INTERVJU, DAČIĆ: Naša saradnja sa Vučićem nema alternativu!

Ja sam se uvek rukovodio svojim političkim instinktom i mislim da sam donosio najbolje moguće odluke ne samo za stranku, nego i za državu. I u ovom slučaju osećam da je politički dobro ne zbog vlasti, nego da je dobro za Srbiju da se saradnja sa Vučićem nastavi. Ja ne vidim bolju alternativu

Nikada mi nije bilo jasno da li je neformalni pristup u komunikaciji Ivice Dačića odraz njegovog karaktera ili se radi o osmišljenoj strategiji. I posle više od tri sata razgovora o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ne znam šta da mislim o dilemi sa kojom sam i došao na intervju u kabinet ministra spoljnih poslova Srbije.

Koliko smo blizu formiranju vlade?

- To je pitanje na koje bi bilo bolje da odgovori premijer jer on najbolje zna koliko je vremena potrebno da se koncipira nova vlada, da se napiše celovit i sveobuhvatan ekspoze koji priprema. Takođe, postoji i čitav niz bilateralnih i multilateralnih obaveza koje premijer ima i koje na neki način diktiraju tu dinamiku. To je bila poseta kineskog predsednika, pa Vučićeva poseta Švajcarskoj, onda je morao da odloži posetu Belorusiji zbog toga što ide u Torino da bi se rešavao problem "Fijata". Onda je 4. jula nastavak Berlinske inicijative, odnosno Samita Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana, tako da ovde nije reč o nekom kašnjenju kako to neko zlonamerno iz opozicije govori. Na kraju krajeva, zašto je bitno da li će to biti dan pre ili kasnije?

Evidentno je da će se raditi o vladi kontinuiteta. Koga biste vi osim SPS-a priželjkivali u novoj vladi Aleksandra Vučića?

- Ne želim da izgledamo kao neko ko će deliti lekcije i soliti pamet premijeru. On najbolje zna šta mu je neophodno za taj koncept. Kad je reč SPS-u, mi smo još na početku rekli da smo za nastavak naše političke saradnje.Moram da naglasim da su promene u Srbiji počele 2012. godine kada je napravljena koalicija SNS i SPS i da Srbija 2016. izgleda mnogo drugačije nego 2012, da su postignuti veliki rezultati. Stanje i položaj Srbije su neuporedivi danas i 2012. godine, mi smo danas najbliže EU u odnosu na ceo taj proces koji je vođen. Takođe je otpočet niz veoma teških tema kao što je dijalog sa Prištinom u Briselu, koji je omogućio da se na neki način otkoči naš proces evropske integracije i Srbija je postala predvidiv partner, nije nikoga lagala kao što je to radila u poslednjoj godini Tadićeve vlasti. Mi smo tada imali situaciju da su čak i zemlje koje su bile prijateljski nastrojene prema Tadiću došle u situaciju da kažu da nismo predvidiv partner zato što Tadić nešto obeća pred izbore, a kad se izborizavrše nema nikake realizacije. I sledeća stvar koja je teška a koja je započeta i gde su postignuti rezultati je ekonomska sfera, odnosno stabilizacija javnih finansija. Mi političari smo subjektivni pa je možda dobro da se čuje stav onih koji to gledaju sa strane, a to su međunarodne finansijske institucije i organizacije i sama njihova ocena je da su postignuti izvanredni rezultati. Za to su bile neophodne politička volja i politička saglasnost aktera tog vremena. I dodatno, naša spoljnopolitička pozicija je čvrsto na svojim nogama, mi ne sedimo na više stolica u isto vreme, svima je jasno štahoćemo, a to je da budemo član Evropske unije, ali s druge strane hoćemo da budemo najbolji mogući prijatelj sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama sa kojima imamo ne samo tradicionalno prijateljstvo, već i ozbiljne ekonomske interese. Takođe želimo da resetujemo svoje odnose sa SAD i da se u regionu pozicioniramo kao faktor stabilnosti. Mislim da smo u svemu tome postigli velike rezultate i da bismo do 2020.godine, koliko mandatar planira da funkcioniše vlada, mogli da ostvarimo još bolje rezultate. Ko će još biti deo tog tima je na premijeru da odluči. Mislim da je veoma važno, a to važi i za moju stranku, da svi budemo posvećeni i da delimo odgovornost, da nema udaraca s leđa ili s boka i da taj tim funkcioniše kao da je to naš diplomski rad, da tako kažem. Mi nemamo ništa protiv da taj tim bude proširen koliko on misli da treba.

Da li zapravo turbulencije na globalnom planu zahtevaju što širu koaliciju i neku vrstu jedinstva?

- Preduslov za sve ovo što sam malopre govorio jeste politička stabilnost. Vi znate da postoji latinska izreka „divide et impera", odnosno „zavadi pa vladaj". Mi smo u regionu imali jednu takvu situaciju i ako pogledate danas videćete da skoro svuda oko nas vlada politička nestabilnost. To se odražava i na regionalnu stabilnost. Interes pojedinih zemalja je odsustvo političke stabilnosti i postojanje vlada koje mogu lako da budu destabilizovane. Mi to ne smemo daa dozvolimo.

Hrvatska nije protiv Srbije, ona je protiv Evropske unije. Hrvatska ima problem što njene stavove i njene zahteve prema Srbiji ne prihvata Evropska komisija. To je odraz nezrelosti politike hrvatske vlade

Za koja ministarstva SPS danas ima spremljenje programe i kadrove? Hajde da to svedemo na nivo politika. Koje su to politike kojima biste vi ušli u određena ministarstva i rekli: „Ja sam 100% siguran da će ovo da da dobar rezultat"?

- Politika koju kandidujemo ima malo drugačiji naslov, koji glasi: "Mi smo sto odsto sigurni da ćemo dati sve od sebe za dobar rezultat". Zašto to kažem? Zato što ovaj brod koji treba da zaplovi ima svog kapetana i samo je na njemu da odluči koji mu mornar za šta treba. Kandidovati se sam za bilo šta kod takvog kapetana kakav je Vučić znači samo jedno - istog trenutka si se kandidovao za iskrcavanje. A ja sam previše mudar mornar, političar, da bih nešto slično uradio. Osim toga, i jeste moje, i svakog drugog koga on pozove, ako nas pozove, da prosto damo sve od sebe na svakom zadatku.

Da li je u ovom trenutku potrebna državna ili nacionalna politika?

- Pa nema državne politike bez nacionalne politike i tu treba praviti distinkciju sa nacionalističkom politikom za koju u ovoj Srbiji više nema mesta. Mislim da mi često mešamo sve te pojmove - državu, naciju, interese, nacionalizme - a rezultat svega toga je nedostatak, o čemu samviše puta govorio, neke ozbiljne, zajedničke politike koja bi se ogledala u tome šta je naše Načertanije za 21. vek i državno i nacionalno. Imamo niz važnih tema koje se tiču srpskog naroda kao što je Kosovo, kao što je BiH, kao što je Hrvatska, kao što je Crna Gora. To su sve pitanja koja se odražavaju na regionalnu stabilnost. Zato mislim da bi bilo dobro da probamo u budućnosti da raspravimo te teme i da imamo državnu politiku koja će štititi naše nacionalne i državne interese. Naravno, ti interesi srpskog naroda ne smeju da budu suprotstavljeni interesima svih drugih građana Srbije koji nisu Srbi. I zato me raduje što se u vladi prisutni predstavnici nacionalnih manjina. Od izuzetnog značaja je da svi oni osećaju ovu državu kao svoju i da to ne bude tema koju će neko zloupotrebljavati. Evo imamo primer da prijateljska država kao što je Rumunija veoma često pitanje nacionalne manjine, odnosno vlaško pitanje, koristi kao jednu vrstu merila za naš napredak u evropskim integracijama. Imate i Bugarsku koja se tako ponaša. S druge strane pitanje srpskog naroda u Hrvatskoj ne nailazi na takvu pažnju u okvirima evropskih institucija. Ovo što Vučić radi na tom planu je u najboljem interesu Srbije i sve dok je to u interesu Srbije za nas se uopšte ne postavlja pitanje da li treba da sarađujemo s njim ili ne.

Da li to znači da ste spremni da takvoj politici date manjinsku podršku čak i kad ne biste bili deo vlade?

- Znate, to je pitanje već nekih pretpostavki ali generalno ja ne mogu da menjam svoju politiku ni politiku SPS-a shodno tome da li sam na vlasti ili u opoziciji. Ne mogu da budem kao Demokratska stranka koja je dok je bila na vlasti podržavala pregovore sa Prištinom, čak je Tadić promenio Jeremićevu ideju za rezoluciju u Generalnoj skupštini i prebacio pregovore iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, a onda kada su počeli i kada sam ja potpisao Briselski sporazum, onda su maltene rekli da smo mi izdajnici. Ja ne mogu da se tako ponašam, i ako ne budem na vlasti i ako nemam funkciju ja neću menjati svoju politiku i pljuvati na ono što sam zajedno sa Vučićem radio. S druge strane, mnogo je tema oko kojih se može tražiti konsenzus.

Srbija bi dobijala više iz budžeta Evrope nego što bi davala. I ako jedna Hrvatska dobije za pet ili sedam godina ne znam koliko tačno, dobije 10-ak milijardi evra samo za razvojne projekte, onda je besmisleno postavljati pitanje da li je to nama u interesu ili ne.

Da li je to način da od Srbije napravimo zemlju u kojoj je ekonomija važnija od politike?

- Svi kažu da bi to bilo spasonosno rešenje. Međutim, mora da se dođe do tog nivoa. Na primer, Velika Britanija je izašla iz Evropske unije, Norveška i Švajcarske nisu članice EU. Island je odustao od članstva, ali razlika je ogromna jer mi nismo ni Norveška, ni Švajcarska koje bi mnogo više davale para Evropskoj uniji i drugim zemljama nego što bi dobijale iz evropskog budžeta. Island je procenio da mu se ne isplati da uđe u Evropsku uniju zbog ribolova jer nisu mogli da se dogovore. Srbija bi dobijala više iz budžeta Evrope nego što bi davala. I ako jedna Hrvatska dobije za pet ili sedam godina ne znam koliko tačno, dobije 10-ak milijardi evra samo za razvojne projekte, onda je besmisleno postavljati pitanje da li je to nama u interesu ili ne. A opet, ta Norveška i Švajcarska su ogromni donatori Evropske unije iako nisu članovi i ne dobijaju ništa iz nje ali ulažu u jedan evropski sistem zato što tu žive, deo su jednog evropskog prostora i imaju interes u tome. S druge strane, moje je ubeđenje je da je Srbija u velikoj meri već postala država u kojoj je ekonomija važnija od politike. Pogledajte uostalom koji su prioriteti premijera i vlade. Ekonomija, ekonomija, ekonomija. Takođe, pogledajte kako politika sada, za razliku od toliko godina unazad, nije mogla da utiče na mere štednje i sređivanje državne kase. Taj rezultat, činjenica da politika više ne deli pare kako joj se prohte, već da je uspostavljen red, e pa taj rezultat se često zaboravlja i ne spominje kada se govori o vladi. A kakva je država u kojoj je ekonomija važnija od politike, ako ne upravo takva.

Percepcija javnosti je da su političke stranke postale preduzeća, da je ponestalo ideologije pa se i u svetu i kod nas rađaju te građanske inicijative kao odgovor na krizu politike?

- Ja mislim da je to karikiranje same suštine višepartijskog sistema. Ja sam inače protiv toga da se nipodaštava višepartijski sistem. Ljudi možda zaboravljaju da je decenijama unazad borba za demokratiju u Srbiji i drugim komunističkim zemljama vodila kroz borbu za višepartijski sistem. S druge strane, Čerčil je govorio da zna sve slabosti višepartijskog sistema (demokratija), ali da nije izmišljen bolji. Mi smo imali bezpartijski sistem ili jednopartijski u vreme socijalizma i svi su bili protiv toga. Postojala je ideja Kardelja o bezpartijskom pluralizmu ali ne verujem da bi to danas moglo da opstane. To je u stvari ovo što vi sada govorite, što spominjete da se kandiduju pojedinci, da kao ne postoje stranke, ali to je sve farsa. Zašto je to farsa? Iza svega toga stoje određeni politički interesi. Niko ne učestvuje u tome iz filantropskih razloga. Jednom je jedan od lidera DOS-a kada sam ga pitao: „Pa dobro, donosite sad zakon o informisanju, pa jeste li se za to borili?", rekao: „Pa nismo se mi borili za demokratiju nego za vlast." Ovde sad imate poplavu raznih inicijativa koje su ustvari odraz nemoći opozicionih stranaka da pobede SNS, SPS i druge na izborima i pokušavaju to da urade kroz neke metode koje su uspele u drugim zemljama. To je odraz bezidejnosti opozicionog dela političke scene. Ako pogledate zašta se oni sada zalažu, videćete da su protiv Vučića. Šta su programski nešto ponudili što je drugačije?

Demokratska stranka, odnosno Pajtić, nedavno je aktivirala članstvo u NATO alijansi kao temu.

- Demokratska stranka je bila kreator te politike neutralnosti. Na njihovu želju je i Koštuničina vlada donela tu deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije. Takođe, da li treba da vas podsetim da gej prajd u vreme Tadića i DS-a nije bio dozvoljavan ni u Beogradu ni u Novom Sadu. No, nije samo u tome problem. Veći je problem za DS i ostatak opozicije to što se oni raznih stvari sete tek kada izgube izbore, što im je sve, od politike do ideja, navrat-nanos i što očigledno ništa ne znaju o biračima u Srbiji, onima kojima treba da se obraćaš ako si političar. A ideja koju je Pajtić izneo o istopolnim brakovima i o NATO-u imaju iste šanse da uspeju u Srbiji koliko i da neko ko se zove Draža Mihailović, a tvrdokorni je pravoslavac, pobedi na izborima u Hrvatskoj ili na Kosovu.

Imate li nešto protiv istopolnih brakova?

- Nisam ja rekao da sam protiv. Ja govorim o bezidejnosti i besmislenosti opozicionih politika. Te politike kreiraju određene grupe ljudi koje nemaju svoje uporište među našim građanima. Dobili smo informaciju preko naših diplomatskih mreža da se mnoge arapske zemlje, mnoge zemlje u svetu žale na Srbiju jer se meša u njihove unutrašnje poslove. Na moj upit o čemu se radi, reč je uvek o istim organizacijama koje se bave izvozom revolucija i koje obučavaju opozicionare da ruše vlast. Učestvovali su u arapskom proleću, sada učestvuju u Makedoniji, a što je simptomatično, učesnici protesta iz Makedonije učestvuju i u protestu u Novom Sadu zbog RTV. Hoću da kažem da je organizacija svih tih protesta izmišljanje pištaljki, šerpi, lonaca i patkica...da je to postao dobar biznis. Ono što u kontekstu toga želim da im poručim jeste da je svaka vrsta političkog izjašnjavanja ovde završena na izborima gde su građani jasno rekli šta misle o politikama i šta misle o nosiocima tih politika. I nema produžetaka.

Bili ste i ministar policije i ministar spoljnih poslova, ko je najbolji policajac a ko je najbolji diplomata u Srbiji?

- Ja visoko cenim policiju, moj otac je bio milicioner, ja sam šest godina bio ministar unutrašnjih poslova, imao sam uvažavanja za sve zahteve policije, nisam siguran da su mi dobro vratili. Neki od njih su učestvovali u pakovanju raznih afera protiv mene, ne radeći policijski posao nego služeći interesima političke stranke koja je tada bila moj koalicioni partner, Demokratske stranke. Ali o policiji uvek govorim sve najbolje i mislim da ima dosta kvalitetnih ljudi.Kada je reč o diplomatiji takođe mislim da ima dosta kvalitetnih diplomata, veoma sam zadovoljan načinom na koji smo radili oko OEBS-a, to je radio ambasador Šahović. Njega zaista cenim ali se bojim da istaknem bilo koje ime da ne bih zapostavio nekog. Potrebne su reforme i u policiji i u diplomatiji, potreban je novi zakon o spoljnim poslovima. Potrebno je dadođe i do podmlađivanja diplomatskog kadra zato što postoji 20% šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava koji su u penziji. To ne može tako da opstane.

A da li Srbija ima spremljenu novu garnituru mladih diplomata koji mogu da na jedan potpuno drugačiji način brane naše interese?

- Oni se još ne nalaze na tim mestima ali o tome vodimo računa i vodićemo računa u narednom periodu da diplomata shvati da nije tu da bi imao udoban život u inostranstvu nego da bi najbolje služio interesima zemlje.

Zašto je opozvan Lopandić?

