INTERVJU, DODIK: BiH je nemoguća misija

Naša obaveza je da onima koji će doći nakon nas ostavimo više nego što su nama ostavili stvaraoci Republike Srpske, sa kojima sam u svakodnevnoj komunikaciji. U tom poslu uspostavljanje evropskog sistema vrednosti je naše trajno opredeljenje

Politički talenat Milorada Dodika nije sporan, dokazao ga je kroz mnoge izazove prethodnih godina na mestu prvog čoveka Republike Srpske. Ono što je posebno zanimljivo u svemu tome je činjenica da pod pritiskom reaguje još bolje. Nema naznaka panike i nervoze. Miran je i siguran u svoju politiku i odluke. Razgovarali smo samo nekoliko dana nakon banjalučkih mitinga i dok opozicija nastavlja sa optužbama i zahtevima.

Kako izgleda ovaj maj u Republici Srpskoj, tenzije su na vrlo visokom nivou?

- Maj mesec je za nas Srbe koji živimo sa ove strane Drine poseban mesec. U maju 1992. godine na Skupštini prvi put smo zajedno definisali nacionalne ciljeve i započeli proces stvaranja oružanih snaga Republike Srpske. Pripadnici tih oružanih snaga su u temelje naše republike ugradili svoje živote, delove svojih tela i omogućili nam da Dejtonskim ugovorom zaštitimo definisane nacionalne interese od kojih su opstanak i sloboda bili prva dva na listi prioriteta. I danas je naša najveća pobeda upravo u tome što smo uspeli da opstanemo i sačuvamo svoj način života.

Kakva je danas Republika Srpska?

- Republika Srpska danas je funkcionalna, demokratska i tolerantna.

Ne bi se baš svi složili s tom ocenom. Kako ste pokazali tu toleranciju?

- Pa sa tom ocenom se ne slažu oni koji su zlonamerni ili koji su slepi. Toleranciju kao trajnu vrednost koju kao društvo gradimo dokazali smo prilikom otvaranja obnovljene Ferhat pašine džamije. Pre dvadeset tri godine ovaj spomenik svetske kulturne baštine srušili su ljudi koji dele isti sistem vrednosti sa onima koji su rušili Palmiru, sa onima koji napadaju manastir Dečane. Taj sistem vrednosti stran je Banjaluci, stran je Republici Srpskoj, stran je srpskom narodu. I zato sam ja, zajedno sa celokupnim državnim rukovodstvom Republike Srpske, prisustvovao otvaranju ovog verskog hrama sa čvrstim uverenjem da u takvim prilikama reč treba dati verskim službenicima a ne političarima i politikantima. Drugi nisu tako mislili, ali kao dobri domaćini mi smo se uzdržali čak i od komentara na preteće poruke i veličanje čoveka čije štivo - Islamska deklaracija - i danas predstavlja inspiraciju radikalnim islamistima u BiH, ali ne samo u BiH. Takav naš odnos krunski je dokaz da smo u procesu maturacije društva dostigli nivo na kom se tolerancija podrazumeva. I ja sam ponosan na Srpsku zbog toga.

Na izbore sam spreman da idem kad god hoće ta ekipa ljudi. Ali izbori moraju biti na svim nivoima.

Stalno se insistira na potrebi stvaranja funkcionalne Bosne i Hercegovine, da li je to moguće?

- A zašto je to moj posao? Zašto bi nefunkcionalnost BiH bio problem kojim bi trebalo da se bavi predsednik Republike Srpske? Srpska je funkcionalna. Funkcionalnost naše republike dokazali smo sposobnošću da u kratkom roku perfektno organizujemo dva događaja visokog rizika. Vlada, a posebno policija Republike Srpske položila je ispit sa najvišim ocenama. Nijedan jedini incident nije se dogodio pre, za vreme i nakon ceremonije otvaranja Ferhadije. Međutim, svi napori u tom pravcu bili bi apsolutno uzaludni da građani Republike Srpske ne razumeju značaj procesa pomirenja koji jedini može biti osnova za izgradnju boljeg života na celom području zapadnog Balkana. Još impresivnije je izgledala primenjena demokratija na dva politička skupa udaljena samo jedan kilometar, sedam dana nakon prvog događaja. I ponovo su i policija, ali i druge agencije koje su angažovane na poslovima obezbeđenja maksimalno profesionalno odradile svoj posao. I političke partije su demonstrirale svoju sposobnost da u kapacitetu u kome uživaju podršku među građanima okupe svoje pristalice i da organizuju njihov dolazak i povratak u mesta prebivališta. Na taj način mi dokazujemo da je Republika Srpska jedini funkcionalni deo Bosne. Ne treba ići daleko u prošlost da bismo se prisetili događaja sa obeležavanja godišnjice zločina u Srebrenici kada je linč premijera Srbije Aleksandra Vučića sprečila jednako njegova pribranost, ali i organizovanost policije Republike Srpske van kompleksa u Potočarima. Bitno je da napomenem da do današnjeg dana, a još malo pa će godinu dana od tog incidenta, nisu pronađeni ni počinioci ni organizatori ni inspiratori ovog napada. Takvi incidenti su na teritoriji koju kontroliše Republika Srpska nezamislivi.

