INTERVJU, IŠTVAN PASTOR: Očekivao sam da se Vučić neće kandidovati

INTERVJU, IŠTVAN PASTOR: Očekivao sam da se Vučić neće kandidovati


Govorio sam da iz niza razloga ne bi bilo dobro da on bude kandidat za predsednika države. Ne zbog toga što ne bi pobedio, već zbog toga što bi to dovelo do određenih problema u funkcionisanju, do otvaranja niza problema zbog kojih to ne bi bila racionalna odluka

Razgovor sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara i predsednikom Skupštine Vojvodine, vođen je na dan kada je Predsedništvo Srpske napredne stranke odlučilo da trku na predsedničkim izborima kao kandidat vladajuće koalicije trči Aleksandar Vučić. Pastor je, ističući u više navrata da će SVM, kao partnerska stranka SNS, podržati kandidata vladajućeg bloka, istovremeno isticao i kako je, što se njih tiče, Tomislav Nikolić sasvim dobro radio posao predsednika Srbije.

– Naše iskustvo je pozitivno. Nije prelazio ona ovlašćenja koja su Ustavom i zakonom stavljena u delokrug predsednika države. S druge strane, u odnosu na ona pitanja koja su za nas bila značajna, a tu pre svega mislim na istorijsko pomirenje, on je pokazao i otvorenost i aktivnost – kaže Pastor u razgovoru za „Ekspres”.

Da li ste iznenađeni odlukom da kandidat ipak bude Aleksandar Vučić?

– Sto puta sam rekao da je odluka vezana za ime kandidata odluka SNS. Ova odluka je bila jedna od dve najverovatnije. U tom smislu me nije iznenadila. Mada moram reći da mi se poslednjih dana činio verovatnijim drugačiji rasplet. Kako sam je ja doživeo, i nije toliko bitno. Ljudi koji su je doneli su, siguran sam, cenili sve okolnosti. Verovatno ima i takvih kojima ja nisam raspolagao. Poštujem je kao predsednik stranke koja je deo parlamentarne većine, ništa manje nego bilo ko od onih koji su je i javno zastupali u prethodnim nedeljama.

Ranije ste govorili da ne mislite da je to dobra odluka.

– Čovek razmišlja, meri, ocenjuje i zaključuje. Ponekad i javno govori o tome. I to je deo politike. Nisam promenio stavove, moje se razmišljanje kretalo oko toga kako se može najbolje obezbediti politička stabilnost. Dozvoljavam da su mogući zaključci drugačiji od mojih, niti je prvi, niti poslednji put. Govorio sam da iz niza razloga ne bi bilo dobro da on bude kandidat za predsednika države. Ne zbog toga što ne bi pobedio, već zbog toga što bi to dovelo do određenih problema u funkcionisanju, do otvaranja niza problema zbog kojih to ne bi bila racionalna odluka. Ono što je potpuno sigurno jeste da je gospodin Vučić danas političar s najvišim rejtingom. Tu nema spora, kao što nema spora ni oko toga da smo partneri, da je u tom partnerstvu bio izuzetno korektan i uvek se prijateljski odnosio prema meni. Uvek sam se trudio da uzvratim i tako će biti i ubuduće. U tom kontekstu je razlika u razmišljanju po nekim pitanjima potpuno nebitna, budući da su nam ciljevi i osnovna opredeljenja istovetni.

Na šta mislite kad govorite o problemima u funkcionisanju?

– Mislim na funkcionisanje Vlade i političku stabilnost u zemlji. Mislim da je to nešto što je pitanje broj jedan u ovim uslovima u kojima danas živimo.

Ako pretpostavimo da Vučić ima najviše šansi da pobedi, ko bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da bude novi premijer? Već se spominju razna imena: Dačić, Selaković, Mihajlović, Stefanović…

– Uvek mi je ovakva vrsta politike bila strana, uvek sam se uzdržavao od kadrovanja. Uostalom, možda budu i prevremeni parlamentarni izbori, danas je to izvesnije nego pre mesec dana. Odluku o tome ko će biti predsednik srpske vlade donosi najjača politička snaga unutar koalicije, a to je SNS.

