INTERVJU, MILOŠ VUČEVIĆ: Nisam razočaran što nisam premijer

INTERVJU, MILOŠ VUČEVIĆ: Nisam razočaran što nisam premijer


Prvi čovek Novog Sada i potpredsednik Srpske napredne stranke ističe da nema ni promil razloga da bude nezadovoljan izborom Ane Brnabić za predsednika Vlade, jer je to najbolja odluka. Funkcija gradonačelnika srpske Atine mu, kako kaže, ostavlja više prostora da se bavi strankom iz čije je baze potekao

Miloša Vučevića, kao osobu od poverenja i mogućeg kandidata za premijera Srbije, javno je na jednoj od mnogobrojnih konferencija za štampu apostrofirao upravo Aleksandar Vučić, i to u trenutku dok se još lomio oko odluke. U međuvremenu, Srbija je dobila novu premijerku, ali i novu-staru postavku u Vladi. Doduše, u pitanju je više proširenje donedavnog sastava i poneka rokada, ali to je ipak za neku drugu temu…
Ana Brnabić dobila je premijersku fotelju, Ivica Dačić zadržao je tapiju na srpsku diplomatiju, Dušan Vujović zadržao je ključeve od državnih sefova, dok se Nikola Selaković uselio na Andrićev venac. Vučević je ostao na čelu Novog Sada i potpredsednik SNS. Kaže da nema razloga da bude nezadovoljan.
Dočekao nas je u svojoj kancelariji u srcu srpske Atine iz koje pogled puca direktno na Katedralu i centralni gradski trg, uzavreo od usporenih Vojvođana (kako se to samo na prvi pogled čini).
– Da, ovo je sigurno jedan od najlepših pogleda u Novom Sadu. Jedino je malo problematično kada dolazite ujutro na posao pa vas svi presreću i traže posao… Ne možete ljudima objasniti da to ne ide tako – otkriva nam Vučević dok sedamo za kancelarijski sto koji je, kako kaže, “raspremio zbog našeg dolaska”, jer inače dobro funkcioniše u svom kreativnom haosu.
Prirodno i sasvim logično razgovor smo započeli o još uvek aktuelnim temama – nova premijerka i nova Vlada Srbije.
Da li je po vašem mišljenju Ana Brnabić dobar odabir za predsednika Vlade?
– Vučić je kao predsednik Srbije, ali i kao lider najveće i vladajuće stranke u Srbiji doneo najbolji mogući odabir. Kada sagledate sve unutrašnje i spoljnopolitičke odnose, to je najbolji izbor za Srbiju. Mislim da je Ana Brnabić najbolji odabir za predsednika Vlade i da ona može da garantuje nastavak politike koji je Vlada Srbije do sada sprovodila. Nju poznajem još od kada je bila predsednica Upravnog odbora NALED-a, jer sam i ja jedno vreme tamo bio angažovan.
Znači, vi ste već blisko sarađivali…
– Da. Upoznao sam je tada kao jednu energičnu i angažovanu ženu koja razume odnos lokalnih samouprava. Zato kada je bila predložena i izabrana za ministra lokalne samouprave, meni je to bio dobar znak, jer je u tom segmentu već imala iskustva i znanja. Radovalo me što je na mesto ministra sa kojim kao gradonačelnik treba direktno da sarađujem došao neko ko ima sluha i osećaja za ta pitanja. Zato mislim da će i funkciju premijera obavljati na najbolji mogući način. Stranka je na Predsedništvu Vučiću dala mandat da izabere kandidata za novog premijera. Pre toga su mu legitimitet dali građani na izborima…
Ali stranka je prvobitno tražila da kandidat za premijera bude neko iz SNS.