U izjavama opozicionara često se insistira na nedemokratskom karakteru Republike Srpske.

- Demokratski kapacitet Republike Srpske se iznova potvrđuje u izbornim ciklusima koji su na ovim prostorima definisani na svake dve godine. Dodatno smo potvrdili taj kapacitet pre nekoliko dana na dva paralelna "okupljanja naroda" u centru Banjaluke. Nisu za one koji su u Banjaluku taj dan gledali sa strepnjom ili sa nadom opredeljujuće u formiranju stava bile ni lako utvrdiva brojnost na jednom ili drugom skupu, nisu to bile ni političke poruke koje su se unapred znale, opredeljujuća je bila sposobnost našeg društva da i u uslovima nepotrebno povišene političke temperature mirno prođe kroz ovaj dan za koji samo naivni mogu verovati da je trebalo da bude običan. Kao predsednik Republike Srpske, ja moram da naglasim zadovoljstvo što su učesnici na oba skupa pokazali veći stepen odgovornosti za budućnost naše republike nego neki koji su učestvovali u organizaciji jednog od ova dva skupa.

Ti skupovi su završeni, šta su sledeći koraci u političkom životu Srpske?

- Kako bi pokojni Dragan Nikolić u jednoj od svojih kultnih uloga rekao: "Idemo dalje." I zaista, mi moramo dalje, moramo napred, moramo da nastavimo sa izgradnjom svog društva. Naša obaveza je da onima koji će doći nakon nas ostavimo više nego što su nama ostavili stvaraoci Republike Srpske sa kojima sam u svakodnevnoj komunikaciji. U tom poslu uspostavljanje evropskog sistema vrednosti je naše trajno opredeljenje. U skladu s tim, ja već dugo insistiram na primeni odluke Suda iz Strazbura u predmetu Sejdić - Finci. Takođe, jako je bitno da definišemo i mehanizam koordinacije bez kojeg su procesi odlučivanja u trajnom ćorsokaku. U oba ova slučaja Republika Srpska je imala kako konstruktivan pristup, tako i konkretne predloge. I pored toga, kritika visokog predstavnika je rezervisana samo za jedan od dva entiteta, samo za jedan od tri konstitutivna naroda. U takvim okolnostima od vitalnog značaja je aktivan i prijateljski odnos sa Ruskom Federacijom. Ja sam u nekoliko navrata razgovarao sa predsednikom Putinom i pored ogromne disproporcije u snazi i veličini država koje predstavljamo shvatio sam da postoji i razumevanje i poštovanje za ono što mi danas u Srpskoj radimo. Upravo zahvaljujući tom odnosu na međunarodnoj političkoj pozornici omogućeno je objektivnije sagledavanje uloge Republike Srpske u procesu transformacije čitavog prostora Bosne i Hercegovine iz posleratnog duboko podeljenog društva u prostor miroljubive koegzistencije i razvoja koji je opterećen konstantnim pokušajima prekrajanja Dejtonskog ugovora na štetu Republike Srpske. Dostignuti nivo prepoznatljivosti i respekta na međunarodnom planu koji smo u proteklom periodu ostvarili neophodno je ne samo da očuvamo, već i da unapredimo jer samo na takav način možemo da nastavimo da štitimo interese Republike Srpske.

A šta je ekonomski plan, narod u Srpskoj teško živi?