- Nije adekvatno reagovao. A onda se, što je izričito zabranjeno, obratio medijima bez moje saglasnosti i pismo koje je poslao meni, premijeru, predsedniku i Jadranki Joksimović poslao je i medijima. To je neprimeren akt i on je pogrešio, ali ne želim da se o tome raspravlja. Vlada Srbije je tu da donosi kadrovske odluke i o postavljenju i o opozivu. Lopandić i svako drugi je postavljen i opozvan na isti način i tačka. Moje je mišljenje bilo da je napravljen ozbiljan propust a to je da je tri nedelje Lopandić znao za izložbu o Stepincu a nije informisao Ministarstvo spoljnih poslova. Nije njegovo da razmišlja o tome da li treba da obaveštava ministarstvo, njegovo je da obavesti, a šta će se tim povodom preduzeti je na ministarstvu da odluči. Ne kažem da je to bilo namerno ali je to profesionalni propust.

Kako komentarišete učestvovanje stranih diplomata u političkom životu Srbije? Poslednji slučaj je vezan za prisustvo osoba zaposlenih u Ambasadi SAD na protestima. Neki od naših sagovornika, poput gospodina Mejera koji je radio za CIA i gospodina Kesića koji je u Americi, rekli su nam da Srbija nije u fokusu američke spoljne politike i da se neretko desi da se ambasadori ponašaju kao slobodni strelci. Kako biste vi to prokomentarisali?

- Pre svega način funkcionaisanja diplomatsko-konzularnih predstavnika u svetu je uglavnom definisan Bečkom konvencijom iz '61. godine. Tom konvencijom je određeno da diplomate ne treba i ne smeju da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja u kojima su akreditovane. Međutim, mi smo sami za to krivi zato što smo tu praksu godinama i decenijama unazad tolerisali. S druge strane, ono što važi za male zemlje obično ne važi za velike. U ovom konkretnom slučaju kad je reč o SAD evidentno je da taj postupak može da se tumači kao mešanje u politiku što mislim da nije dobro i direktno je u suprotnosti s našim zajedničkim nastojanjima da se ostvare što bolji odnosi između SAD i Srbije. U tom smislu je važnoda te odnose što više razvijamo.Baš zato, iako je bilo razloga da se uputi i protestna nota,mi smo išli na verbalnu komunikaciju kako bismo razrešili sve te probleme i kako ne bismo preduzeli nijedan korak koji bi mogao da znači narušavanje naših odnosa koje je premijer Vučić uspostavio.

Koliko je danas Srbija sposobna da se brani od takvih diplomatskih igranki?

- To Srbija teško može da spreči zato što to je manir ponašanja velikih sila svuda u svetu. Ali ovde je pitanje da li je reč o diplomatama ili su neki drugi koji se zovu diplomate i to je širom sveta uvek isto pitanje.

Da se vratimo na ono što je možda i najveća tekovina vlada SPS i SNS, a to je Briselski sporazum.Vi ste ga već spomenuli i rekli da je on otkočio evropski put. Gde je zapelo u inplementaciji Briselskog sporazuma?

- Pa zapelo je u Prištini, zapelo je u tome što je u Prištini prisutna ozbiljna politička nestabilnost i Albanci sa Kosova su to vešto koristili. Suština Briselskog sporazuma je u zajednici srpskih opština. Oni su procenili da to njima šteti, odnosno da to na neki način dozvoljava veću koheziju, povezanost Srba na Kosovu i Metohiji i stalno se trude da na neki način opstruišu njeno formiranje. S druge strane ni Evropska unija nije pokazala mnogo čvrstine u tome da natera Prištinu da se inplementira Briselski sporazum i poslednje što je bilo dogovoreno pre izbora je da se razgovori nastave posle formiranja vlade. Videćemo kako će se dalje situacija odvijati. Veoma je važno, i to je uslov svih uslova za nas, formiranje zajednice srpskih opština. Ali to ne sme da baci senku na Briselski sporazum, odnosno na ideju pregovaranja i dogovaranja. Mi drugu ideju nemamo. Ne zato što nismo sposobni da smislimo neku drugu ideju, nego zato što smo sve druge ideje potrošili u proteklim vekovima, zato što su dijalog i saradnja jedini način da sačuvamo stabilnost na Kosovu. Nama je vitalni interes da sačuvamo Srbe koji tamo žive i da sačuvamo njihova prava i njihovu vezu sa Srbijom. I to radimo u jednom statusno neutralnom smislu, mi se borimo na svaki mogući način protiv zloupotrebe tih pregovora za jačanje kosovske nezavisnosti. Gde god možemo borimo se protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije, negde uspemo, negde ne, zavisi od toga kakvi su programi i statuti tih organizacija, zavisi i od odnosa snaga u tim organizacijama. Često se krše sami statuti tih organizacija, kao što je reč o UEFA, ali mi se borimo.

Spomenuli ste BiH i Republiku Srpsku. Kako vam danas izgleda taj prostor i kako tumačite poslednje izjave Ćamila Durakovića?

- Pa mislim da je za Srbiju veoma važno da je Dejtonski sporazum garantovao ne samo Republiku Srpsku, već i način funkcionisanja BiH i da promene Dejtonskog sporazuma mogu da uslede samo dogovorom sva tri naroda i oba entiteta. Mi nemamo nikakvih interesa da destabilizujemo Republiku Srpsku ni da destabilizujemo BiH, nastavićemo dobre odnose sa Republikom Srpskom ali ćemo nastaviti građenje dobrih odnosa i sa BiH u celini. Ovakve izjave Durakovića ili Bakira Izetbegovića nisu produktivne, one nas vraćaju unazad i mogli bismo da se takmičimo u tome, ali ja sam valjda razumeo da treba da idemo napred i ako smo se tako usaglasili onda ajde da budemo praktični, da radimo samo ono što će nas voditi napred. Ovo je udvaranje ukusu publike.