Vučić je rekao i da se neće kandidovati za predsednika SNS, što, dakle, ostavlja upražnjeno i mesto lidera stranke. Koga vi vidite kao Vučićevog stranačkog naslednika?

– Jedna mađarska izreka kaže, u slobodnom prevodu, da svako treba da mete po sopstvenoj avliji. Uvek sam se trudio da je ne zaboravim! Uostalom, ni ja ne volim da mi neko sa strane kadruje u SVM, niti se to dešava. Ne pada mi na pamet da se bavim pitanjem ko će biti novi predsednik SNS. Ima dotle mnogo prečih stvari, a kad se dođe dotle, SNS će odlučiti.

Na prethodnim predsedničkim izborima, 2008. i 2009. godine, SVM je imala svog kandidata. Zašto ga danas nemate?

– Danas ne vidimo da je Savez vojvođanskih Mađara u takvoj poziciji kao što je bio 2008. i 2012. godine, kada smo imali predsedničkog kandidata u mom liku. Mi smo se pozicionirali na političkoj sceni tako da smo deo parlamentarne većine, koja je praktično po čitavoj vertikali prisutna, od državnog do najvećeg broja lokalnih nivoa. Naravno onih u kojima smo mi na lokalnom nivou zainteresovani kao narod. I mislimo da je politički jedino racionalno, zarad očuvanja političke stabilnosti i zemlje i vladajuće koalicije, da ovom prilikom nemamo predsedničkog kandidata, nego da podržimo predsedničkog kandidata parlamentarne većine.

Ali i pre 2012. godine vladajuća koalicija je bila zastupljena, kako kažete, po vertikali, pa ste ipak imali svog kandidata. Šta se baš sad bitno promenilo?

– U tom momentu kandidovanje kandidata SVM-a i ulazak u drugi krug izbora je bio interesantan sa aspekta postizanja nekakvih političkih dogovora zarad podrške u drugom krugu. Sada tu situaciju nemamo zbog toga što imamo koalicioni dogovor sa SNS na državnom, pokrajinskom, odnosno lokalnom nivou, tako da, s tog aspekta, ta odluka ne bi bila uopšte racionalna.

SVM u svakom slučaju nosi između 50.000 i 70.000 glasova, što na predsedničkim izborima može da bude od jedan i po do dva odsto glasova. To je značajno.

– To može da bude značajna brojka u definitivnom skoru. To je isto tako jedan od razloga zbog kojih je potpuno neracionalno da mi uđemo sa sopstvenim kandidatom pa da dođemo u situaciju da zbog gubitka tih jedan i po odsto u nekoj računici neko izgubi. Ali nije to prevashodni razlog, nego naprosto politička situacija nije takva da bi to bilo racionalno.

Da li je neki drugi kandidat tražio vašu podršku? Da li vas je neko zvao, Jeremić, Janković, bilo ko?

– Niko, kao da ne postojimo na sceni, a postojimo.

Ako dođe do drugog kruga izbora, realno je očekivati da jedan od kandidata bude iz vladajuće koalicije. Tu vaša dva odsto znače dosta.

– Tu ta dva odsto sigurno znače mnogo. Ali u odnosu na generalno opredeljenje, mislim da ćemo to opredeljenje zastupati od početka do kraja, bez obzira na to ko će ući u drugi krug i da li će biti drugog kruga. Ono što ja vidim jeste da se mogućnost drugog kruga doživljava kao neka vrsta tragedije.

Ko to tako doživljava?

– Pa, pre svega, to se oseća u javnom govoru pripadnika političkih snaga koje danas čine parlamentarnu većinu. Ja to ne doživljavam na taj način. Izbori se organizuju u dva kruga i ako niko ne pobedi u prvom krugu, to po prirodi stvari nije velika tragedija. Ulazi se u drugi krug pa se u drugom krugu odmeravaju snage između dva kandidata. Mislim da tu sigurno neće biti političke trgovine, bar što se tiče SVM. Mi ćemo zastupati isti stav koji budemo zastupali u prvom krugu, pod uslovom, normalno, da u drugi krug uđe onaj kandidat koga budemo podržavali.