– Na konsultacijama u Predsedništvu da, ali na sednici Predsedništva stranke nakon toga, posle dvočasovne diskusije, zauzet je stav da predsednik SNS treba da predloži mandatara. Što je i urađeno.
Kako gledate na komentare opozicije kojima očigledno najviše smeta seksualna orijentacija Brnabićeve. S druge strane, i svetski mediji najviše pišu o tome, doduše, u afirmativnom kontekstu?
– To što oni govore apsolutno ne zavređuje nikakav komentar, jer nemaju šta drugo da zamere premijerki. Nije to njena stručna kvalifikacija, ni karakterna osobina. Mi gradimo društvo u kojem ne sme biti diskriminacije po pitanju nečije seksualne orijentacije, a ja dolazim iz grada u kojem se različitosti po raznim osnovama i poštuju i uvažavaju. Zato smatram i neprimerenim i nepristojnim da tu temu dalje razvlačimo po medijima.
Da, ali upravo je to jedan od razloga zbog kojeg recimo Dragan Marković Palma nije glasao za izbor Vlade i demonstrativno je napustio Skupštinu. Njegova stranka je deo vladajuće koalicije…
– To su druge stranke koje nisu bila na našoj listi. Time verovatno žele da pošalju poruku da ne žele više da budu na vlasti. Samo tako mogu to da tumačim. Vrlo je jednostavno. Ili glasate za izbor Vlade ili ne glasate. Ako glasate, onda glasate i za premijera, a ako glasate protiv, onda niste deo tima, nego ste opozicija. Onda ćete nastupati kao opozicioni poslanici. Nema ni tu neke mistifikacije. Možemo čuti razna objašnjenja. Njihovo je legitimno političko pravo da odluče, ali od toga zavisi njihova politička pozicija. Ništa više i ništa manje.
Da li mislite da su spremni da pređu u opoziciju?
– Ne znam, to morate njih pitati.
Pa šta vi mislite?
– Sumnjam da neko tako lako prelazi u opoziciju. Ne znam, možda će me oni demantovati.
Mediji pišu da će SNS o tome sledeće nedelje raspravljati u okviru stranke. Da li je to tačno?
– Bićete na vreme obavešteni o svemu tome. Nema tu nikakve misterije. To je svakako tema o kojoj je potrebno otvoreno da razgovaramo na nivou Predsedništva stranke.
Pa dobro, da li ćete im tražiti da napuste koaliciju?
– Svako je odgovoran za svoje postupke. Ja ću svoj stav o tome prvo izneti pred predsednikom i stranačkim kolegama.
Dobro, da se vratimo na prvobitnu temu. Vučić je najavio da će se Brnabićeva kao premijerka više baviti ekonomskim zadacima, dok će Ivica Dačić biti zadužen za politička pitanja. Takav model do sada nismo imali?
– Uslovno rečeno. To je jedan koncept koji omogućava da Vlada kao tim bude dobro sinhronizovana, da se svako posveti onim oblastima koje su im poznatije. Ana Brnabić je u oblasti ekonomije i te kako u materiji, dok je Ivica jedan prekaljeni politički vuk koji je to dokazao svojim političkim bitisanjem poslednjih dvadesetak godina. Međutim, nema dileme da će predsednik Vlade biti Ana Brnabić. Neće biti dvovlašća. Međutim, Dačić kao prvi potpredsednik Vlade biće zadužen za ta politička pitanja, zajedno sa predsednikom Vučićem. Mislim da je to još jedan znak nedavnog zaključka na Predsedništvu SNS, a to je produbljivanje odnosa SNS i SPS, kao strateških partnera. To je potvrda dobre saradnje i znak da Aleksandar može da se osloni na Dačića po mnogim pitanjima iz delokruga Vlade.