Pred izbore koji su tamo za nekoliko meseci...

- Tako je. A udvaranje ukusu publike ništa dobro ne donosi čak ni u pozorištu.

Kakvi su zapravo naši odnosi sa Hrvatskom? Ivo Josipović ih je nedavno okarakterisao kao ljubav i mržnju.

- Mislim da što pre treba da pobegnemo iz tog odnosa ljubavi ili mržnje i da pređemo u zonu interesa. Mi ni da se volimo ni da se mrzimo ne možemo u kontinuitetu, ali zato možemo u kontinuitetu da imamo zajedničke.interese.

A šta je doneo novo susret Grabar-Kitarović i premijera Vučića?

- Ja bi voleo da je taj susret zatvorio jedno poglavlje naših odnosa kojim je dominirala mržnja koja je obično dolazila sa hrvatske strane. Mislim da predsednica Kolinda razume potrebu spuštanja tenzije između Hrvatske i Srbije. Tako da je to dobar korak za budućnost.

Koliko je dobra vest za Srbiju to što je u relativno kratkom vremenskom periodu premijer Vučić uspeo da se sretne i sa predsednikom Rusije i sa predsednikom Kine? Da li nam to otvara neke nove perspektive i da li je u skladu s tim evropski put jedini put za Srbiju?

- Evropski put nije jedini za Srbiju ali je najbolji, ja ne vidim drugi put. Naša uloga nije da lažemo ljude i da ih vodimo ko Domanovićev vođa i da kažemo: „E, nećemo u Evropsku uniju, idemo u Evroazijsku uniju", a niko nas tamo ne zove.

Kako mislite niko nas tamo ne zove?

- Ja sam lično pitao predsednika Putina kad sam bio premijer, pošto se u Srbiji o tome mnogo priča, da li uopšte takve opcije postoje, a on kaže: "Ja ne znam zašto to uopšte spominjete, to nije realno." Takođe sam ga pitao da budemo članovi Briksa, a on kaže: "Kakav Briks, vi niste razvijeni." Mi smo po rođenju Evropljani i mi možemo da budemo u Evropskoj uniji ili da ne budemo nigde. Ako biramo da ne budemo nigde, moramo da znamo da je svet danas takav da je nemoguće funkcionisati u izolaciji.

Dobitnik ste priznanja Evropljanin godine. Kako se danas u ovim novim uslovima kada je Evropa pred izazovom osećate povodom toga?

- To priznanje sam dobio kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju jer je moje ministarstvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odigralo jednu od ključnih uloga. Vidite koliko je teško držati pažnju javnosti jer već su svi to zaboravili. Zaboravili su da su do pre neku godinu svi morali da vade vize za putovanje u Evropsku uniju. Danas je to već postalo normalno. Ja sam u tom momentu dobio to priznanje, međutim prijatelj mi je još tada rekao da svako ko radi sa Evropskom unijom na kraju postane antievropljanin, zbog birokratije, zbog njihovog odnosa prema zemljama koje nisu članice Unije. Ja sam izgrizao usne koliko se suzdržavam da nekome nešto ne kažem. Kad se baltičke zemlje istresaju nad nama, kada one treba da nam drže lekcije, ja se uvek setim reči tog prijatelja.

Kako se suzdržavate u uslovima kada Hrvatska koja praktično nema vladu i Velika Britanije koja napušta EU blokiraju otvaranje poglavlja?

- Suštinski gledano Velika Britanija mislim da neće praviti probleme. Oni se sada bave drugim temama. Hrvatska nije protiv Srbije, ona je protiv Evropske unije. Hrvatska ima problem što njene stavove i njene zahteve prema Srbiji ne prihvata Evropska komisija. To je odraz nezrelosti politike hrvatske vlade jer da ne bude nikakve dileme, a to sam rekao i kada me je premijer pozvao na sastanak sa predsednicom Kolindom. Hrvatska jednostrano odbija da učestvuje u razgovorima sa Srbijom. Oni ne žele da razgovaraju. Mi smo formirali radne grupe o pojedinim temama pre više godina. Grupu za granicu, na primer. A ondaHrvatska od 2012. godine nije izabrala članove komisije za rešavanje pitanja granica. Pa šta onda hoće? Oni žele da se sad postave kao stariji brat. Mi nećemo da dozvoljavamo da nas Hrvatska ponižava, niti smo ih bilo šta molili, niti smo zvali, niti nas to interesuje. Ako EU u uslovima kad joj preti raspad ne želi da iskaže dobrodošlicu najvećoj zemlji na Balkanu, onda je to već mnogo dublji problem nego što su odnosi Hrvatske i Srbije. Znači taj problem mora da reši Evropska unija, ne može da ga reši Srbija.

Šta za Srbiju znači "bregzit"?

- Teško je predvideti posledice. Ja mislim da je sada na nama da uradimo svoj deo posla, a to je da harmonizujemo naše zakonodavstvo, da vodimo pregovore o poglavljima, a političke odluke će donositi Evropski savet kada za to dođe vreme. Oni koji danas savetuju Vučića da treba da raspiše referendum u stvari ne žele dobro Srbiji. Pazite, može se raspisati referendum o svemu, na referendumu se može doneti potpuno nedemokratska odluka o raznim temama.

Pojasnite to.

- Pokušavam da shvatim šta bi trebalo da bude referendumsko pitanje. "Da li biste u Evropsku uniju ili u rusku ili evroazijsku?" To je kao kad je Milošević doneo odluku da uđe u federaciju Rusije i Belorusije bez ikakvih razgovora sa Rusijom ili Belorusijom. Kad je reč o referendumu, bili su izbori i na tim izborima kao i tri puta pre toga političke opcije koje podržavaju evropski put dobile su dvotrećinsku većinu. Posle jednih od njih nismo u parlamentu imali nijednog poslanika protiv Evropske unije. Tako da je to besmisleno kao tema.