Kada ste se poslednji put videli s Vučićem?

– Video sam se s njim pre dve nedelje u Bečeju, ali nismo razgovarali o predsedničkim izborima.

Istvan Pastor (3)Što se tiče ostalih kandidata, mislim da po sopstvenom političkom opredeljenju nisu nama mnogo dalji. Ono što je za mene značajno jeste da bi se eventualnom njihovom pobedom uzdrmala politička stabilnost u Srbiji. Mislim da to ne bilo dobro

Šta mislite o drugim potencijalnim predsedničkim kandidatima: Vojislavu Šešelju, Saši Jankoviću, Vuku Jeremiću?

– U odnosu na gospodina Šešelja i Srpsku radikalnu stranku, tu postoji oduvek poznat stav SVM, tako da tu podrška ili neka bliskost ni u kom slučaju se ne bi mogla ni pominjati ili prepoznavati. U političkom smislu, ono što SRS zastupa u odnosu na približavanje Srbije EU i u odnosu na niz drugih stvari jeste nešto što može biti legitimno, ali nama su ta opredeljenja neprihvatljiva. Što se tiče ostalih kandidata, mislim da po sopstvenom političkom opredeljenju nisu nama mnogo dalji. Ono što je za mene značajno jeste da bi se eventualnom njihovom pobedom uzdrmala politička stabilnost u Srbiji. Mislim da to ne bilo dobro.

Zbog čega to mislite? Ko bi je najviše uzdrmao?

– Čitava situacija bi bila uzdrmana. Nastala bi dva centra moći, koja bi se politički suprotstavljala ili sukobljavala. U kandidaturi gospodina Jeremića i gospodina Jankovića vidim njihovu ambiciju da se politički profilišu, da se preko procedure ili postupka predsedničkih izbora stvaraju nove političke snage. Generalno mislim da je čitava politička scena u Republici Srbiji u nekakvom previranju. U prethodnom periodu su nestale ili marginalizovane neke političke snage koje su bile veoma prepoznatljive i značajne u proteklih desetak godina.

Na koga mislite?

– Mislim na Demokratsku stranku, koja se nalazi u velikom problemu, na stranku gospodina Tadića koja je nastala pa formalno postoji, ali je u životnim problemima, mislim na nestajanje URS-a, na poziciju LDP-a… Ima niz drugih stranaka koje su proteklih 15-ak godina bile prepoznatljive na političkoj sceni pa su se marginalizovale. Posebno su na liberalnom levičarskom prostoru političke scene uzdrmane političke snage. Doći će do mnogo političkih previranja i nastajanja novih političkih snaga. Predsednički izbori su verovatno uvertira u stvaranje tih novih političkih opcija.

Mislite da Jeremić i Janković igraju na tu kartu?

– Mislim da će to biti krajnji ishod čitave priče. Vide se već znaci za takvu ambiciju i u parlamentu Republike Srbije s prelaskom određenih poslanika, sa stvaranjem novih poslaničkih klubova… Predsednički izbori će se verovatno i u tom smislu koristiti.

Hajde da se bavimo Vojvodinom. Da li treba vraćati kombinovani izborni sistem u pokrajini?