Milos Vucevic (1)Ana Brnabić je u oblasti ekonomije i te kako u materiji, dok je Ivica jedan prekaljeni politički vuk koji je to dokazao svojim političkim bitisanjem poslednjih dvadesetak godina

Da li je to neka vrsta Vučićevog kompromisa, budući da Brnabićeva ima manjak političkog iskustva? To je bila jedna od glavnih zamerki prilikom njenog izbora.
– Nije to zamerka. Mislim da Ana ima osećaj za politiku, jer se u suprotnom ne bi nalazila tu gde jeste.
A kakva je sada situacija u vladajućoj koaliciji, mimo direktnog odnosa Vučića i Dačića? Da li SNS zaista zamera socijalistima da su uzeli previše kolača u vlasti, o čemu je i sam Vučić indirektno govorio… Mediji su čak govorili da je Dačić, prilikom odabira mandatara, pokušao i da uceni Vučića…
– Ne verujem, jer ko poznaje Vučića zna da je to nemoguće. To je možda moglo da se radi 2008. godine, pa čak ni tada niko nije podlegao tim ucenama. A ne 2016. i 2017. godine. Govoreći o današnjem vremenu, mislim da Ivica i Aleksandar dobro sarađuju, da su izgradili jedan zdrav partnerski odnos. Prirodno je da svaka stranka pokušava da ima veći uticaj. Do nesporazuma može da dođe na lokalnom nivou, gde odbori imaju neke lične animozitete, ali zadatak stranačkih rukovodstava je da to nivelišu. Dva predsednika diktiraju tempo, a zadatak je svih nas da to sprovodimo.
A da li ste vi razočarani što niste postali premijer? Bili ste u uskom krugu Vučićevih kandidata, predsednik vas je čak opisao i kao “veliku nadu”.
– Prijalo mi je kada se predsednik lepo izjasnio o meni, i ne samo o meni, jer je spomenuo nekoliko ljudi iz stranke. Ne mogu da budem nezadovoljan, već samo veoma zadovoljan što sam dva puta biran za predsednika Gradskog odbora SNS. Prošao sam sve u stranci: od predsednika mesnog odbora, predsednika Saveta za pravna pitanja, pa sam dva puta izabran za predsednika Gradskog odbora, sada sam i potpredsednik stranke, a dva puta sam biran za gradonačelnika Novog Sada, u kome sam rođen i u kojem ceo život živim. To je samo još jedan motiv da nastavim dalje sa svojim radom. Nemam ni promil razloga da budem nezadovoljan, niti razočaran. Srećan sam što nastavljam da vodim Novi Sad i da ga pripremam za evropsku prestonicu kulture, veliki projekti su pred nama. Osim toga, ova funkcija mi ostavlja više prostora da se bavim strankom, jer je očekivano da kao premijer imate mnogo manje vremena da se bavite stranačkim radom. Došao sam iz baze stranke i vezan sam za nju. Ovako, kao potpredsednik SNS ostajem funkcionalno operativan.
Možda vas premijerska fotelja čeka u budućnosti.
– Polako, treba ići korak po korak. Čovek treba stabilno i posvećeno da obavlja zadatke koje ima pred sobom, a rezultati se na kraju uvek cene.
Ali vi ste se vrlo visoko kotirali kao potencijalni premijer…
– Da, na kladionicama (smeh).
Pa dobro, i to su neki parametri. Po njihovim kvotama ste bukvalno bili Dačiću za vratom.
– Kladionice imaju neke svoje projekcije, ne određuje se tako premijer. Nije to relevantno.
A jeste li razgovarali sa Vučićem o tome?
– Više puta.
Šta ste mu rekli?
– Ne mogu da prepričavam te razgovore. Više puta smo pričali na tu temu, a i ne samo o tome.
Razgovarali ste u trenutku dok se još dvoumio?
– Cenim vaše napore, ali ne mogu da pričam o sadržini tih razgovora.
Dobro, a da li se do sada pričalo u stranci o tome ko će biti kandidat SNS na beogradskim izborima? Da li će to biti neka nestranačka ličnost.
– Na Predsedništvu do sada nismo vodili nijedan razgovor na tu temu. Nijedan. Uopšte nismo pričali na temu beogradskih izbora, ni održavanja, niti liste, kandidata…
Znači dosta kaskate za opozicijom?
– To što sedite u kafiću pa objavite na Tviteru da ćete se kandidovati na izborima je obična glupost. Oni imaju prednost, ili možda i manu, u zavisnosti od ugla gledanja, a to je neograničeno slobodno vreme. A kako naš narod kaže: dokoni mozak, đavolja bašta. Zato im padaju na pamet razne ideje. SNS nije ni počeo razgovore o listi za Beograd, ali ne sumnjam da ćemo imati najboljeg kandidata i najbolju listu.

