INTERVJU, ZORAN STANKOVIĆ: Još ima svedoka Haradinajevih zločina

Ja sam prikazao samo tri žrtve za koje su državni organi prikupili podatke o ubicama. To su monstruozne fotografije, a mnogi su se zgražavali kako možemo da ih pokažemo. Ali zamislite samo kako se osećala žena koja je imala takve krvne podlive od kojih je verovatno umrla, bez obzira na to što su kasnije registrovani projektili koji su razorili njenu lobanju

Sud u francuskom gradu Kolmaru krajem iduće nedelje, 2. marta, trebalo bi da odluči o tome ima li uslova da Ramuš Haradinaj bude izručen Beogradu, da li će biti predat u nadležnost Specijalnog suda za zločine na Kosovu ili će se u Prištinu vratiti kao slobodan građanin. Sudbina predsednika Alijanse za budućnost Kosova i nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova umnogome zavisi od toga kakve je dokaze protiv njega u Francusku poslala srpska vlada. Srbija, naime, Haradinaja optužuje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine, a ta dela, navodno, nisu bila obuhvaćena optužnicom pred Haškim tribunalom, gde je nekadašnji vođa OVK 2012. godine pravosnažno oslobođen svih optužbi.

Zoran Stanković, danas predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, ali i iskusni forenzičar i obducent, spreman je, kako kaže za „Ekspres", da ako bude potrebe, lično, u sastavu državne delegacije, pred francuskim sudom brani dokaze koje Srbija ima protiv Haradinaja. Potrebno je, međutim, da najpre takav poziv stigne iz Francuske.

- Poziv francuskog suda treba da bude upućen nadležnim državnim organima, a oni, na osnovu dokumentacije koju su dostavili, treba da odrede državnu delegaciju sastavljenu od političara (na primer ministra pravde, spoljnih poslova, policije), tužioca Tužilaštva za ratne zločine i veštaka (lekara forenzičara, balističara, traseologa i dr.) koja će francuskom sudu obrazložiti dostavljenu dokumentaciju o zločinima Haradinaja. Ako budem izabran, otišao bih u Francusku. Strah kod mene ne postoji jer ako želimo da dođemo do istine, a ne da se krijemo iza raznih razloga, moramo da pokažemo odgovornost i da iznesemo dokaze koje imamo. Znam da postoje ljudi koji su radili i rešavali slučajeve nasilja na Kosovu i Metohiji u periodu 1998-1999, na primer sudije Okružnog suda u Peći Petronijević i Gojković, lekari forenzičari prof. dr Matejić, prof. dr Aleksandrić, traseolog Busarčević i mnogi drugi - kaže dr Stanković za „Ekspres".

Ako poziv dobijete, šta ćete im tamo pokazati a da već nije pokazano na sudu u Hagu?

- Naša je obaveza da kažemo ono što smo saznali i utvrdili tokom obdukcija. Dokazi koje je država prikupila nalaze se u državnoj dokumentaciji i sada bi te dokaze trebalo predočiti pred nadležnim francuskim sudom, a zbog situacije koja je bila u prethodnom periodu sa svedocima, imena tih ljudi se kriju da ih ne bi zadesila sudbina onih koji su pre svega toga imali takva saznanja.

Rekli ste da bi naši predstavnici u Francuskoj trebalo da pokažu sve zločine za koje optužujemo Haradinaja. Zar nije već sve pokazano u Hagu?

- Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je oktobra 2007. godine za nemački nedeljnik „Špigl": „Nema sumnje da je nekadašnji privremeni premijer Kosova i Metohije Ramuš Haradinaj kriv za ratne zločine. Imam dokaze koji to potvrđuju. Gubim svedoke na svim stranama u slučaju koji se vodi protiv Haradinaja. Njima se upućuju ozbiljne pretnje, i u ovom smislu Albanci su gori od Srba." Ovu izjavu su preneli mnogi strani i domaći mediji, a među tim dokazima se nalazi i dokumentacija koju je naša država prosledila Haškom tribunalu.

Kažete kako je smešno da se sada govori o formiranju komisije koja bi prikupila dokaze protiv Haradinaja. Zašto se to tek sada radi kada su već u dva navrata slali dokumentaciju u Hag?

- Iz izjava da sada treba formirati komisiju proizlazi da u proteklom periodu nismo prikupili i dostavili dokumentaciju o zločinima na Kosovu i Metohiji, što nije tačno, a što se i vidi iz izjave glavnog tužioca Haškog tribunala. Komitet za prikupljanje podataka o povredama međunarodnog humanitarnog prava osnovao je Savet ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore 1992-93. godine. Svi podaci nadležnih državnih organa o događajima na Kosovu i Metohiji bili su prikupljeni i kasnije predati Haškom tribunalu. Svoje podatke predala je i Bezbednosno-informativna agencija, a posle 5. oktobra, kada je ministar pravde bio Vladan Batić, on je sve te izveštaje ponovo poslao Haškom tribunalu.

Kažete da ima dokaza da je Haradinaj lično ubijao. Kakvi su dokazi u pitanju?

- Postoje svedoci da je Haradinaj, ne samo po komandnoj odgovornosti nego i lično, počinio neke zločine, ali većina njih više nije među živima, bilo da su ubijeni ili su navodno izvršili samoubistvo ili su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima. Ja sam prikazao samo tri žrtve za koje su državni organi prikupili podatke o ubicama. To su monstruozne fotografije, a mnogi su se zgražavali kako možemo da ih pokažemo. Ali zamislite samo kako se osećala žena koja je u predelu zadnjice, donjih ekstremiteta, leđa, ruku, lica imala takve krvne podlive od kojih je verovatno umrla, bez obzira na to što su kasnije registrovani projektili koji su razorili njenu lobanju. Pritom, reč je o majci i ćerki albanske nacionalnosti. Te obdukcije nisam ja radio, nego čovek koji je danas nastavnik na Medicinskom fakultetu u Prištini. Pored teških mehaničkih i prostrelnih povreda, majka ima plastičnu kesu vezanu oko glave, a njena ćerka ima veoma izražene znakove silovanja. Ili šta je preživljavao Srđan Perović, komandir policije, koji je bio otet, a kasnije je njegovo telo s veoma teškim povredama ekshumirano dvadesetak kilometara od Peći? Vidite, postoje dokazi. A ako hoće da gaje čoveka koji je to uradio u svojoj sredini, neka gaje, ali nas iskustvo s takvim ljudima uči da s vremenom njihova agresivnost biva uperena i prema sopstvenom narodu. Mnogi se pitaju zašto bi Haradinaj i njegovi ljudi ubijali Albance, mi znamo zašto, ali neka to utvrde i drugi na osnovu prikupljenih činjenica.

Da li su to dokazi u smislu izjava ili postoje forenzički dokazi koji povezuju Haradinaja sa zločinima?

- Mrtvo telo s tragovima nasilja ukazuje na nasilnu smrt, koja može biti ubilačkog, samoubilačkog ili zadesnog porekla. Poreklo smrti utvrđuje javni tužilac, ranije istražni sudija, koji je u obavezi da prikupi i druge dokaze kao što su izjave svedoka, optuženih i rođaka smrtno stradalih lica, da naloži vršenje raznih veštačenja, i nakon svih prikupljenih činjenica podigne optužnicu u slučaju postojanja dokaza ili odustane od nje ako nema dokaza. Dokumentacija koju smo mi prikupili i predali sadrži činjenice koje je tokom obavljanja istražnih radnji prikupilo odgovorno lice, tj. tužilac/istražni sudija.

Sada se priča o Haradinajevim zločinima iz 1999. godine, za vreme bombardovanja. Zašto to ranije nije predato Hagu?