– U momentu kada je došlo do promene izbornog sistema, zastupao sam stav da je kombinovani izborni sistem pravičniji, uravnotežen, ne samo u odnosu na Vojvodinu nego generalno. Moram da kažem da ne postoji idealni izborni sistem jer je on uvek ili često odraz određenih namera najjačih političkih snaga. Potpuno je prirodno da se izborni sistem uvek prilagođava nekom pretpostavljenom interesu političkih snaga koje su najjače. Sa aspekta SVM, izborni sistem nije opredeljujući s obzirom na broj osvojenih mandata, to smo videli i na poslednjim izborima. Kombinovani izborni sistem je bolji zbog toga što, s jedne strane, vodi računa o stranačkim preferencijalima, a s druge strane vodi računa i o tome da se pojedinci kao poslanici takmiče. Jači je legitimitet onog poslanika koji dođe do poslaničkog mandata na svoje ime. S druge strane, u prethodnom izbornom sistemu mislim da je bilo dobro rešenje to što je iz svake lokalne samouprave jedan kandidat ulazio u Skupštinu. Na taj način se obezbeđuje ravnomernije zastupanje čitave teritorije Vojvodine u Skupštini. I to je dodatni razlog zbog kojeg sam zagovarao takvo rešenje. Verovatno će se u nekim mirnijim, normalnijim uslovima morati o tome povesti računa i ponovo sesti i razgovarati. Mislim da smo sa aspekta pravične ili generalne zastupljenosti čitave teritorije i svih građana napravili korak unazad.

Da li ćete Vi inicirati priču o tome ili ćete čekati?

– U jednom momentu čitav izborni sistem u čitavoj Republici mora da se stavi na sto. Stalno se to na neki način najavljuje, pa se odlaže, verovatno će doći momenat. To nije jedina stvar. U tom procesu se i ovo pitanje sigurno mora ponovo staviti na sto.

Jedna od stvari koja je na čekanju jeste i promena Ustava Srbije. Ako bi došlo do promene Ustava, govorili ste da bi trebalo da se razmišlja i o promeni Statuta Vojvodine. Šta bi to konkretno značilo?

– Što se tiče promene Ustava, to nije samo spekulacija, nego je to u agendi svega onog što u procesu pregovaranja sa EU jeste pitanje koje se ne može zaobići. Ako me pamćenje ne vara, to je tempirano za kraj ove godine.

Mislim da se malo kasni.

– S rokom ne kasnimo, ali s polaskom na posao verovatno kasnimo. Verovatno će to trajati duže. A što se tiče promene Statuta Vojvodine, to je pitanje otvoreno zbog toga što Ustav ili ustavna rešenja opredeljuju ono što treba da bude u novom statutu. Potpuno je sigurno da, ako se ulazi u onaj deo koji je vezan za uređenje ustavno pravne pozicije Autonomne pokrajine Vojvodine, onda to dovodi i do promene Statuta. Računam s tim da će to biti realnost.

Na čekanju je i famozni zakon o finansiranju Vojvodine.

– To je bradati problem.

Utisak je da se o tome više pričalo ranije, dok je Vojvodina bila u rukama DS, nego sada. Kao da je u poslednje četiri godine to pitanje stavljeno u zapećak.

– Više se o tom pitanju govorilo u ranijem periodu, slažem se s vama. U poslednje vreme je to pitanje pokretala Demokratska stranka, koja nije takve korake povlačila onda kada je bila u poziciji da ih povlači. Ali oko tog pitanja moja savest je, i u personalnom i u stranačkom smislu, potpuno čista zbog toga što smo mi od početka zastupali stav da se taj zakon mora doneti. Mi smo za to platili dosta veliku političku cenu početkom 2010. godine, kada nismo izglasali budžet Srbije za 2010. godinu. Ne mislim da je to pitanje manjinske političke stranke, već je to pitanje poštovanja principa vladavine prava, i nismo spremni više da krvarimo na tom pitanju više nego što je racionalno.

To znači da nećete Vi potezati to pitanje, niti insistirati na tome?

– Mi to pitanje permanentno potežemo, ni u jednom dogovoru sa SNS to pitanje nismo zaobišli. I u sada važećem koalicionom sporazumu je to pitanje naznačeno kao pitanje koje treba da se reši u 2017. godini.

Ima li pomaka?

– Vidljivih pomaka nema, ali ima naznaka, u smislu da i naši partneri iz SNS govore da u ovoj godini to treba da bude rešeno. Ali sada se bavimo predsedničkim izborima i potpuno je prirodno da to sada odvlači pažnju. Nadam se da će u 2017. godini ovo pitanje biti rešeno. To je veoma bitno zbog toga što smo stalno u nekoj nedoumici i oko toga šta je ko, koji su okviri iz kojih se određene nadležnosti moraju realizovati. Moram da vam kažem da nije otvoreno samo pitanje finansiranja, već i pitanje nadležnosti. Odlukom Ustavnog suda je to pitanje otvoreno i ako želimo da imamo normalan zdravorazumski pristup, onda te stvari moramo paralelno rešavati. Prvo se moraju utvrditi nadležnosti, da bi se posle toga, u odnosu na te nadležnosti, definisao i finansijski okvir.

Formirana je radna grupa predstavnika SANU i mađarske akademije MAN, koja se bavi pomirenjem. Došlo je do zastoja u radu pa ste predsednika Nikolića molili da urgira da se stvari pokrenu s mrtve tačke. Šta se dešava s tim?

– Pa, nije se pokrenulo s mrtve tačke. Ne znam da li je gospodin Nikolić pisao nekome ili kontaktirao s nekim, ali pretpostavljam da jeste. Nisam to proveravao, nije moje da proveravam koje korake predsednik države preduzima. Znam da je mešovita radna grupa istoričara završila posao, da je pretražila sve ono do čega se u arhivima može doći, da je došla do određenih zaključaka i da povodom toga postoje odštampana izdanja. Ono što bi sada bilo bitno jeste da se rezultat tog ukupnog poduhvata prezentuje. Još se nadam da će se to u dogledno vreme desiti. Radim na tome i mislim da je to generalni interes svih nas. To nije samo mađarsko-srpsko pitanje već i civilizacijsko pitanje i interes države. Ako je moguće suočavanje sa istorijskom prošlošću, bez obzira na to koliko ona bolna bila u odnosu na relaciju Mađara i Srba ili Mađarske i Srbije, onda bi bilo moguće i u odnosu na neke druge relacije. Mislim da je to važno zbog relaksacije ukupnih odnosa. Ovaj čitav prostor je prepun rana iz prošlosti. Često su mi prigovarali zašto toliko insistiram na nekim stvarima od pre 70 godina. Mislim da je to obaveza političara, naročito u situaciji kada još imate žive naslednike onih koji su tada stradali. Iznad toga postoji civilizacijski pristup ili vrednost da se u odnosu na nedužne žrtve mora izgovoriti poštena rečenica. S treće strane, stvari se moraju relaksirati, fobija mora da se preživi da bi se moglo normalno razgovarati o današnjici i sutrašnjici. U tom pogledu, dobar odnos između Mađarske i Srbije može da zahvali činjenici da iz prošlosti ne vučemo nikakav događaj kojim opterećujemo današnje odnose.

Mađarska manjina u Srbiji je uspela nešto što nije uspelo ni Srbima u Srbiji, da od države dobije spomenik žrtvama komunističkih zločina posle Drugog svetskog rata.

– Treba jasno reći da sve što se dešavalo četrdesetih godina između Srba i Mađara nije bio etnički, nego ideološki sukob, koji je bio posledica ideoloških shvatanja. Ono što se dešavalo ovde u Novom Sadu 1942. godine, mislim na Novosadsku raciju, to nisu Mađari radili Srbima, nego su hortijevci, mađarski fašisti, radili iz ideoloških pobuda. Ono što su 1944-1945. godine radili Mađarima i Nemcima, nisu to radili Srbi, nego je vojna uprava, odnosno ideologija vojne uprave radila. Kada smo počeli o tim stvarima na ovaj način govoriti, onda je ta čitava priča u značajnoj meri oslabljena jer nismo govorili o međuetničkom sukobu, nego smo govorili o ideološkom sukobu.

Nadam se da će u 2017. godini pitanje zakona o finansiranju Vojvodine biti rešeno. To je veoma bitno zbog toga što smo stalno u nekoj nedoumici i oko toga šta je ko, koji su okviri iz kojih se određene nadležnosti moraju realizovati

Ali u Subotici, kada je postavljen spomenik „Ptica slomljenih krila”, javili su se ljudi koji su među imenima žrtava našli ljude koji su sami počinili zločine.

– To se uvek pojavi na dan polaganja venaca, dan pre toga ili pole toga, i onda ništa ne bude. Ima po prirodi stvari ljudi koji na čitav proces gledaju potpuno drugačije, pa u takvoj situaciju ili takvom ličnom pozicioniranju povlače ovakve poteze. Mislim da nikome nije u interesu da se na tabli nađe ime i prezime čoveka koji nije čist. Uveren sam da na toj tabli nema imena i prezimena koje nije čisto.

Da li je to neko ispitivao?

– Da.

I posle tih tvrdnji da su ti ljudi ubijali?

– Jeste. O tome se vodi računa, ali sve se to praktično dešavalo 90-ih godina. O tome se mnogo vodilo računa zbog toga što samo jedna greška može biti fatalna zbog toga što prlja čitavu priču.

Odnosi Srbije i Mađarske bili su puni uspona i padova, pre svega zbog migrantske krize. Bilo je zatvaranja granica, oštrih reči i s jedne i s druge strane. Posle svega deluje da gospodin Orban i gospodin Vučić vrlo dobro sarađuju i da su njihovi odnosi vrlo dobri.

– Ne mislim da su odnosi bili poljuljani na relaciji dve države. Postojao je problem koji je pogađao i Srbiju i Mađarsku. Različiti su bili pristupi rešavanja toga, ali ni u jednom momentu ti odnosu nisu poljuljani. Mislim da je to bilo i neko merilo ozbiljnosti ili utemeljenosti čvrstine odnosa između Mađarske i Srbije. Veoma brzo nakon tih događaja su se i retorika i saradnja vratile u normalu. Ali u pravu ste, u osnovi svega toga je korektan lični odnos između dva predsednika vlada jer je politika, na kraju krajeva, uvek odnos između čoveka i čoveka. Jeste da čovek nosi određeni interes, da predstavlja taj interes, ali u razumevanju interesa je veoma bitno da se ljudi međusobno razumeju, da između njih postoji fluid. Ako on postoji, onda je i rešavanje problema mnogo jednostavnije jer je odnos poverenja potpuno drugačiji.

Koje su im sličnosti, a koje razlike?

– Po političkom opredeljenju su veoma slični, zastupaju istu političku vrednost. Iz tog razloga je SNS krajem prošle godine postala član narodnjačkog bloka u Evropskom parlamentu. To dodatno učvršćuje odnose između dve stranke, odnosno između dve države u ovom momentu. I jedan i drugi premijer misle da je regionalno povezivanje ili prostorno povezivanje i jačanje odnosa između susednih država nešto što svakoga može da čuva. Iz tog razloga, mislim da je bitno da sve ove zemlje iz istočne i centralne Evrope imaju mnogo čvršću institucionalizovanu saradnju, jer su izložene istim problemima. Rešenja koja se moraju naći, mislim da su dosta slična. Iz tog razloga mislim da je dobro da je grupa zemalja V4 (Slovačka, Mađarska, Poljska i Češka) otvorena i prema državama koje nisu njene članice. U tom delu Srbija ima posebnu poziciju zbog svoje veličine i geografske pozicije.

Gospodin Orban se često sreće sa optužbama da je fašista.

– Da, ne znam da li tim rečima, ali je bio na udaru zbog toga što je često primenjivao sredstva koja su bila veoma inventivna. Kako prolazi vreme, ta rešenja se primenjuju i kod drugih.

Govorite o ogradi protiv migranata?

– Da. I ranije su ta rešenja primenjivali i drugi, ali je sudbina malih država i malih naroda sudbina vola iz one poznate latinske izreke: „što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu”. Ali čitava Evropa je u promenama i mislim da svaka država mora da se pozicionira. Mora se sigurno tražiti i pronalaziti partner koji je, sa aspekta problema, sličan. To je dodatni razlog saradnje između Mađarske i Srbije, uveren sam.

Kritikovali su ga i zbog odnosa prema medijima, zbog gašenja nekih medija.

– To je bila priča od pre četiri-pet godina. Imate jednu svetsku i evropsku pojavu. U svetskim okvirima imali ste je i sada u SAD. Pojava se ogleda u tome da su pravila demokratije perfektna pravila, pod uslovom da pobede oni koji su ta pravila izmislili ili bar za sebe misle da su ih izmislili. Ako rasplet ne bude takav, onda pravila nisu dobra, onda se traži dlaka u jajetu. Priča o medijskim slobodama je evergrin tema. Ako se ništa drugo ne može prigovoriti, onda se prigovara zbog slobode medija. Takva je situacija bila u Mađarskoj, takva je situacija ovde danas u Srbiji. To je naprosto deo retorike. Mađarska je deo EU i s tog aspekta su i Ustav Mađarske i taj zakon i niz drugih zakona bili na proveri pred Evropskom komisijom. Sve provere su obavljene, došlo je od određene korekcije u zakonodavstvu, do razjašnjenja pojedinih pitanja, i mislim da je to pitanje odavno završeno.

Mađarska je poznata kao zemlja koja brine o svojoj dijaspori, aktivno joj pomaže. Tako su i pre dve godine namenili nekih 160 miliona evra za pomoć mađarskoj manjini u Srbiji. To ide preko Fondacije „Prosperitat”, u kojoj većinu čine ljudi iz SVM, pa vas optužuju da to koristite kao partijski novac.

– To je ta klasična situacija, pojaviti se sa idejom gde vas pre realizacije počinju žigosati. U međuvremenu je prošlo godinu i po dana. Ono što je meni bilo važno jeste da ništa ne radimo ispod žita, da ne radimo ništa što se kosi sa ovdašnjim propisima jer je priča preozbiljna. Preozbiljna je i pozicija moja lična ili stranačka u toj čitavoj priči da bismo se izložili takvim opasnostima. Postavljen je sistem. Do sada je bilo 18 konkursnih mogućnosti u tri kruga. Nedavno je završen poslednji krug konkursa, ljudi se javljaju, obavlja se čitava ta procedura na pregledan način i u poslednjih godinu i nešto dana nije bilo ni jedne jedine pritužbe.

Vanredni parlamentarni izbori bi dodatno destabilizovali političku scenu, pri čemu ne isključujem mogućnost takvog raspleta. Prošle godine smo imali izbore, potrošeno je dosta vremena nakon tih izbora da se konstituiše nova vlada

Koliko je novca podeljeno za tih godinu i po dana? Mislim da je za godinu dana bilo planirano 16 miliona evra?

– Taj novac je u protekloj godini potrošen. U ovoj godini imamo na raspolaganju po nizu osnova oko 150 miliona evra. Od tog iznosa, oko 100 miliona evra je kreditni okvir. Ideja je da se osnaže preduzetnici, da im se pomogne da ostanu na svojoj zemlji. Mislim da je to dobro za njih i za Republiku Srbiju zbog toga što se sve te investicije ovde realizuju. Oprema koja se finansira iz ovih sredstava se u 80 odsto slučajeva nabavlja iz domaćih izvora. Pomaže se ne samo onima koji su dobitnici ovih konkursa, nego i onim preduzećima koja isporučuju robu. Razgovarao sam s nekima koji proizvode priključnu opremu u poljoprivredi pa sam ih pitao za efekte toga, da li ljudi više kupuju. Taj s kojim sam razgovarao kaže da mu se obim proizvodnje povećao 40 odsto. Zato mislim da je to dobro za vojvođanske Mađare, da je dobro za Republiku Srbiju, da je dobro za svakoga jer na taj način raste bruto domaći proizvod. Nama je veoma značajno da zadržimo Mađare u Srbiji, odnosno u Vojvodini, da im pružimo dodatan oslonac da ne razmišljaju o tome da, u poziciji kada imaju dvojno državljanstvo, odlaze negde drugde da rade. Mislim da je to suština čitave ove priče. Previše je ljudi otišlo.