Priča o dve stolice je najveća glupost. Mi sedimo na jednoj stolici i imamo naše nacionalne interese od čije odbrane ne odustajemo, iako nam duva i sa leve i sa desne strane. Pa čak i odozdo. Nisu svi uvek puni razumevanja za naše stavove

Da li je suvišno onda pitati da li ćete i na beogradskim izborima nastupiti u koaliciji sa SPS?
– Jako je rano za to. Treba videti šta je bolje i za SNS i za SPS. Ta tema će verovatno biti interesantna tek pred kraj godine.
A kakva je situacija kod Vas na lokalu što se tiče koalicije?
– Ovde je stabilna koalicija koju čine SNS, SPS i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Ona možda daje notu specifičnosti, ali mi smo napravili program za Novi Sad. To su teme koje se tiču isključivo lokalne zajednice, a nema onih političkih tema gde dolazi do neslaganja stranaka, a koje se i ne tiču života i rada grada. Poseban plus je to što nama nije trebala matematička većina i kombinatorika, već je došlo do programskog okupljanja. Sada je prošlo tačno godinu dana od kako sam po drugi put izabran za gradonačelnika, i međusobno nemamo nijedan problem. I sa LSV i sa socijalistima funkcionišemo na političko korektnom nivou.
A ko je naprednjacima trenutno najveća opozicija u Srbiji?
– To je teško reći. S jedne strane tu su ove dosističke stranke koje same sa sobom raspravljaju i imaju unutrašnje dijaloge koji ništa ne rešavaju. S druge strane imate radikale, Zavetnike, Miroslava Parovića…
Za radikale kažu da su lažna opozicija.
– Ne bih se složio. Oni imaju žestoke kritike, vređaju neke naše poslanike, objavljuju publikacije… Ali ta desna strana, uslovno rečeno, ipak kod nekih državnih pitanja donekle razume neke stvari. Međutim, njihova politika je suštinski nesprovodiva, recimo, kada pozivaju da okrenemo leđa Evropskoj uniji.
Mislite da je takva politika prevaziđena?
– Pa ne možete to faktički da sprovedete. I oni bi to shvatili kada bi došli na vlast. Lično imam više nego prijateljski odnos prema Rusiji, ali to ne znači da ne treba ići u EU i da nam odande ne dolazi najveći broj investitora. To bi bilo isto kao da isteramo Ruse i da ih se odreknemo. Ta priča o dve stolice je najveća glupost. Mi sedimo na jednoj stolici i imamo naše nacionalne interese od čije odbrane ne odustajemo, iako nam duva i sa leve i sa desne strane. Pa čak i odozdo. Nisu svi uvek puni razumevanja za naše stavove. Ali mi ostajemo na kursu očuvanja našeg suvereniteta.
Kada već pominjete to provejavanje i promaje, da li je Vučić trpeo spoljne pritiske prilikom odabira mandatara? O tome se spekulisalo u medijima.
– Svakako da ima interesovanja i drugih država na te procese kod nas. Ali znajući Aleksandra, mislim da to pravi samo kontraefekat.
Znači pritisaka je bilo, ali im je Aleksandar Vučić odoleo? Ili kako?
