KOSOVSKO PITANJE SUŠTINSKA RAZLIKA

KOSOVSKO PITANJE SUŠTINSKA RAZLIKA

(AP Photo/Bojan Slavkovic)


Iako je Koštunica čvrsto držao do Rezolucije 1244 i Kosova, on je Srbe u južnoj srpskoj pokrajini obišao samo jedanput, i to u “ličnoj poseti”, dok je Boris Tadić otišao čak četiri puta na Kosovo. Uprkos tome što je Vučić samo u poslednjih nekoliko godina tamo bio osam puta, s podsmehom ga deo javnosti poredi sa Miloševićem

“Slušali smo probleme građana, ne da bismo se o njima informisali već da bismo ih rešavali u okviru institucija. Danas kada je bratstvo i jedinstvo ugroženo, mi moramo da pobedimo. Niti hoćemo, niti možemo ljude da delimo na Srbe i Albance, već da pravimo liniju razgraničenja na poštene i progresivne ljude, koji se bore za bratstvo i jedinstvo i nacionaliste s druge strane. Ako tako taj front, drugarice i drugovi, mi ne jačamo, nema ni Kosova, ni Srbije, nema ni Jugoslavije. Treba da ostanete ovde i zbog svojih predaka i zbog potomaka. Ne predlažem da ostajući trpite stanje kojim niste zadovoljni, već da ga menjate zajedno sa svim progresivnim ljudima ovde, u Srbiji i Jugoslaviji”, rekao je Slobodan Milošević u Kosovu Polju aprila 1987. godine nakon što je zajedno sa Stambolićem satima primao građane Kosova i zapisivao njihove probleme.

Nakon ovog govora usledio je sukob građana i policije, a zatim i epska izjava: “Niko ne sme da vas bije”! Uzgred, danas u Kosovu Polju, prema zvaničnim podacima, živi 95,17 odsto Albanaca i 0,37 odsto Srba.

Očigledno je ova Miloševićeva poseta Kosovu, i govor, poslužila kao povod “Njujork tajmsu” da uporedi bivšeg predsednika Jugoslavije sa sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je prošlog vikenda, nakon ubistva Olivera Ivanovića, otišao u posetu Srbima na Kosovu.

“Gospodin Vučić je politički potomak bivšeg srpskog političkog moćnika Slobodana Miloševića, koji je došao na vlast na leđima kosovskih Srba krajem osamdesetih. Kao lider Srbije, i kao premijer, a sada i kao predsednik, gospodin Vučić kopira stranicu iz Miloševićevog scenarija, i predstavlja se kao centralna ličnost u životima Srba koji žive na Kosovu. Vučić takođe teži da održi bliske odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom i smatra se da je glavni pokrovitelj srpskih političara u kosovskom parlamentu. Međutim, on se za razliku od gospodina Miloševića, koji se tokom svoje vladavine suprotstavio i bori protiv Zapada, predstavio kao prozapadni lider, proglašavajući raskid sa svojom radikalnom prošlošću dok Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji”, piše “Njujork tajms”.

(BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/EV)

(BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/EV)

Srbija je kroz Vučićevu posetu pokazala istinsku brigu za građane i time plasirala novi model direktne komunikacije, koji ima izrazito demokratski karakter, jer su građani bez ikakve cenzure mogli da kažu šta ih tišti i muči. I time je u krajnjoj liniji pokazano da predsednik Srbije primenjuje novi politički obrazac, smatra analitičar Dejan Vuk Stanković
Međutim, te stvari nisu za poređenje. Iako je scenografija ista i uloge liče jedna na drugu, upravo je scenario ono što ih razlikuje. Vučić je šest sati, ma kako to u TV prenosu izgledalo, proveo u direktnom razgovoru sa građanima. Saslušao ih je, pokušao da reši probleme, koliko god neki od njih sitno ili trivijalno delovali u Beogradu. Za razliku od njega, Milošević i Stambolić su sedeli, kao pravi partijski apartščici, zapisivali sve pritužbe u notese, da bi na kraju Sloba obećao da će sve preneti centrali u Beogradu. Vučić, s druge strane, nije inscenirao koškanje u masi, niti im govorio “hrabre” parole. Ostao je miran i poručio da im ne treba oružje, već vrtići i bolnice. Možda je bolje uporediti Vučića sa nekim skorašnjim predsednicima. Iako je Koštunica držao do Rezolucije 1244 i Kosova, on je Srbe u južnoj srpskoj pokrajini, prema pisanju medija, obišao samo jedanput, i to u “ličnoj poseti”. Malo je bolja situacija sa Borisom Tadićem, koji je više puta odlazio na Kosovo, a jednom je čak i prespavao u manastiru Dečani. Koliko je poznato, nijednom nije imao direktan susret s narodom. Da li je direktor Kancelarije za KiM trebalo da dozvoli da se predsednik, umesto njega, bavi pitanjima traktora i krava, druga je stvar. Ljudski je da neko pokuša da pomogne, ali napraviti celovečernji sastanak a la Palma u Jagodini “3.000 za gospođu” nije rešenje. Bar ne sistemsko.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za “Ekspres” objašnjava da je za razliku od Miloševića, koji je posetu Kosovu i razgovor sa građanima pretvorio u raspravu o ustavnom položaju Srbije u SFRJ, držeći čvrst nacionalni kurs, Vučić s druge strane poslao dve konkretne poruke građanima Srbije na KiM.

– Prva Vučićeva poruka je bila: osećajte se sigurno uprkos gnusnom zločinu ubistva Olivera Ivanovića, jer država Srbija garantuje za vašu bezbednost. Istovremeno je, kroz razgovor, kao predsednik te države dao do znanja običnim ljudima da želi da ih čuje, da ih ohrabri da ostanu na Kosovu i da im poruči da je država spremna da rešava njihove vrlo konkretne probleme. U tom kontekstu ljudi su prepoznali i njegovu političku ulogu predsednika Srbije koji garantuje bezbednost građanima, a sa druge strane prepoznali su njegovu autentičnu empatiju, odnosno mogućnost da se saoseća sa problemima koji građane srpske nacionalnosti na KiM muče u svakodnevnom životu. Time je Srbija kroz Vučićevu posetu pokazala istinsku brigu za građane i time plasirala novi model direktne komunikacije, koji ima izrazito demokratski karakter, jer su građani bez ikakve cenzure mogli da pričaju šta ih tišti i muči. I time je u krajnjoj liniji pokazano da predsednik Srbije primenjuje novi politički obrazac, odnosno da politiku shvata u kontekstu rešavanja konkretnih problema građana, a ne u kontekstu velikih istorijski priča. One mogu samo da podignu temperaturu, da postave nerealna očekivanja i da vode u nove sukobe – smatra Stanković.

On dodaje da ovo nije potez populizma, kako je to u delu javnosti prikazano.

– Ovo je odgovorni politički pragmatizam. Pragmatizam shvaćen u kontekstu sposobnosti da rešava te probleme građana. Populizam je povlađivanje masovnim emocijama i proizvođenje masovne histerije, a ovde se više radilo o jednom realističnom principu i autentičnoj i iskrenoj saosećajnosti političkog lidera – ističe Stanković.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je Vučić u pravom trenutku otišao na Kosovo i da je uspeo da primiri tenzije i realne strahove među tamošnjim Srbima.
Opširiniju analizu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kosovu i Metohiji, pročitajte u najnovijem broju ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar