ISPOD BRDA GLUPOST MRDA

Veza onog brda u Grdeličkoj klisuri i kosovskog čvora protekle nedelje obelodanjena je na jedini način na koji se u Srbiji takve stvari i rade. Smešnim spinovanjem, zasnovanim na smehu. I “stručnjacima”.

I bilo je gotovo dražesno sve to gledati. Iste matrice, iste rečenice, iste kobajagi fore, ista nazovi briga za opšte dobro, i isto korišćenje nekog problema za račun jedne političke opcije, a da se pritom svi prave da se bave novinarstvom i slobodnim informisanjem.

Nešto što jeste muka i problem koristi se da bi se dokazala jasna teza, kako se sve to dešava zato što je na vlasti Aleksandar Vučić, a ne oni koji i ne bi toliko hteli da su na vlasti, ne bi znali šta tada da rade, nego bi im drago bilo da se on oklizne i polomi vrat na bilo kojem brdu u Srbiji.

Dakle, postoji to brdo u Grdelici, na trasi autoputa, koje se već dve godine urušava. I postoji to Kosovo, koje nas godinama urušava, pada nam u ogromnim komadima na glavu. I sve to u Srbiji, onoj dozlaboga palanačkoj, a koja se istovremeno onoliko dere protiv palanke, nije razlog da se nađe rešenje, da se bar proba s nalaženjem rešenja, nije razlog za iznošenje bilo kakvog suvislog predloga, nego je, upravo suprotno, fantastična baza za sprdanje i dokazivanje sopstvene fantazmagorične teorije da bi sve drugačije bilo samo da njega nema.

Zato se na posao bacaju slobodni novinari, isti oni koji su godinama uživali pod jednom drugom vlašću, ispijali s njom kafice, uzimali lovu, pravili se ludi na hapšenje kolega, zatiranje novina i cele profesije, i kreću da Srbiji pokazuju kako je danas, kada oni nisu na vlasti, sve grozno. Prvo u tu svrhu nađu stručnjake. I nije bitno ko su oni, važno je da imaju titulu, recimo građevinskog inženjera, ili da su bivši ministri građevine (Velimir Ilić?!), da javnosti kažu kako brdo ne može da se sruši, kako je to glupost, kako su drugi tunel kroz Monblan napravili, a mi ne možemo da rešimo jedno brdo...

A kada pogledaš malo ko su ti stručnjaci, u čemu su toliko stručni, ne nađeš ništa. Glavna medijska zvezda, vodeći izvor svih onih koji na Grdelici dokazuju kako je ova vlast promašaj jeste izvesni građevinski inženjer iz Niša o kome možeš da nađeš samo da je dugo godina bio regionalni predstavnik jedne velike nevladine organizacije (da li je i sada, ne piše), da je uključen u neke inicijative za decentralizaciju i da je komentator “Južnih vesti” koji se u svojim komentarima bavi raznim političkim temama, a ne građevinom.

Još bolji primer su izvesni baba i deda koji, nesrećni, žive baš tu, preko puta brda, jedni od onih kojima se, inače, palanačka Srbija, ona koja se ujutru i ne umije, a tvrdi da nije palanačka, uredno podsmeva zbog evidentnog nedostatka zuba. I zamislite, kada ih je reporterka jedne televizije pitala šta misle o rušenju brda (kako je vox populi važan kada ti odgovara, zar ne), baba i deda počeli da se smeju. O, kakvo je to oduševljenje izazvalo. I poletne komentare.

Dokazano je da se narod Vučiću smeje! I brdu. I Kosovu. I svemu što on, diktator, radi. Na stranu to što je deda rekao oprezno: “Šta ja znam, oni znaju bolje”. Na stranu i to što, kada ih vidiš, znaš da su glasali baš za Vučića. Na stranu i to što su tokom izbora baš oni, nepismeni i krezavi, bili predmet sprdnje i prezira istih ovih koji se danas njima oduševljavaju. Na stranu i to što bi se baba i deda smejali i da si ih pitao da li su se ljudi iskrcali na Mesec. I što bi se upiškili od smeha da ima kažeš da će Đilas i Jeremić pobediti Vučića. Nebitno.

Bitno je da je njihov smeh, zdrav, seljački, skeptičan na ceo svet, postao dokaz. I što je u jednom komentaru to povezano sa užasom koji proizilazi iz činjenice da Vučić neće na TV duel sa Đilasom, Jeremićem i Borkom?! I što je apelovano da, pazi sada, “narod” treba da vidi, svi to da prikažu, šta “narod” misli o Vučiću i brdu. A isti taj komentator, kada bi ga pitao, dobro, a šta je sa onih više od šezdeset odsto naroda koji misle da Vučić radi dobre stvari, pa i sa brdom, mirno bi odgovorio, ma, to je stoka, bez obzira na činjenicu što su u tih šezdeset odsto sasvim sigurno i nasmejani baba i deda, ako ni zbog čega drugog, a ono seljačkog opreza radi. Smejaće se oni brdu, biće skeptični i oko Kosova, ali bi ih dolazak na vlast ovih drugih sasvim sigurno rasplakao.

Komentatore, naravno, ta činjenica, niti ijedna druga činjenica, ne zanima. Oni su na poslu dokazivanja teze, a ako im kažeš da im je teza pogrešna, upadnu u amok, zakukaju kako je sloboda štampe, stava, mišljenja i izražavanja napadnuta. Baš kao što su u stanju da kukaju nad Kosovom, gde ni puškom ne bi mogao da ih nateraš, a kamoli da od njih čuješ bilo šta drugo osim da ga oni nikada ne bi dali. To što im ga niko i ne traži, to što i Srbe s Kosova doživljavaju kao nepismenu krezavu stoku, to što ih, suštinski, u celoj toj priči takođe samo zanima da Vučić bar nogu slomi, nije važno.

Kosovo im je svetinja, crkva, u koju idu samo kada baš moraju, postala im je majčica, a monasi, koje bi, da im je prethodna vlast rekla, mirno jahali kroz selo, danas su im heroji demokratije. Sve su zbog tog sitnog i kratkog zadovoljstva koje je izazvalo smejanje prezrenih, onih “glupih” koji ne znaju da idu pokretnim stepenicama, pomešali i ponovo promašili.

Zato što je Vučić, istovremeno kada je nastalo toliko oduševljenje babom i dedom, u Majdanpeku, punom baba i deda, pobedio njihovu opciju s više od pedeset odsto razlike. Onima koji su izmaštali i pobrkali stvarnost, stvarnost se ponovo nasmejala. U lice. Mogli bi da probaju malo o tome da pišu. O sebi. O svim svojim promašajima i lošim procenama. O porazima s kojima ne znaju šta da rade. I o tome kako su se na kraju vratili babi i dedi. Onima kojih su se odavno odrekli. A posebno o tome kako su se kasno setili.

Pa se zato baba i deda od svih pojava ipak najviše smeju njihovoj. Ako ne veruju, neka provere. Reportera u kola pa opet do brda. Do babe i dede s pitanjem: hoćete li da glasate za Đilasa i Jeremića? Prevrnuće se ljudi od smeha, garant.