Pitao sam Kamerona: Da li je moguće da neko želi da ima dobre odnose se Srbijom, a da je poslednji britanski premijer koji je bio u Srbiji bila Margaret Tačer?Kabineti, naročito oni u forin ofisu, puni su ljudi sa Balkana koji su u London došli iz drugih jugoslovenskih republika. I onda politikom prema Srbiji upravljaju Bošnjaci i Hrvati

Kampanju za ostanak u EU u Velikoj Britaniji su vodili Kamerun i Korbin, ko vam je simpatičniji od njih dvojice?

- Mislim da je Kamerun napravio veliku grešku što je raspisao referendum. Velika Britanija je uvek imala veliku dozu rezerve prema evropskoj ideji i nikada nije bila u punom kapacitetu član EU. Nisu prihvatili evro, nisu prihvatili šengen. Nisu ni bili među osnivačima EU, ali sada se postavlja pitanje i njihovog teritorijalnog integriteta i biće veoma zanimljivo kako će sada opravdati neke svoje poteze na unutrašnjem planu, a priznali su jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Mi smo uvek govorili o principima, ako se izgube principi onda izuzeci postaju pravilo. Ja nemam posebnu simpatiju na engleskoj političkoj sceni, mislim da su mi svi podjednako antipatični.

A žalili ste se što britanski premijer neće u Srbiju?

- Uvek sam isticao to da Velika Britanija treba da bude faktor ovde na Balkanu i da je to njoj uvek pripadalo. Pa Srbi su uvek slušali Radio Moskvu i Radio London. Taj Radio London sada nešto krči. Kada izađete iz kacelarije britanskog državnog sekretara, ministra spoljnih poslova, imate veliku sliku, Britanika koja zaštitnički pod svojim skutima štiti Srbiju i Belgiju. To je bilo pre sto godina, gde smo sad? Možda smo mi krivi, ali i oni su. I drugo, da li je moguće da neko želi da ima dobre odnose se Srbijom, a da je poslednji britanski premijer koji je bio u Srbiji bila Margaret Tačer? I to sam Kamerunu rekao, i ne samo njemu, rekao sam svima redom gde god sam išao, i princu Čarlsu i svima.

I šta oni kažu?

- Pa oni se čude, smeju se. Nema šta da se smejete, znate zašto je to tako? Zato što su njihovi kabineti, a naročito oni u forin ofisu puni ljudi sa Balkana koji su u London došli iz drugih jugoslovenskih republika. I onda politikom prema Srbiji upravljaju Bošnjaci i Hrvati. Ali to je problem Britanaca.

Jel' bi im otpevali neku pesmu?

- „A sad adio". Da ne zaboravim, ja sam sa Ketrin Ešton recimo imao sjajnu saradnju. I znam da ona ne podržava ovakvu politiku Velike Britanije. Ona je za ostanak u EU.

U Grčkoj i u Španiji imamo rast ekstremne levice, kako vi kao neko ko je levičar uopšte gledate na taj odgovor levice na krizu, prvo ekonomsku, onda migrantsku, a danas i na krizu EU?

- Pa mislim da političke ideologije uopšte ne odgovaraju dobro na krize i da sve političke opcije imaju krizu identiteta. To se odnosi i na desnicu i na levicu. Vi sada imate situaciju da te neoliberalne snage ili narodnjačke snage, znači desnica, veoma često levim metodama odgovaraju na krizu, a to znači državnim intervencionizmom. Opet s druge strane socijaldemokratija se bori da ne budu socijalisti utopisti, odnosno ono što obeća može realno da se ispuni. A treća strana je levica poput Sirize, Podemosa, koja nema taj problem šta će da kaže ali ima problem kada dođe na vlast šta će da se uradi. Mislim da svima fali koncept i pitanje je da li se odgovor može naći u samo jednom od koncepata. Ili treba da se traži zajednički odgovor.

Pa ja ne bih da se mešam u unutrašnje stvari SAD, ali pošto se i oni mešaju u naše onda ne bih želeo da ostane bez traga to da Tramp očigledno ima mnogo drugačije stavove prema Srbiji od zvaničnog američkog establišmenta

Da li je taj državni intervencionizam u trenucima velike ekonomske krize zapravo dokazao da ni kapitalizam, odnosno taj neoliberalni model nije jedini pobednički sistem na svetu?

- Pa naravno, od toga se odustalo u svetu, ceo taj sistem još 60-ih, 70-ih godina, a naročito sada je doživeo niz promena. Kada je administracija Baraka Obame u uslovima krize odlučila da interveniše i pomogne preduzećima, bankama, građevinskoj industriji, onda ste mislim u "Njuzviku" imali naslov "Sada smo svi socijalisti". Kad Obama kaže - zdravstvena zaštita za sve, pa koja je to ideja, čija je to ideja? To je levičarska ideja. Hoću da kažem da su sve stranke decenijama unazad, ne samo u Srbiji nego u čitavoj Evropi i svetu, mnogo zapostavile taj unutarstranačkirad u smislu traženja rešenja za krize koji bi onda dodatno modelirao dominantne ideologije. Potrebna nam je održiva ideologija. Vi sad imate kod nas, na primer, EU koja sa velikom dioptrijom gleda da li država daje pomoć preduzećima, a kad je bila kriza u EU, sećate se da je Austrija spasla banke od propasti.

Hajde da se dotaknemo izbora u SAD, ko je vaš favorit? Da li biste pre glasali za Donalda Trampa ili za Hilari Klinton?

- Pa ja ne bih da se mešam u njihove unutrašnje stvari, ali pošto se i oni mešaju u naše onda ne bih voleo, ne bih želeo da ostane bez traga to da Tramp očigledno ima mnogo drugačije stavove prema Srbiji od zvaničnog američkog establišmenta. Ja sam u dobrim odnosima i sa Trampom i sa Hilari Klinton, sarađivao sam sa oboma. Mi moramo da nađemo neki zajednički interes, čini se da naš problem leži u tome što su to države koje veoma retko menjaju svoju državnu politiku, naročito spoljnu. I što u tim ministarstvima uglavnom rade isti ljudi koji su radili i pre dvadeset godina, i tu se u odnosu prema Srbiji malo toga promenilo.

Da li bi u tom definisanju zajedničkog interesa bilo dobro da počnemo od borbe protiv terorizma?

- Pa mi smo imali veoma dobru saranju i ona i dalje traje. Ja sam se četiri, pet puta sastajao sa direktorom FBI, i starim i novim, i sa direktorkom DEA, mi smo zajedno sprovodili razne akcije i to jesu teme gde se gradi međusobno poverenje. Naročito je važna borba protiv terorizma, deljenje informacija. Srbija je postala jedan od partnera koji je respektabilan, isto tako kada je reč o borbi protiv različitih oblika kriminala, od trgovine narkoticima, trgovine oružjem, ljudima, itd.

A koliko je permanentna nestabilnost na Balkanu dovela do toga da pojedine zemlje postaju utočište za teroriste?

- E, to je ozbiljan problem. Na primer, u Beču je bio skup o borbi protiv terorizma, ja sam tu rekao na konferenciji za štampu da je to sve lepo što je organizovan skup, ali da deset godina unazad mi upozoravamo Austriju da je ona centar za vehabizam na Balkanu. Naročito deo oko Salzburga. Malo šta je preduzeto, takođe ISIL postoji već desetak godina, a krenulo se u borbu protiv njega tek nedavno. Što se tiče BiH, pa javna je tajna, na to smo upozoravali, postoji spisak državljanstava koje su tadašnje vlasti dali mudžahedinima koji su se borili u BiH, oni i dan-danas tamo žive. Da li je to neko proveravao? Mislim da su tek sada počeli time da se bave. I da je to jedan od razloga i FBI-jevog prisustva tamo i CIA. Jedan od direktora je nedavno bio tamo, da ne govorimo o Albaniji i Kosovu.

Da li to znači da naše informacije imaju status kredibilnih?

- Pa da, ali nažalost tek kada je to postao problem zapadnih zemalja. Dok je samo nas to udaralo po glavi nije ih toliko zanimalo. I mislili su da su te informacije lažne, lažirane u našu korist.

Iz SPS-a u poslednje vreme dolaze disonantni tonovi, priča se o različitim strujama. Šta je zapravo problem u okviru SPS-a i da li ga uopšte ima?

- Mislim da ne postoje nikakve struje, da postoji puno jedinstvo oko toga kakve dalje političke korake treba da preduzimamo. Naša obaveza je da delimo odgovornost za sve ono što vlada radi. I to je naš jednoglasni zaključak, a to da li kadrovski neko ima jedne ili druge zahteve to su već stvari nižeg značaja. Što se mene tiče, ja sam izabran za predsednika i ja ću proveriti da li uživam poverenje na sledećoj sednici glavnog odbora. Ko misli da može da radi taj posao bolje od mene, slobodno.

U tom kontekstu, u kakvim ste odnosima sa Ružićem?

- Znate, ja sam sa svima u profesionalnim odnosima da možemo da razgovaramo o svemu dok se odluka ne donese. Kad se odluka donese, onda smo svi u obavezi da to poštujemo, i Ružić, i ja, i bilo ko drugi.

A kako ste zadovoljni sa Sašom Antićem, njegovim radom u Vladi i u stranci?

- Pa Aleksandar Antić je moj dugogodišnji saradnik, ja mislim od samog početka u mladim socijalistima. Mislim da je dobro obavljao posao mog zamenika, pošto sam ja predložio i uveo taj sistem rotacije potpredsednika koji će se menjati na šest meseci. U slučaju Antića to je produženo zbog izbora koji su bili. Sledeća na redu će biti Slavica Đukić Dejanović, ona će to praktično sada preuzeti od prvog jula. Mislim da je Aleksandar Antić uspešno obavljao i posao ministra, ali važnije od toga šta ja mislim je šta misli premijer.

Da li nešto zamerate Dijani Vukomanović?

- Ja i ako imam nešto da joj zamerim reći ću to njoj, neću sigurno vama. Dijana je moja školska drugarica.

A šta na sve to kaže ova stara garda predvođena gospodinom Mrkonjićem? Kako oni danas vide SPS?

- Oni kažu: "Nećeš nas se lako otarasiti."

Kome najviše verujete u partiji?

- Sebi. Sve slušam, svaku ideju... Ali donošenje odluka je moj posao jer ja sam izabran da vodim partiju. I ne mogu da se rukovodim trenutnim mišljenjima pojedinih ljudi, niti pojedinačnim interesima. Zašto, reći ću vam. Dve odluke su bile veoma teške za mene, sa dugoročnim posledicama i po Srbiju i po partiju. Prva je da idemo u koaliciju sa DS-om, apsolutna većina je bila protiv. Ja sam preuzeo odgovornost, nakon toga smo duplirali naš rezultat, ali zato što smo dobro radili. Druga je bila odluka oko SNS-a. A onda sam iste one koje sam jedva ubedio da idemo sa DS-om morao da ubeđujem da idemo sa SNS-om. Ja sam tada podneo ostavku, napisao sam pismo i podneo ostavku jer se tumačilo u javnosti da ja hoću da idem sa SNS-om da bi bio premijer. Ato nije bio razlog. I hajde da pogledamo objektivno, kada neko hoće danas da me napada kažeda smo izgubili glasove u odnosu na 2012, to znači loša je odluka. A šta je s drugim strankama, pa to što smo mi uspeli da sačuvamo naših jedanaest posto koliko imamo od izbora do izbora, to je rezultat koji je vredan pažnje. Jer su druge stranke gotovo nestale sa političke scene pred tim cunamijem koji se zove Aleksandar Vučić. I ako pogledate, da smo doneli drugačiju odluku 2008. da idemo sa radikalima i Koštunicom, za zemlju bi bilo loše i to bi sve propalo u narednih nekoliko meseci jer je tada došlo do sukoba na relaciji Šešelj - Nikolić. S druge strane, šta bi bilo da smo sa Tadićem napravili vlast, a da SNS bude u opoziciji. To nije nije bilo održivo. Ja sam se uvek rukovodio svojim političkim instinktom i mislim da sam donosio najbolje moguće odluke ne samo za stranku, nego i za državu. I u ovom slučaju sada osećam da je politički dobro ne zbog vlasti, nego da je za Srbiju dobro da senaša saradnja sa Vučićem nastavi. Ja ne vidim alternativu za Srbiju.

Često ste i vi i SPS na meti tih afera koje se plasiraju u medijima, kako ocenjujete nivo medijskih sloboda i medije u Srbiji danas?

- To je uvek trik pitanje, naravno svakog koga pitateće vam reći: "Ja sam apsolutno za slobodu medija." Drvo je slobodno da raste do neba ali ne raste do neba, postoje neke granice. Granice kada su mediji u pitanju su prava drugih ljudi, odgovornost za istinitost informacije. Mi u medijima imamo jednu veliku neodgovornost za napisanu ili izgovorenu reč. Premijer Vučić sa razlogom ističe koliki broj napada je bio na njega, ali mogu da kažem da ni moje ime ne zaostaje previše. Država je donela zakonsku regulativu i za nju je dobila pozitivne ocene od EU. I ja tu više ništa ne mogu da učinim. Esnaf i tržište treba da regulišu tu sferu.

Kako objašnjavate to da su rezultati ove poslednje vlade često bolje ocenjeni u inostranstvu nego kod nas?

- To je dokaz toga da mi veoma malo polažemo na svoje nacionalno dostojanstvo. Ispod časti svakoga je da svoju zemlju, pa i svoju vladu, kritikuje u inostranstvu. To često rade naši političari iz opozicije. S druge strane, tačno je da se najteže reči o srpskoj vladi upravo pišu ovde u Beogradu i da su ljudi u inostranstvu veoma često iznenađeni. Sad kad je bio kineski predsednik pitao nas je „o čemu se radi ovde" oko onih demonstracija. „Oko nekih objekata, građevinskih dozvola." To je veoma teško teško objasniti ljudima.

Pa kako vi objašnjavate događaje u Savamali, to rušenje?

- To je glupost. Svi predstavnici vlasti su osudili način na koji su ti objekti porušeni. I nadležni organi sada vode određene istrage. A svi bi da se petljaju u te istrage i da presuđuju. To je neprihvatljivo. Isto kao što je vrlo jasno da patka kao simbol ima svoju istoriju i da ovi koji se okupljaju oko tog simbola zapravo pokušavaju da popune prazninu nastalu kod ovih naših opozicionara. Ali OK, neka oni demonstriraju a mi ćemo da radimo, pa kada dođe vreme za izbore onda neka građani odluče da li su za šetače ili za radnike koji pokušavaju da reše ekonomske probleme i da učvrste međunarodnu poziciju Srbije. Već znam kakav će odgovor građana Srbije biti. Isti kao i na prošlim izborima. Jednostavno, Srbija je politički sazrela i neće im proći ta ujdurma sa patkom. Mi smo od 2012. kao lokomotiva vukli ovo društvo u reforme. A znamo, Domanović je pisao o tome da su Srbija i Balkan mrtvo more i da ko god pomoli glavu gore oni ga povuku dole. Sada je pitanje koliko ćemo mi uspeti da idemo dalje, odnosno koliko je ta lokomotiva koja vuče jaka i sposobna da tera dalje. Ja sam ubeđen da koalicija koja nas je dovela dovde ima i snage i znanja i energije da nas povuče na sledeći nivo razvoja, nivo koji će građanima obezbediti evropski životni standard.

Oduvek sam znao da ću se baviti nekim javnim poslom, novinarstvom ili politikom. Neki kažu da sam promašio profesiju, da je trebalo da pevam. Sad ne znam da li hoće da kažu da sam loš političar ili da sam dobar pevač.

Koju knjigu sad čitate?

- „Faktor Čerčil" Borisa Džonsona.

Koji vas je film poslednji oduševio?

- Ja sam prestao da gledam filmove jer nemam toliko vremena u kontinuitetu i prešao sam na dokumentarne, istorijskog karaktera.

Pozorišna predstava koju ste nedavno gledali?

- Gledao sam svoju ćerku Andreu, igrala je strašilo u predstavi „Čarobnjak iz Oza".

Koji koncert nipošto ne biste propustili?

- Svoj koncert.

Za koga navijate na Evropskom prvenstvu u fudbalu?

- Za Island, to sam rekao pre nego što je počelo prvenstvo. I imam svedoke.

Čime biste se bavili da niste političar?

- Pa ne znam čime bih se bavio jer ja sam se za to školovao od malih nogu. Oduvek sam znao da ću se baviti nekim javnim poslom, novinarstvom ili politikom. Neki kažu da sam promašio profesiju, da je trebalo da pevam. Sad ne znam da li time hoće da kažu da sam loš političar ili da sam dobar pevač.} else {