– Pa ja ne mogu precizno da vam kažem da li je bilo pritisaka, ali ne mogu ni da ih isključim, ne znam da li su to pritisci ili razgovor, sugestije, lobiranja, kombinacija, svega… Ne znam, nisam učestvovao u tome. Ali znam da to ne može kod Vučića da prođe. Ne iz nekog inata, već zbog interesa Srbije. I stalno nam govore: evo sad ćete morati da uvedete sankcije Rusiji, ili nećete moći ovo ili moraćete ovo… A mi imamo odlične odnose s Rusijom, pojačali smo odnose s Kinom, predsednik odlazi u posetu Pensu u Vašington, otvaramo nova poglavlja. Vodimo računa o našim interesima, o našoj odgovornoj i nacionalnoj politici. Ova politika daje rezultate. Čak i od ovih stručnjaka iz opozicije, najmanje je bilo zamerki na spoljnopolitičkom planu. Dakle, kao što mislim da je pogubna politika isključenja Evropske unije, tako mislim da je pogubna politika dosističkih stranaka da se posvađaju sa Rusijom i Kinom.
Ali Vuk Jeremić se, recimo, zalagao i za saradnju s Rusijom i sa EU.
– Jeremić je jedan dan ravnogorski čovek, drugi dan evropejac. On se setio Srbije kada je izgubio funkciju u UN. Da nema navigaciju, ne bi ni znao kako da stigne do svih mesta koje je obišao u kampanji. On kao da samo gostuje u Srbiji. Međutim, kada se svi oni saberu, fali im još pola miliona glasova do Vučića. Imali smo 56 odsto, a sledeći Janković samo 16 odsto.
Ali Vučića istovremeno okrivljuju i za diktaturu…
– Pa kako je moguće da nekoga javno okrivljujete da je diktator? Pa to je potpuno kontradiktorno. Vi imate danas više medija koji direktno napadaju Vučića, a manje onih koji su takoreći provladini. A o društvenim mrežama da ne pričam. Tu se tek širi ogromna količina mržnje. Održali su pedesetak protesta, od kojih nijedan nisu ni prijavili. Strašna mi je to diktatura…
A kakva je bila situacija u Novom Sadu što se tiče skupova?
– Pa sve isto kao u Beogradu. Radili su šta su hteli, niko ih nije dirao, blokirali su saobraćaj, iritirali građane.
Kako mislite radili su šta su hteli? Znači, pustili ste ljude da krše neka pravila, da ne prijave skup na koji imaju legitimno pravo, samo da vas ne bi optuživali za diktaturu?
– A šta je trebalo da radimo? Da izvedemo kordone policije? Pa to je bio cilj njihovih organizatora. Da izazovu nerede, a niko nije znao ni šta je bio razlog protesta.
Kažu nelegalni izbori.
– Znači Merkelova i Putin su čestitali nelegalne izbore? Ma ne možete na silu takve stvari da radite, da odjednom proglasite da jedna mala elitna grupa ima veća prava od ostatka naroda i da nečiji glas vredi više. Ne možete da silujete narod. Samo neka se opozicija drži zajedno. To je najlepša slika. Mogu da zamislim kako je građanima kada vide na okupu Živkovića, Tadića, Šutanovca, Sašu Jankovića za koga smo sve vreme govorili da je lažni zaštitnik građana, Jeremića koji je tu na proputovanju, koji je malo Čačanin, a onda je malo Bošnjak. Da ne pominjem ove Dveri, koji su protiv LGBT populacije, a onda protestuju ispod njihovih zastava. Ne razumem šta je tu poenta.

Milos Vucevic (6)Jeremić je jedan dan ravnogorski čovek, drugi dan evropejac. On se setio Srbije kada je izgubio funkciju u UN. Da nema navigaciju, ne bi ni znao kako da stigne do svih mesta koje je obišao u kampanji. On kao da samo gostuje u Srbiji

Mediji su pisali da će se sada i Dragan Đilas vratiti na političku scenu. Šta mislite o tome?
– E to će nas usrećiti! Sve smo to videli, pa je na kraju Siniša Mali vraćao njihove dugove. Samo da se vrate, pa da opet sve upropaste, i da onda opet neki Mali mora da vraća pare.
Kad ste ga već pomenuli, da li će Siniša Mali zaista dobiti funkciju šefa kabineta premijerke?
– Mali je moj prijatelj i vrhunski je vodio Beograd. To kažem kao gradonačelnik Novog Sada. Siniša nije političar, već odličan menadžer koji je odlično radio svoj posao. Ja bih voleo da imam takvog čoveka pored sebe u timu. On se posebno razume u ekonomiju i finansije, ali pojedini mediji su ga valjali u blatu izmišljajući razne afere. Ne daj bože nikome. Ali jednog dana, kada se podvuče crta, Siniša će moći da kaže šta je sve uradio za Beograd, šta je sve izgradio, koje je sve dugove vratio.
Šta ste mu kao prijatelj savetovali?
– Više smo razmenjivali mišljenja kao dva gradonačelnika. Nemam šta da mu savetujem, jer je on svoj posao radio odlično. Što se tiče rušenja u Hercegovačkoj, rekao je sve što bih rekao i ja. Čovek je bio kriv pre bilo kakve istrage. Šta će biti ako istraga pokaže drugačije? Šta ćemo sa lažnim optužbama da ima 24 stana u Bugarskoj, da maltretira ženu? Hoće li mu neko reći “izvini”? Neće, samo će naći nešto drugo. “Beograd na vodi” je od značaja za celu Srbiju, samo zlonamerni ljudi mogu da budu protiv njega. Ili oni koji se nisu setili da ga pokrenu. Pa je sad problem što je na čelu svega Mali, a ne, recimo, Đilas.
Mislite da bi bilo drugačije da projekat vodi Dragan Đilas?
– On to verovatno ne bi znao ni da započne. Ali da je znao, sigurno bi sve imalo drugačiju konotaciju, jer bi ti pametnjakovići iz kruga dvojke rekli da je to super. Skidam kapu Malom za sve što je uradio za Beograd. Ne bih nikome poželeo ono kroz šta je Mali prošao u medijskoj hajci na njega, dok rezultati govore nešto sasvim drugačije: da je vraćao dugove svojih prethodnika. Da li građani žele da im na vlasti bude neko ko je grad ostavio u milionskim dugovima? Ili možda neko ko nije platio porez za svoje novine? Pa od tog novca se finansiraju naša deca, bolnice, škole, socijalni slučajevi.
Pa zbog čega onda država ne reaguje kada jedan Aleksandar Rodić duguje tolike pare na ime poreza?
– Pretpostavljam da su u toku procesi i da poreska inspekcija radi svoj posao. Ali sad se Rodić našao nekome da govori da li je uopšte trebalo da se izgradi fontana u Beogradu. Pa plati porez, prijatelju, pa onda komentariši. On nedeljama razvlači Vučićevu sliku na naslovnoj strani samo da ne bi platio porez državi. Pa, majstore, ne ide to tako. Prošla su vremena kada su ti neki drugi dolazili na kanabe da se dogovarate. Plati porez i tačka, jer Vučić neće pokleknuti.

BEZ DUGOVA

Koji su rezultati u ova vaša dva mandata koliko ste na čelu Novog Sada?
– Najvažnije je što nam u Novi Sad dolaze investitori, što otvaramo radna mesta. Tako je, recimo, došao “Kontinental”, koji će uticati na celu Srbiju. Pored brojnih komunalnih i infrastrukturnih projekata, moram da pomenem dve značajne titule: evropska prestonica kultura i pobeda za prestonicu mladih. To će biti biser u biografiji Novog Sada. Ja sam tek treći gradonačelnik u istoriji Novog Sada koji ima drugi mandat i trudiću se da nasledniku ostavim što više sređenih stvari, da bi mogao da ide korak napred i da gradi.
A šta je ono na čemu treba da se radi?
– Pre svega infrastruktura u prigradskim naseljima, jer se tokom godina ratova i stradanja narod naseljavao neplanski, koji su otišli sa svojih vekovnih ognjišta. Ljudi su se tada snalazili kako su znali i umeli. Grad nije imao urbanistički i infrastrukturni plan kako će se širiti ta naselja. Ponosan sam na činjenicu da za pet godina nisam ni za jedan jedini dinar zadužio grad. Ni otvorenog ni prikrivenog kredita. Vratio sam razne duge i sudske sporove koji smo nasledili od prethodne vlasti, da ne pričam koliko je tu para otišlo. Ali dobro, budžet nam je opet stabilan. U analizi finansijskih problema lokalnih samouprava, Fiskalni savet je ocenio da od svih lokalnih samouprava u zemlji, Novi Sad ima najstabilnije finansije, održiv budžet i u roku izvršava plaćanja. Ono na čemu ostaje da radimo jeste povećanje javnih investicija i dalja reforma javno-komunalnog sektora, kroz smanjenje subvencija, ali i racionalizaciju broja zaposlenih.

DS NE MOŽE DA PREBOLI GUBITAK NOVOG SADA

Često se pominje da je Novi Sad nesiguran i da u njemu cveta kriminal. Šta lokalna vlast radi po tom pitanju?
– Nažalost, ima tih uznemirujućih i neprijatnih dešavanja, ali moramo napomenuti da Novi Sad nije grad od pre 30 godina kada je imao oko 150.000 stanovnika. Danas u ovom gradu živi 400.000 ljudi i postoje razne migracije. Iza nas su ratovi i sankcije koji su se odrazili na sve… Osim toga, ni na globalnom planu nema više velike i garantovane sigurnosti ni u jednom gradu. Da li su London i Pariz danas sigurni gradovi? Uvek postoje neke neželjene stvari koje je teško kontrolisati. Dovoljno da na 400.000 ljudi ima njih deset koji su zlonamerni i koja onda bace senku na sve. Ali postoji i činjenica, koju ja nikada neću prećutati, da je svaki događaj u Novom Sadu ispolitizovan. Niko ni u Beogradu, ni Đilasa niti Sinišu Malog nikada nije pitao ništa kada se desilo da se, recimo, 200 navijača potuče na ulici.
Zbog čega je to tako?
– Zato što je tamo svest da se takve stvari dešavaju i da se treba boriti protiv njih, a ne da je to rezultat vladavine neke političke stranke. Nisam čuo nijedno saopštenje Demokratske stranke kada se nešto slično desi bilo gde, osim u Novom Sadu. Time se samo vidi njihova zlonamernost i patološka mržnja. Oni valjda ne mogu da prebole taj septembar 2012. godine kada su izgubili vlast u gradu. I šta ja sad njima da kažem? Šta neko recimo da kaže gradonačelniku Londona? Ta tabloidizacija i politizacija me užasavaju isto kao i ti događaji. Mislite da neko želi da se to dešava? Pa vlast bi uvek sve dala samo da ne dođe do tih događaja i da se o tome ne priča. Ne znaju više šta rade… To nisu ni kritičari nego kibiceri koji ispijaju deseti espreso i samo viču: ja bih to uradio bolje. Pa evo ti, prijatelju, onda uradi, ali građani prvo moraju da ti daju poverenje. Možda je i sreća za mene što takvi, koji pišu ta saopštenja, žive u Novom Sadu i što su moji politički konkurenti. Oni sa takvim glupostima mogu samo da iritiraju ljude. Već smo videli rezultate nekih od njih. Odnosno, nismo ih videli. Nemojte da vadimo statistiku pa da vidimo kada je bilo više takvih slučajeva. Samo je pitanje koliko se o tome tada pisalo, a koliko danas i koliko smo mi pod većim udarom. Ja sam kao gradonačelnik uradio sve što je u mojoj moći i statistički je opao kriminalitet u našem gradu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar