KOSOVO KONAČNO REŠENJE

Centar za evroatlantske studije izneo je predlog da se sprovede korekcija administrativne linije između Srbije i Kosova u najvećem delu duž linije sadašnje četiri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) sa srpskim stanovništvom na severu Kosova, bez ikakve ideje o razmeni teritorija koja bi podrazumevala opštine sa albanskim stanovništvom na jugu Srbije

U Briselu počinje veliko finale pregovora Beograda i Prištine. Danas je svima jasno da smo došli do zadnje faze iz koje mora proizaći neki zaključak, rešenje koje će biti pretočeno u pravni sporazum ili potpuni prekid pregovora i zamrzavanje konflikta sa neizvesnim trajanjem. U svakom slučaju, svi gube, neko manje a neko više. Skepticizam prema jalovom Briselskom procesu je sve veći i od zemalja na Zapadu, pa su odskora mogućnosti postavke novog formata dijaloga i nekih novih/starih opcija ponovo na stolu. Dok je ovo prvo tek forma, drugi deo žive ali zasad polutajne diplomatske aktivnosti izaziva veliku pažnju. Ulozi su ponovo podignuti, i neki neće biti baš zadovoljni zbog promena okolnosti. Uostalom, vidi se to i po izjavama političara.

Zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije Kosova Redžep Hoti izjavio je da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali kad bi bila, podrazumevala bi da Kosovo uzme Sandžak i deo juga Srbije.

- Ova opcija nije moguća i vlasti u Prištini su je do sada više puta odbacile kao mogućnost. Kosovo i Albanci imaju dobar geostrateški položaj. Imaju SAD i NATO, podršku severne Makedonije i zvanično priznanje od svih susednih zemalja, izuzev Srbije. Kosovo je organizovana institucionalna država, koja ima svoje vojne i policijske snage, jedno od čuda ovog vremena za region, pa se zbog svega ovoga može razumeti to što politička elita u Srbiji provokacijama i lažnim vestima doliva ulje na vatru stalnim zagovaranjem podele Kosova - naglasio je Hoti dodajući da Beograd podelu Kosova smatra stvarnom opcijom kako bi se sprečilo stvaranje velike Albanije, od koje „srpska država ima strah“.

- Stoga kosovski politički faktori treba da budu ujedinjeni kada je reč o odnosima sa Beogradom. Prvo je potrebno poštovati kosovski ustav, drugo, treba postići jedinstvo političkih faktora o ovom pitanju, a kao treće, Kosovo treba da preuzme svoju odgovornost, a Srbija svoju.

Na Hotijevu izjavu oštro je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naglasio da nema govora o razmeni teritorija.

- Jesu li razmišljali malo o Vojvodini, Beogradu, Šumadija se podrazumeva... Da pitamo Orbana da li će im dati Kečkemet... Šta da vam kažem na to, naravno da se šalim - rekao je Vučić upozoravajući da kod dela Albanaca postoji potreba za formiranjem tzv. zelene transverzale, a na njenom putu je sever Kosova - između južne Mitrovice, Vučitrna, Srbice, i s druge strane Ribarica, Novog Pazara i centralnog dela Srbije, Raške.

- Zato im toliko smeta teritorija severnog Kosova. I kada govorim o njihovoj gladi za zauzimanje severa Kosova uvek sam imao sve te argumente, i Gazivode i Valac, i za tu njihovu potrebu da održe tu liniju na kojoj su uvek insistirali i koju sada više nijedan političar ne može da sakrije, pa čak iako se više ne radi o albanskom pitanju. To je ono što smo mi videli, što znamo i što osećamo. I to je nešto što se neće dogoditi - zaključio je Vučić.

Ideja o podeli Kosova koja je doskora bila neprihvatljiva kako albanskim političarima tako i brojnim adresama na Zapadu ponovo dobija na aktuelnosti nakon što je najavljeno da će se ceo proces pregovora u Briselu pod pokroviteljstvom EU ubrzati do maksimuma. Čak se u zadnje vreme najavljuje razmatranje opcije uvođenja specijalnog posrednika EU za pregovore Beograda i Prištine čij bi osnovni zadatak bio da ubrza pregovarački proces i moderira dijalog dve strane. Promena formata razgovora u ovakvim situacijama je dočekana kao nepotrebna, od svih relevantnih faktora. Sem Fabrici, šef misije OEBS, izjavio je da se dijalog održava i „dalje posredovanjem EU i ne postoji zahtev za promenu forme tog procesa“. Pritom je ovakva reakcija Fabricija pre svega motivisana izjavom predsednika Vučića koji je govorio o mogućnosti da se u razgovore uključi i neka treća strana. Takvim se tonovima u zadnje vreme ne protivi ni Berlin. Očigledno da su svi zainteresovani za ovaj proces pomalo na kraju živaca.

Situacija se rešava kompromisnim rešenjem koje je podjednako dobro ili loše za obe strane. Takvo rešenje je i predlog o podeli. Postojanje određenog zaokreta ili bar njegove mogućnosti vidljivo je u perifernim pojavama koje iako naizgled nebitne uglavnom najavljuju neke procese. Uostalom, ne bi ni Hoti demonstrirao nervozu da ta opcija nije na stolu. Podela Kosova u ovom trenutku nije stav ni SAD ni bilo koje druge zemlje na Zapadu, ali svakako da se o tome počelo razmišljati. I to ozbiljno. Beogradski CEAS, odnosno Centar za evroatlantske studije, nevladina organizacija koju vodi Jelena Milić, objavio je prošle nedelje svoju studiju pod nazivom „Priča sa zapadne strane“. U rezimeu studije stoji predlog „za korekciju administrativne linije između Srbije i Kosova, u formatu pod okriljem Zapada“. U izveštaju se navodi da je došlo do izvesnog zastoja u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kao i da ovaj zastoj može imati negativne implikacije po EU i NATO. Ukratko, predlog je da se izvrši mala korekcija adminstrativnih granica kao vid ustupka Srbiji iz koga bi se mogla izvući višestruka korist po sve zemlje u regionu, ali i za međunarodne činioce.

„CEAS predlaže da prvi korak ide u pravcu razmatranja opcije korekcije administrativne linije između Srbije i Kosova u najvećem delu duž linije sadašnje četiri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) sa srpskim stanovništvom na severu Kosova, bez ikakve ideje o razmeni teritorija koja bi podrazumevala opštine sa albanskim stanovništvom na jugu Srbije, kome bi odmah sledio sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Predlog o korekciji administrativne linije nema nikakve veze sa idejom etničkog razgraničenja. Mogu se rešiti na međunarodnoj konferenciji, ili u nekom drugom formatu, čiji bi politički pokrovitelj trebalo biti zemlje članice NATO. Na konferenciji, osim usvajanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji bi morao uslediti odmah po korekciji administrativne linije, pored BiH i Hrvatske, trebalo bi da budu pozvane Albanija, Makedonija i Crna Gora. Na njoj bi se mogla postići i kompromisna rešenja graničnih sporova Srbije sa BiH i sa Hrvatskom, eventualno i drugih, kao i neka druga nerešena pitanja sukcesije i posledica ratova devedesetih, od imovine do pitanja nestalih i nastavka regionalne saradnje u procesu tranzicione pravde.“

Ovakav predlog, kako nam je neformalno potvrđeno, naišao je na pozitivne signale u NATO i američkom Stejt departmentu. Studija se odmah našla i na sajtu Democracy digest, glasilu famoznog National endowment for democracy, uticajnog američkog „thing tanka“, vrlo aktivnog u političkim procesima u Vašingtonu. Iako na prvi pogled i suštinski predlog Centra za evroatlantske studije donekle ide naruku zvaničnom Beogradu, ipak se iza njega krije još jedan interes, a to je interes zemalja NATO koji je definisan kroz nekoliko faktora koji bi se dodatno osnažili kroz ovu inicijativu. Pre svega tu je interes daljih evroatlantskih integracija balkanskih zemalja koji je usporen nagomilanim problemima i talozima međusobnih odnosa. Drugi je potreba za smanjenjem uticaja Rusije na Balkanu koji ima tendenciju rasta, naročito ukoliko se ne eliminišu preostali faktori nestabilnosti. Dakle, u suštini, možda se otvara mogućnost da se u jedan veliki i moćan interes uklopi i jedan mali.

U Prištini se s druge strane drugačije tumači moguća promena političke klime. Diplomatski izvori, ali i izvori iz vrha vlade u Prištini potvrdili su nam da postoje određeni pritisci stranih zemalja da se nađe kompromisno rešenje u kojem će „Srbi dobiti nešto.“ To nešto je vrlo konkretizovano, u smislu autonomije za severni deo Kosova koja bi bila mnogo šira od one predviđene nefunkcionalnom Zajednicom srpskih opština. Ako bismo morali ovakav predlog negde da situiramo, onda bi on mogao biti negde između predloga CEAS i, recimo, modela čiste teritorijalne autonomije, što je mnogo više od Briselskog sporazuma.

Ipak, predlog koji je kao probni balon lansiran u Prištini ne predviđa razgraničenje Srbije i Kosova u kojoj Srbiji pripada sever, već bi i dalje taj prostor ostao formalno u sastavu Kosova, ali bi njime upravljali Srbi. Potpuno u duhu anglosaksonske praktičnosti. Nije bitna forma nego suština. Uzgred, jedino što nije sporno niti u jednom predlogu, pa čak ni kod obe strane, jeste status crkava i manastira. U tome su svi saglasni da pomenuti verski objekti treba da uživaju eksteritorijalni status.

Iako su i beogradska i prištinska politička javnost sklone da ove sve predloge koje neformalno dolaze sa Zapada tretiraju kao probne balone i testove, ipak i jedni i drugi smatraju da postoje neke crvene linije.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiu smatra da su obe opcije loše.

- Svaka ideja o podeli Kosova i promeni granica je pogubna i za Kosovo i za Srbiju, jer unosi netrpeljivost i tenzije između etničkih zajednica. Pitanje je kako bi se onda Kosovo i Srbija integrisali u evropsku zajednicu ako ne mogu da integrišu etničke zajednice u svoja društva. Takva ideja vodi ka novom ratu. To se ne može završiti mirno, jer nijedan građanin ne želi da dobrovoljno napusti svoje imanje samo zato što su se na visokom nivou tako dogovorili. I Zapad to zna. Na Kosovu ima mnogih, uključujući i Tačija, koji bi se igrali sa tim samo da ostanu na vlasti. Za njih je to zanimljiv sport, ali to nije realna i mirnodopska opcija. Kad je reč o drugoj opciji, ni ona nije dobra, jer svako kompromisno rešenje koje vodi ka tome da od Kosova pravite Bosnu je štetno i za Srbiju i za region. Za Beograd nije dobro da ima slabog suseda, iako uporno teži ka tome - napominje Spahiu, dodajući da svaki dijalog iziskuje obostrane kompromise.

- Verujem da će se pritisci Zapada povećati, jer je postignut dogovor Atine i Skoplja i Kosovo je ostalo kao poslednji problem. A kakvi će se kompromisi postići zavisi od procena različitih centara moći. Za Prištinu je svrha dijaloga sa Beogradom da dođe do priznavanja od strane Beograda, a za Beograd cilj pregovora je ojačati uticaj Srba na Kosovu i poziciju Srbije na regionalnom i međunarodnom planu podvlači Spahiu.

S njim se slaže i politički analitičar i bivši visoki funkcioner Kosova Azem Vlasi koji na vodi za „Ekspres“ da nijedna od pomenutih opcija nije realna.

- Na podelu u Evropi niko više neće pristati, ne zbog Kosova i Srbije, već širih problema. Drugo, o kakvom posebnom statusu severa Kosova može da se govori kad u opštinama nema kapaciteta za funkcionisanje autonomije. A kad je reč o Ujedinjenim nacijama, nigde u Evropi međunarodna zajednica nije toliko prisutna koliko je na Kosovu. U nedelju će se Vučić i Tači dogovoriti kako će dalje da vode razgovore. Nedelja je neradni dan i neće se ništa značajno dogoditi - navodi Vlasi.

Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da je za nas neprihvatljivo da pristanemo na ulazak Kosova u UN.

- Zaokruživanje kosovske državnosti za nekakvu specijalnu autonomiju je suviše veliki ustupak i kapitulacija Srbije. Nama nije lako da prihvatimo nezavisnost juga Kosova i da se sever integriše u ostatak Srbije, ali je to ipak nekakav kompromis. Mnogi će reći i da to nije dobro rešenje i da treba sačekati, jer se menja geopolitička situacija. Ali, ako prihvatamo da je nedopustivo zamrzavanje konflikta, onda se mora dobiti bar nešto. Jer su u suprotnom potpiruju unutrašnje tenzije u našoj državi i izaziva se atmosfera podele na izdajnike i patriote. Nešto mora da se dobije. Pored toga, nije zacrtano da dijalog mora da se reši ove godine. Bolje je prolongirati nego kapitulirati. Imamo mnogo opcija, jer oni nikada neće biti država bez nas, neće ući u međunarodne institucije. Drugo, ako se odustaje od Briselskog sporazuma, onda možemo da ponovo postavimo pitanje i carine i tranzita preko Srbije. Možemo da im napravimo ozbiljne probleme. Kao što mogu i oni nama, ali svako gleda da napravi drugoj strani problem. To je neka vrsta tihog sukoba - podvlači Anđelković.

U svakom slučaju, slede burni dani u Briselu i sasvim sigurno vrelo leto. Do rešenja neće biti lako doći, ali gledano iz naše perspektive, ukoliko ponovo možemo da razgovaramo na temu novog „administrativnog razgraničenja“ sa Prištinom, to je ipak situacija u kojoj se nešto može dobiti. U trgovini je najbitnije imati sa čime trgovati, a u politici biti uporan. Trebaće nam i jedno i drugo.