- Haški tribunal u početku nije imao mandat od Ujedinjenih nacija da prikuplja građu o tzv. ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji. Tek kasnije su dobili mandat. Naša država je, međutim, sve vreme prikupljala podatke i redovno ih slala, ne samo Haškom tribunalu. Posle povlačenja naših bezbednosnih struktura s Kosova i Metohije, međutim, dogodio se pogrom u srpskim sredinama gde su žrtve pre svega bili civili. Budući da su na tom prostoru kasnije celokupnu vlast obavljali ljudi iz Prištine, nije bilo moguće tražiti i pronaći te grobnice, ali ni obaviti druge istražne radnje, a posebno uzeti izjave od svedoka. Očekivali smo od Haškog tribunala i drugih međunarodnih institucija da će prikupiti te dokaze, s obzirom na to da su oni jedini imali mandat i mogućnost za te aktivnosti, dok naši istražni organi nisu imali pristup na Kosovu i Metohiji. Karla del Ponte jeste nazvala Haradinaja „gospodarom rata i gangsterom" na početku suđenja bivšem komandantu OVK, ali je ukazala i na to da se Tužilaštvo suočava s problemom zastrašivanja svedoka koji bi trebalo da se pojave na suđenju. Nažalost, ovu izjavu i slične izjave niko više ne pominje.

Šta je sve BIA predala Hagu? Šta se nalazilo u tih 200 registara?

- Znam da je reč o veoma obimnoj, detaljnoj i studiozno prikupljenoj i obrađenoj dokumentaciji o kritičnim događajima na Kosovu i Metohiji, ali o tome treba da govore, kao što su u prethodnom periodu u više navrata i činili, predstavnici BIA.

Da li je Haradinaj bliži Prištini, Hagu ili Beogradu? I zašto tako mislite?

- Po mom mišljenju, najbliži je Prištini, ali se nadam da će nadležni uvažiti naše dokaze i izručiti ga našoj državi. Najbitnije je, međutim, da on bude izveden pred lice pravde, bilo u Beogradu, Hagu ili Prištini, i da se pred profesionalnim i opšteprihvatljivim sudskim većem utvrdi njegova odgovornost.

Po mom mišljenju, Haradinaj je najbliži izručenju Prištini, ali nadam se da će nadležni uvažiti naše dokaze i izručiti ga našoj državi

Kažete da ima i dokaza protiv Nasera Orića za zločine tokom rata u Bosni. Da li su i tu u pitanju izjave svedoka ili je reč o forenzičkim dokazima?

- Bio sam u Sarajevu prošle godine, u svojstvu veštaka, na suđenju Naseru Oriću zbog ubistva komandira stanice policije u Bratuncu Miloševića, na početku ratnih sukoba. Njegove posmrtne ostatke ekshumirali smo u Sandićima pored Bratunca. Na telu smo našli povrede u vidu prostrelne rane i utisnutog preloma kostiju lobanje, što ukazuje na to da je prvo pogođen projektilom u predelu grudnog koša, a nakon toga, dok je još bio živ, udaren tupim tvrdim predmetom u glavu, nakon čega je nastupila smrt. Pre mog iskaza svedočio je pripadnik „zelenih beretki" koji je bio prisutan, kao i drugi svedoci ovom događaju. Postoji obimna dokumentacija koju čine ne samo obdukcioni nalazi tela pronađenih u istočnoj Bosni već i izjave svedoka, kriminalističko-tehnička i druga dokumentacija. Verujem da će sud u slučaju Nasera Orića doneti pravednu odluku.

Da li je pri obdukciji leševa o kojima govorite rađena i DNK analiza, da li su traženi uzorci DNK zlostavljača i mučitelja? Da li su nađeni?

- Tako detaljna istraživanja u ratnim uslovima, u kojima smo mi radili obdukcije, nemoguće je sprovesti iz više razloga. Ni istražitelji Haškog tribunala nisu vršili takva istraživanja i analize, iako su svoje istrage radili u mirnodopskim uslovima, sa ekspertima iz celog sveta, sa svim raspoloživim tehničkim mogućnostima i ogromnim budžetom, o čemu smo mi mogli samo da sanjamo. Jedino je rađena DNK analiza uzoraka ljudskog tela uzetih za identifikaciju pronađenih posmrtnih ostataka ljudskog porekla.

Ako su već mnogi dokazi poslati ranije u Hag, i oni vezani za Haradinaja i oni vezani za Orića, kako je moguće da ih Tribunal oslobodi? Da li su ti dokazi problematični ili je nešto drugo u pitanju?

- To treba ljudi iz Tribunala da odgovore. Međutim, aprila 2016. godine, tužilac u slučaju Mladića pokušao je da me stručno diskredituje prikazujući obdukcioni zapisnik Kostadina Popovića, koji je za Božić 1993. godine zarobljen u Kravici i odveden u Srebrenicu, gde je ubijen na veoma surov način, o čemu posebno svedoče povrede na kostima lobanje. Ljudi koji su prevodili sa srpskog na engleski pogrešno su preveli zaključak o uzroku smrti koji sam dao i oni su to pokušali da iskoriste. Utvrđeno je da je prevod pogrešan, ali tako je na poseban način isplivala činjenica da su imali te dokaze protiv Nasera Orića, a da ih nisu koristili. Postavlja se pitanje zašto navedeni dokazi nisu upotrebljeni u optužnici kada je u Kravici ubijen na svirep način i Kostadinov otac Risto, kome su, pored ostalih povreda, naneli i povredu u vidu odsecanja leve ruke. To su dokazi koji će pre ili kasnije isplivati na površinu, pogotovo kad se otvore arhivi Haškog tribunala, na sramotu ili ponos potomaka čiji su preci optuživali i donosili presude u Haškom tribunalu.

Kako mislite da bi narod na jugu Srbije reagovao ako bi Haradinaj završio u Hagu ili u Beogradu?

- I narodu na jugu Srbije je u interesu da se u redovnom sudskom postupku utvrdi odgovornost svakog lica osumnjičenog za ratne zločine, pa ne vidim razloga zašto bi Haradinaj bio izuzetak.

Da li je moguće da danas neko utiče na svedoke protiv Haradinaja, kako je bilo nekada?

- U sadašnjim političkim prilikama na Kosovu i Metohiji, moguće je, kao i u prethodnom periodu, uticati na svedoke protiv Haradinaja, pogotovo imajući u vidu da do sada, koliko je meni poznato, niko nije odgovarao za smrt ljudi koji su u Hagu bili pozvani da svedoče protiv njega.

Da li su oni sigurni, s obzirom na to da su mnogi od ranijih svedoka ubijeni ili su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima?

- Mislim da nisu sigurni, i da može da im se dogodi isto što i ranijim svedocima. Zbog toga mi, posebno kada su u pitanju albanske žrtve, ne govorimo o njihovim imenima, skoro da i ne upotrebljavamo njihove inicijale da ne bismo ugrozili bezbednost njihove najbliže rodbine.

ZAŠTO BISMO RAZMENJIVALI TERITORIJU?

Koliko je stabilna situacija na jugu Srbije?

- Imamo stabilnu bezbednosnu situaciju na jugu Srbije u dužem vremenskom periodu i predstavnike lokalne samouprave koji sarađuju s državnim organima na rešavanju svih pitanja. Država finansira sve aktivnosti lokalnih samouprava, javnih preduzeća, prosvete, zdravstva... Te obaveze se ispunjavaju u punom obimu. Koordinaciono telo u svom budžetu ima transferna sredstva u iznosu od 261 miliona dinara, koji dele tri lokalne samouprave: Preševo, Bujanovac i Medveđa. Za ovu godinu budžet je povećan za pet miliona dinara. Stipendiramo srednjoškolce, đake i studente i dodeljujemo besplatan školski pribor prvacima. Imamo i mnogo drugih aktivnosti, a svakodnevno smo u kontaktu s predstavnicima lokalnih samouprava i s građanima. Napomenuo bih da imamo veoma dobru i konstruktivnu saradnju s predsednicima sve tri opštine.

S vremena na vreme se ponovo pomene mogućnost razmene teritorija - sever Kosova za tri opštine na jugu Srbije. Kako vam se to čini?

- Nažalost, imamo i neke naše političare koji su se u proteklom periodu javno oglašavali s tom idejom. Međutim, prilikom posete Hilari Klinton, ona je veoma jasno stavila do znanja da SAD neće dozvoliti razmenu teritorija, ali i ne vidim način i razlog kako bismo i zašto vršili razmenu naše teritorije.