Kritičari te ideje kažu da je SVM koristi za sopstvenu promociju. Da li Vi vidite to kao način da se promovišete i da ljudi kažu: OK, glasaćemo za SVM zato što su nam oni obezbedili preko Mađarske pare za to i to?

– Vidim to kao takvu mogućnost i ne stidim je se zbog toga što doživljavam politiku kao sredstvo kojim čovek treba da pomogne ljudima čije interese zastupa. To je ideja SVM-a. Ja sam zamolio više desetina ljudi da radi na toj ideji. Kad je to bilo stavljeno na papir, ja sam išao od vrata do vrata u mađarskoj vladi da obezbedim ta sredstva i u tom pogledu ja ne vidim ništa loše. Čak mislim da bi u sličnoj situaciji i uz slične mogućnosti možda mogle i neke druge manjinske zajednice da ishode kod svoje matične države. Ono što je važno je da se taj novac ne plasira po stranačkoj pripadnosti ili po stranačkim preferencijalima. Kad pogledate spisak, možete ustanoviti da najveći broj ljudi koji su uspešno aplicirali nikada nisu bili članovi SVM-a, niti su to sada. Ima dosta njih koji su bili veoma kritični u odnosu na SVM. Kada bih imao drugačiji pristup od onoga o kojem sam malo ranije govorio, samo bih činio u korist sopstvene štete.

PROTIV PARLAMENTARNIH IZBORA

Spekuliše se sa održavanjem parlamentarnih izbora. Vi ste protiv takve ideje.

– To bi dodatno destabilizovalo političku scenu, pri čemu ne isključujem mogućnost takvog raspleta. Prošle godine smo imali izbore, potrošeno je dosta vremena nakon tih izbora da se konstituiše nova vlada. Ona ni pola godine nije u funkciji i mislim da generalno ne bilo bilo dobro za političku scenu i stabilnost države da se ponovo ide u prevremene parlamentarne izbore. Trebalo bi da se trudimo da mandat parlamenta traje četiri godine. U proteklih 17-18 godina, nažalost, nismo imali takvu situaciju. Mislim da je dva puta bio iskorišćen čitav mandat. To generalno nije dobro. Danas bi bilo veoma problematično i štetno ako bi se išlo na prevremene parlamentarne izbore. Poruka koju bismo slali prema investitorima bila bi veoma problematična.

Ako do tih izbora dođe, kako bi SVM nastupio?

– Na isti način kao što je nastupao i na svim izborima u proteklih 10 godina, otkad sam ja predsednik, a to je da se pojavi na tim izborima samostalno. To je veliki rizik koji čovek svaki put preuzima na sebe zbog toga što je to merenje političke snage. Jednostavnije je stati na nečiju listu pa se politički dogovarati oko broja mandata, dobiti mnogo više nego što je objektivna snaga. Ali mi mislimo da je bolje imati možda manji broj sopstvenih mandata pa iz te pozicije razgovarati s potencijalnim partnerima. To je naše dugoročno političko opredeljenje. Sve manjinske političke snage ili manjinske zajednice koje su se opredelile za taj lakši put u sopstvenom parlamentarnom predstavljanju i pojavljivanju, time što su stale na nečiju listu, srednjoročno su ugašene, nestale su s političke scene zbog toga što se na taj način gubi stranački identitet i stranačka vidljivost. To smo videli i kod hrvatske zajednice i kod niza drugih zajednica koje su u principu bile u situaciji da osvoje sopstveni mandat. Kod nekih mađarskih partija to nije bio osnovni razlog njihovog pojavljivanja na listi većinski značajne stranke, nego je posledica bila odnosa, pre svega programa SVM-a i njih, odnosno onoga što SVM zastupa. Naprosto je mađarska zajednica u tom međusobnom odmeravanju stala na stranu SVM.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar