KOMBI

Sve neodoljivo podseća na vreme od pre skoro 20 godina. Bar kada je o opoziciji reč. I tada je opozicija na sve načine pokušavala da pronađe uspešnu formulu za obaranje vlasti. Nije, doduše, bilo potrebno biti preveliki mudrac pa zaključiti da samo zajednički nastup svih stranaka obećava uspeh protiv Slobodana Miloševića.

I danas je jasno da rascepkana opozicija nema nikakve šanse protiv, kako bar ankete pokazuju, suvereno nadmoćne Srpske napredne stranke. SNS bi, da se sad održavaju izbori, podržalo skoro 55 odsto birača (istraživanje “Faktor plus”).

Daleko iza naprednjaka je Savez za Srbiju sa podrškom 9,6 odsto glasača. Sve druge opozicione stranke ostale bi, kako sada stvari stoje, ispod cenzusa. Opozicione stranke su, manje-više, jedinstvene u stavu da je neophodno ukrupnjavanje. Problem je, međutim, što gotovo svaka stranka ima svoje viđenje kako to grupisanje treba da bude sprovedeno.

I posledica je, naravno, razjedinjenost na opozicionom krilu političkog spektra. Istina jeste da se ovo vreme ne može porediti sa onim od pre 20 godina. Sledstveno tome nije moguće ni funkcionisati na isti način. Jer tada je bila stvorena jasna referendumska atmosfera - ili si protiv Miloševića ili si za Miloševića. Ekonomija je bila u totalnom kolapsu, prosečne plate su bile 10 maraka, a država je tek bila izašla iz još jednog, četvrtog rata u poslednjoj deceniji 20. veka. Danas, međutim, opozicija ne može da kaže samo da je vlast loša ili nije loša.

Nije sporno da naprednjaci i Aleksandar Vučić imaju i mnogo protivnika. Na kraju krajeva, i natpolovičnu podršku koju im daju ankete treba uzeti sa rezervom, s obzirom na to da je reč samo o onim ispitanicima koji su rekli da bi glasali. A na dosadašnjim izborima izlaznost se kretala oko 55 odsto. Skoro polovina građana se, dakle, ne izjašnjava. Reč je o tome da opozicija mora da pruži i odgovore na neka pitanja i ponudi neka rešenja - Kosovo, promena Ustava... A na tom terenu sada inicijativu ima Vučić.

Opoziciono delovanje se, nažalost, i dalje u najvećoj meri svodi samo na kritikovanje onoga što Vučić radi. Prosto udruživanje, koje nije zasnovano na jasnim programskim principima i ciljevima koji bi biračima ponudili opipljivu alternativu, teško da u današnjoj situaciji može da donese pozitivan rezultat. Odnosno, kako je nedavno u jednom intervjuu ocenio akademik Ljubomir Simović , “od vlasti ne mogu da nas oslobode rogovi u vreći”.

A kako ti “rogovi u vreći” izgledaju već sada može da se nasluti. Savez za Srbiju okupio je, mada ne još i formalno (osnivačka skupština najavljena je za septembar) stranke od levice do krajnje desnice - od Demokratske stranke do Dveri. Negde između su i Narodna stranka, Zajedno za Srbiju, Levica Srbije, Zdrava Srbija, Pokret za preokret, sindikat Sloga i, naravno, Dragan Đilas. Negde oko Saveza levitira i Demokratska stranka Srbije, koja bi u septembru trebalo da odluči kojem će se privoleti carstvu. Na drugoj strani, o potrebi ujedinjavanja govori i Saša Janković, koji je u to ime potpisao Sporazum o strateškoj saradnji sa Zelenom ekološkom partijom Zeleni. On, međutim, i dalje gaji nadu da će se “dve opozicione linije u jednom momentu susresti, odnosno naći način da sarađuju kako bi smenile ovu nakaradnu vlast”.

Jednu priliku da to urade već su imali na beogradskim izborima, ali su je propustili. Bez “koalicionog angažmana” su i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka Zorana Živkovića, a Čedomiru Jovanoviću kao da je tesna srpska politička scena pa za jesen najavljuje formiranje regionalne koalicije za mir sa predstavnicima iz Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Prištine, Skoplja...

U septembru bi, kako najavljuju, i oni trebalo da predstave rešenje onako kako oni vide pitanje Kosova i spornih pitanja u regionu. Koliko god saveza i koalicija da se formira, presudiće brojke - ali ne one koje pokazuju koliko je stranaka u kojem savezu, već koliko birača te saveze prepoznaje kao alternativu sadašnjoj vlasti. I DOS je pre 19 godina na papiru činilo 18 stranaka. Od tog broja je, međutim, ako bismo bili ironični, praktično 17 njih moglo da stane u jedan kombi. Za mnoge bi i danas taj kombi bio dovoljan.