost za Srbiju, lokalne samouprave, neupitna, i to je dobro i za SNS i za SPS, ali pre svega za Srbiju. Naravno da će uvek postojati određene sredine gde dogovor neće biti lak, ali evo jedan od primera kako se okupljaju stranke koje nisu do pre mesec dana želele da komuniciraju. U Sjenici je, na primer, u lokalnu vlast koju je vodila SPS zajedno sa strankom Sulejmana Ugljanina ušla i stranka Rasima Ljajića. Sve je moguće ukoliko prenebregnete potrebu da se svađate.
Da li se to dogodilo zbog politike ili zbog interesa?
- Jedino je majčinska ljubav bez interesa. Sve ostalo je interes, ali da li je interes lukrativne, lične prirode ili je sveopšti, ja mislim da je ovde srpski interes posredi. Naš interes je da Srbija bude bolje mesto za život.
Zauzimali ste se ranije za generacijsku promenu na političkoj sceni Srbije iako ste i sami deo nove generacije koja je u vrhu velike partije. Da li to znači da je smena generacija već obavljena?
- To sam rekao generalno i uvek se zalažem za to da nije potrebna generacijska revolucija u personalnom smislu, već evolutivan proces gde ćemo imati nove pojedince koji se bave politikom, pa čak i na opozicionoj strani, jer svaka vlast je buduća opozicija. Mi u SPS-u smo to najbolje naučili. Ta evolucija će dovesti do generacijske promene. Ima još onih koji su iz 90-ih praktično aktivni a da nisu prevazišli te limite. Neko će reći i za Dačića da je iz 90-ih, naravno da jeste. Ali Dačić upodobljava i svoju politiku i svoj pristup na veoma lucidan, inteligentan, maestralan način svakom političkom trenutku ili epohi u kojoj se nalazi. Dačić nije bio predsednik 90-ih, već samo portparol SPS-a, ali svu lucidnost pokazao je 2003, kada je zajedno s nama počeo da rukovodi SPS-om. Pogledajte šta je SPS proživeo od tada, koliko smo stvari uradili za Srbiju, govorimo o EU, bezbednosti, regionalnoj saradnji, infrastrukturnim projektima... I zato mi je drago da premijer Vučić sprovodi ono što je tada započeto i što se to sada brže i dinamičnije završava i stavlja nas na pijedestal gde se otvaraju mnoge komparativne prednosti koje nismo imali ranije. Ja SPS sagledavam kao stranku u kojoj nikada niko neće biti generacijski prevaziđen jer svako jeste deo uspešnog mozaika koji se zove SPS. To su i Dačić i Mrkonjić i svi mi. Ne bih želeo da generacijska promena bude sagledana kroz prizmu Belog Preletačevića. Obesmišljavanje demokratske procedure, gde je legitiman bunt mladih ljudi praktično usisan od jednog takvog, rekao bih, glumca, jeste kratkoročno interesantno, možda napravi i neki politički profit, ali to nije realan svet. Voleo bih da na političkoj sceni Srbije vidim i nova lica, ali pre svega ljude koji žele dobro Srbiji i koji sučeljavaju svoje argumente na polju politika, poreskih stopa, spoljnopolitičkih prioriteta, socijalnih davanja, a ne da se, kao uvek, opoziciona borba svodi na pljuvanje onoga ko je na poziciji vlasti. I to se ponavlja. Mislim da i to moramo promeniti.
Važili ste ranije za kritičara u redovima vlasti. Jeste li to bili i da li ste to i sada?
- Branko Ružić je skroman političar koji želi dobro svojoj zemlji. Ja bih zaista voleo da zajedno s Vučićem učestvujem i budem protagonista onoga što je teško, ali i lepo, da radim ono što donosi boljitak građanima, građankama i zemlji. Ima stvari koje mogu da se definišu kao kritika, ali kao racionalna i zdravorazumska kritika, koja rađa kreaciju. Ja nisam destruktivac, želim samo da gradim politička partnerstva i naše društvo na pravi način. To je odgovornost svakog političara. Jesam u medijima više puta tako predstavljen, ali kao što Vučić i Dačić vole Srbiju, tako je volim i ja. Zato sada ne želim da se obazirem na to što je neko, u velikoj meri putem spinova, želeo da napravi od mene, i da li su ti moji stavovi bili toliko bitni da sam bio percipiran kao veći opozicionar od opozicije. Tu su dve opcije: ili sam ja stvarno opozicionar ili opozicija u Srbiji nije sposobna i verovatno je politički infantilna. Rekao bih da je ovo drugo u pitanju. Kao pojedinac i potpredsednik SPS uvek ću zagovarati svoje mišljenje i politiku svoje stranke i odluke koje smo doneli, i govoriti zdravorazumski. Ne verujem da će to bilo kome zasmetati.

Neki olako govore da će Vučić pobediti u prvom krugu i da je to gotova stvar. To nije dobro za Vučića, nije dobro ni za SPS, koji ga podržava

Kada kažete da biste želeli da zajedno s Vučićem radite na zajedničkom poslu, da li to znači da se vidite kao deo budućeg tima, Vlade?
- Ne razmišljam u tim kategorijama. Niti me to preterano interesuje. Deo tima ne postajete činom izbora u parlamentu na mesto ministra. Postoji mnogo ljudi koji su veoma sposobni, s kontaktima i ovde i na međunarodnom planu, koji mogu da doprinesu Srbiji. Ja jesam jedan od njih i mislim da jesam deo tog tima. Bio sam, jesam i biću. A koji će format tog učešća biti, to je ne samo preuranjeno već i irelevantno, a i tada kada se o tome bude odlučivalo biće to manje važna stvar od onoga što treba da uradimo. Hajde da prvo pobedimo na ovim izborima pa ćemo lako sprovoditi politiku koju smo postavili pred sebe.
Da li bi se SPS odnosio isto prema podršci zajedničkom kandidatu da je to bio Tomislav Nikolić?
- Naravno da ne bi. Ali mi nismo politički neodgovorni, nekorektni i ne lažemo. Mi smo sasvim jasno rekli da smo spremni da zarad državotvorne orijentacije, gde smo anticipirali sve ovo što se događa i doneli ispravnu odluku da podržimo zajedničkog kandidata, razgovaramo isključivo ako se Aleksandar Vučić pojavi kao kandidat. To se i dogodilo. Mi smo podastrli naš stranački interes državnom interesu. Da podastiremo naš stranački interes državnom interesu kroz podršku Tomislavu Nikoliću, to bi bilo kao da učestvujete u crtanom filmu. Ivica Dačić je 2012. godine bio treći pored dva tradicionalno suprotstavljena kandidata koja odvlače najveći deo biračkog tela, Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, i imao je 16 procenata. Pa, je l' mislite da bi Nikolić sada imao više glasova od Dačića? Naravno da ne bi. To je jedan od aksioma našeg političkog pristupa ovim predsedničkim izborima.
Koliko je takva vaša orijentacija imala uticaja na Aleksandra Vučića da prelomi i prihvati predsedničku kandidaturu?
- To je pitanje za gospodina Vučića, koji sasvim racionalno donosi političke odluke na osnovu svih parametara, i uveren sam da je i to bio jedan od njih. Mislim da je on to na najbolji način razumeo, ali da to nije bio presudan faktor. Ono što je preovladalo jeste potreba da se okupimo oko jedne politike i onoga ko je personifikacija te politike, i da nastavimo dalje. Mi na ozbiljan način vodimo i promišljamo politiku i želimo da učestvujemo u borbi kako bismo pobedili za boljitak. Mislim da smo sada u tom smislu doneli pravu odluku.
Izgleda li Vam da se EU, nakon nedavne posete Federike Mogerini regionu, malo trgla i da će više pažnje posvetiti Balkanu?
- EU je bremenita mnogim problemima. Migrantska kriza, Bregzit, izbori u Francuskoj, u Nemačkoj, sve to odvlači fokus Brisela od regiona zapadnog Balkana. Praktično alarm i povratak i Mogerinijeve i Brisela sagledavanju svoje odgovornosti zbog onoga što se dešava ovde dogodio se nakon onog voza. Mislim da su oni tada shvatili da moraju da svoje obaveze sprovode u delo. Kažu, za tango je potrebno dvoje, a u ovom tangu s Prištinom imamo troje, a bez tog trećeg ne možemo da napredujemo. Ceo taj proces obremenjen je različitim političkim razlozima, interesima, pre svega na strani Prištine, koja na svaki način pokušava da uspori taj proces, čak i da eliminiše ideju o Zajednici srpskih opština, ali videli smo da se Brisel vratio na velika vrata. Poslednjih nedelja čujemo izjave od najviših zvaničnika te kosovske vlade da je potrebno da se ZSO formira. Ali s druge strane čujete da žele da formiraju vojsku, protivno svom ustavu i Rezoluciji 1244. Takođe imamo situaciju da su sve države regiona u problemu. Crna Gora, BiH, Hrvatska... ali mi posle toliko godina dolazimo u poziciju da od generalnog sekretara NATO-a naš premijer dobije garancije da NATO neće podržati formiranje vojske Kosova. Dolazimo u poziciju da se odbija pokušaj revizije presude pred Međunarodnim sudom pravde. Dakle, Srbija u globalnoj areni i percepciji međunarodnih faktora nije ono što je bila 90-ih. Važno je da smo ipak u toj poziciji koja je daleko bolja za zadovoljenje naših vitalnih interesa. Naravno da Brisel svoj fokus neće isključivo usmeravati na odnos Beograda i Prištine. Mislim da su, boraveći u BiH, oni izuzetno zainteresovani da se evropske integracije BiH sprovode što brže kako bi se sprečile sve pošasti društva, poput korupcije, koja je na visokom nivou, da ne govorim o funkcionisanju institucija. To je nešto što je uloga EU, da pored saniranja migrantske krize povede računa i o nekim neželjenim posledicama koje mogu da uslede ovde u regionu zbog svega što se dešava zahvaljujući uticajima većih igrača. Kad Mogerinijeva dođe u Skoplje i kaže predsedniku Makedonije da je u obavezi da poveri mandat onome ko ima dovoljan broj poslanika, a on to odbije, znači da se tu nešto kardinalno dešava. Jedino je sreća da Srbija i njeno rukovodstvo nisu dozvolili da se neko poigrava njenim strateškim interesima, bez obzira na to što smo u teškoj poziciji jednog kondicionala na polju EU integracija, a to je Poglavlje 35 i realizacija Briselskog sporazuma.
Da li su predsednički izbori u Srbiji deo takmičenja velikih sila?
- Siguran sam da ovi izbori, ukoliko Vučić pobedi, a uveren sam da će pobediti, neće biti deo te velike borbe. Srbija u ovom trenutku može da gradi partnerstva i s velikima i s malo manje velikim, ali na međusobnom uvažavanju i interesima jednih i drugih, tako da zasigurno nema te igre kada govorimo o pobedi kandidata vladajuće koalicije. Ali uveren sam da ta igra postoji kada se govori o kandidatima koji pretenduju da pobede kandidata vladajuće koalicije. Imajući u vidu da su ti igrači veoma slabi, neki su rekonvalescenti, te igre je nemoguće razigravati u Srbiji, niti bi država Srbija to smela da dozvoli.