- Status i ekonomija su povezane stvari. Ne možete to posmatrati odvojeno. Nije potrebno da meni predstavnici takozvane opozicije ili bilo ko drugi "objašnjava" kako žive ljudi u Srpskoj. Ja to znam jer živim sa svojim narodom dok nemali broj tih opozicionara svoju egzistenciju rešava po sarajevskim institucijama u saradnji sa nevladinim sektorom čije namere prema Srpskoj su sve samo ne dobre. Ali to je njihov problem i njihova sramota. Moja obaveza je da se svakodnevno borim za ekonomski prosperitet svih privrednih subjekata i svakog našeg građanina. U toj borbi neophodno je da vratimo nadležnosti koje su nam oduzete pravnim nasiljem visokih predstavnika. Jer nema boljeg života bez poštovanja izvornih dejtonskih odredbi koje su definisale ulogu veća ministara, nema boljeg života ako koalicije sklepane mimo volje građana Srpske kroje našu ekonomsku realnost i zloupotrebljavaju svoje pozicije za rušenje legitimnih organa vlasti Srpske. Sarajevska kaldrma, ma koliko da je nekima zavodljiva, ne vodi ka evropskom životnom standardu, ka evropskom sistemu vrednosti, to je jednosmerna strada ka načinu života i sistemu vrednosti koji je danas dominantan u Turskoj i nekim drugim zemljama sa kojima civilizovani svet kome mi pripadamo ima brojna otvorena pitanja.

Da li je otcepljenje Srpske vaša životna misija?

- Moje životne misije su vezane za moj privatni život, za moju porodicu. Moja politička misija jeste da svakim danom obezbeđujem sve veći nivo samostalnosti Srpske. Ekonomski nezavisna Srpska je pravo svih njenih građana, slobodna Srpska je ideal celog srpskog naroda. Da bismo realizovali svoja prava i snove pretvorili u javu neophodan nam je nacionalni konsenzus. On se ne postiže uvredama, medijskim kampanjama i ispostavljanjem zahteva koji su već viđeni u Makedoniji i koji joj ništa dobro nisu doneli. Konsenzus se postiže isključivo razgovorom u okviru institucija Republike Srpske koje smo izgradili i koje predstavljaju jedini okvir u kome možemo da donesemo odluke u interesu svih naših građana. Te odluke moramo donositi srcem.

Opozicioni lideri su u Beogradu, traže vašu ostavku, prevremene izbore...

-Na izbore sam spreman da idem kada god hoće ta ekipa ljudi. Ali izbori moraju biti na svim nivoima. Oni izmišljaju proceduralne razloge da sačuvaju svoje stolice, a traže da im vlast u Srpskoj prepustim mimo volje naroda. To su ljudi loših namera i to su dokazali u protekloj godini svojim aktivnostima u Sarajevu. To dokazuju i spiskom zahteva koji je sklepan u laboratorijama koje bi da obezbeđuju demokratiju prinudnom upravom u javnom servisu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Ovde je problem u samoj postavci. Oni nisu opozicija, oni su sa SDA napravili vlast na nivou Bosne i Hercegovine, vlast koja nema puni legitimitet u Srpskoj jer su oni izbore u Republici Srpskoj izgubili. Dakle, oni su vlast u BiH i opozicija Republici Srpskoj.

Kakva je uloga međunarodne zajednice u poslednjim dešavanjima u Banjaluci?

- Međunarodna zajednica je širok pojam. Danas je to vrlo segmentiran pojam. Jedan deo međunarodne zajednice nema pozitivnu ulogu u ovim dešavanjima. Taj njen deo tvrdoglavo insistira na projektu koji nije moguć. Bosna i Hercegovina je nemoguća misija. Samo izvorni Dejton može da održava taj projekat u životu. A upravo je Dejtonski ugovor pravnim nasiljem prekrojen do neprepoznatljivosti. I nisam ga ja prekrajao, već oni koji su hteli da omoguće Bošnjacima da upravljaju i našim životima. Ja to ne mogu da dopustim. To bi bila politička perverzija, odreći se stečenih prava. To niko ne radi. To je izdaja. I zato je neophodno da se vratimo slovu Dejtona. Samo na taj način tenzije u BiH će se stišati. A ulogu tog jednog dela međunarodne zajednice moramo posmatrati i u sklopu celokupnih dešavanja na Balkanu. Svedoci smo nekog nemira na Balkanu.

Moja politička misija jeste da svakim danom obezbeđujem sve veći nivo samostalnosti Srpske. Ekonomski nezavisna RS je pravo njenih građana...

Kakvi su odnosi rukovodstva Srpske sa Vladom Srbije?

- Odlični. Pokrenuli smo zajedničke infrastrukturne projekte, nivo ekonomske saradnje raste, a definisali smo i zajedno obeležavamo datume od izuzetnog nacionalnog značaja. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je jedan od najzaslužnijih za ovakve odnose, on je poreklom iz ovih krajeva i perfektno razume naše potrebe, nade i snove.

Šta Srpska očekuje od Srbije?

- Ljubav i razumevanje. A zauzvrat nudimo svu svoju bezrezervnu ljubav i obećanje da nikada nijedan interes Srbije kao države neće biti ugrožen iz Republike Srpske. Mi smo jedan narod, jedno telo. Ja to tako vidim.