Politika
17.01.2019. 17:48
R. E. i Marko R. Petrović

LOKALNE SVETE KRAVE

lokalni-serifi.jpg
Izvor: Press / Nemanja Jovanovic

Uprkos brojnim sudskim presudama, revizorskim izveštajima i javnim osudama, Srbija vrvi od opštinskih funkcionera koji poput malih bogova zavode red u svojim atarima. Kao što fenomen lokalnih šerifa nije izum aktuelne vlasti, tako ni najave stranačkih čistki nisu od juče. Ima ih, pre ili kasnije, svaka vladajuća stranka. Ali šerifi su, izgleda, nekako uvek za korak ispred

"Kad god se neko pozove na mene i traži nešto, kao da je to za potrebe stranke ili za mene kao predsednika stranke, slobodno ga oterajte u majčinu. Jer znajte da taj nikada ništa nije doprineo ni stranci, ni zemlji, već je u pitanju lopuža koju odmah treba prijaviti u prvoj policijskoj stanici." Ove reči predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića izrečene, prema pisanju medija, na Glavnom odboru stranke oktobra prošle godine, izricali su, možda ne baš u tom obliku, stranački lideri i prethodnih godina. Uz svaku stranku na vlasti uvek su, naime, išli i ti lokalni moćnici koji su, pozivajući se na partiju i direktnu vezu s liderom, pokušavali da vedre i oblače i da budu ti koji se pitaju za sve u svojim sredinama. Kao što su dugo godina ljudima prve asocijacije na lokalnog šerifa bili socijalisti iz Svilajnca i Trstenika Dobrivoje Budimirović Bidža, pa potom i Vladimir Zaharijev u Bosilegradu, Živorad Milosavljević u Sopotu, Novica Tončev u Surdulici, Boško Ničić u Zaječaru, pa i sada pokojni socijalista Živorad Smiljanić u Apatinu, danas se može reći da je personifikacija tog fenomena - Dragan Marković Palma.

Markovićeva darežljivost, kada građanima deli novac iz gradske kase ("tri 'iljade za gospođu"), svima je zapala za oko, baš kao i najava da će od 20. januara svi žitelji Jagodine imati besplatan javni prevoz, a da pritom nikome neće biti ukinuti putni troškovi.

- Našao sam neku rupu u zakonu da nikome ne smeta, a da korist ima 80.000 građana Jagodine - najavio je nedavno Marković.

Da je Palma rupu pronašao, ali ne u zakonu, već očigledno u budžetu, još pre dve godine ukazivao je i predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić. On je baš u intervjuu "Ekspresu" objasnio kako funkcioniše taj sistem Markovićeve darežljivosti, koji se finansira novcem iz budžetske rezerve Republike Srbije...
- On je u Jagodini već 15 godina tako domaćinski poslovao da ta lokalna samouprava bez pomoći države ne može da živi. Grad Jagodina ne može da opstane ako država ne bi intervenisala novcem za tekuću likvidnost, niti bi plate isplaćivali, niti bi poslovali. Ja to dobro znam po zahtevima koji pristižu u Vladu Republike Srbije da mu se uplati novac. Pa tako je palo istorijsko pomirenje sa Tadićem, koje je imalo za cilj da se s nekoliko stotina miliona dinara pokrpe sve rupe koje su nastale u lokalnom budžetu. U javnom sektoru u Jagodini ima 5.500 zaposlenih, pa to nemaju ni mnogo veći gradovi - rekao je tada Glišić.

U međuvremenu je, kako je tada rekao predsednik IO SNS, počelo navikavanje Markovića na "domaćinsko poslovanje".

- Nismo želeli zbog građana da pravimo radikalne rezove. Najlakše bi bilo da mu kažemo da mora da otpusti 500 ljudi iz lokalne samouprave ili da obustavimo transfere, ali tako ostavite 1.000 i nešto porodica bez primanja. Želeli smo polako da uvodimo red. Uostalom, kao što se desilo i u državi u kojoj su se smanjile plate i penzije, postepeno, racionalizacija je dovela do toga da ona danas bude finansijski stabilna, održiva i da može da funkcioniše. To smo želeli da uradimo i sa opštinama koje su imale taj problem. Sa nekima smo uspeli, sa nekima nismo. U Jagodini je očigledno slučaj da neko politikom želi da brani svoje navike i svoj način postupanja. To je suština svega - rekao je tada Glišić.

Uprkos tome, Jagodina je i te 2017, ali i naredne godine dobijala značajna sredstva iz budžeta Srbije. Prema nekim informacijama, samo u 2018. godini to je bilo oko milion evra.

Osim Palme, međutim, tu su i mnogi drugi koji važe za male bogove na lokalu, a koji manje-više uspešno opstaju na funkcijama, čak i uprkos sudskim presudama ili izveštajima Državne revizorske institucije o nenamenskom trošenju novca iz opštinske kase. Tako je, na primer, Državna revizorska institucija u oktobru 2017. godine otkrila da je u opštini Žabalj, na čijem je čelu i dalje Čedomir Božić, nenamenski potrošeno 1,3 miliona evra. Opštinskim novcem je, pored ostalog, plaćen i roze "ajfon" od 96.000 dinara. Ne zna se ko ga je naručio, niti kome je namenjen. Osim toga, Božić je sebi podigao platu za 30.000 dinara, a najmanje pola miliona dinara otišlo je na kafanski ceh.
Predsednik opštine Šid Predrag Vuković ima čak iza sebe i osuđujuću presudu pred sudom u Hrvatskoj za šverc cigareta. Ovo delo izvršio je 2011. godine, kada je u gepeku njegovog automobila pronađeno 4.000 paklica cigareta. Kažnjen je sa 150.000 dinara. Vuković je u aprilu 2018. godine smenjen sa funkcije u SNS, ali je i dalje predsednik opštine.

Fenomen lokalnih šerifa, kao što smo rekli, nije karakterističan samo za aktuelnu vlast. Naprotiv, oni su, po pravilu, povezani sa svakom vlašću koja vodi državu. Politički analitičar Cvijetin Milivojević za "Ekspres" kaže da u Srbiji sigurno ima 20 ljudi koji su veoma dugo na pozicijama u lokalnim sredinama. On, međutim, i među njima pravi neku vrstu podele.

U prvu grupu, kako kaže, spadaju oni koji zaista uživaju nekakav autoritet na lokalu, zbog čega ih svaka centralna vlast želi uz sebe.

U drugoj grupi su oni koji se prilagođavaju situaciji, odnosno menjaju stranački dres u skladu sa tim koja je politička opcija dominantnija.

U trećoj su oni koji na poziciju dolaze direktno po nalogu stranke, bez jačeg uporišta u lokalnom biračkom telu.

Najkarakterističniji predstavnik prve grupe je, prema Milivojevićevim rečima, već spomenuti Palma, "koji jeste promenio četiri-pet političkih opcija, ali sad ima i svoju koja je uvek adaptibilna".

- Marković je najviše na svetu voleo i Koštunicu i Tadića, pa sad Vučića, i sve je osim Koštunice privodio na one gladijatorske kik-boks borbe u Končarevu. Nije se, doduše, samo Jagodinac prilagođavao, već su i oni koji su vodili centralnu vlast prepoznavali snagu koja vuče par desetina hiljada glasova u Pomoravlju, što je bitno za oblikovanje vlasti na republičkom nivou - kaže Milivojević.

U drugu grupu spada, recimo, Blagoje Spaskovski iz Bora, koji je stranački dres presvlačio maltene posle svakog izbornog ciklusa. On, međutim, nikada nije imao neku visoku političku ili stranačku funkciju, ali je vodio RTB "Bor" za, kako kaže Milivojević, razne političke nalogodavce.

- On je bio i u SPS i u DS i u G17, a danas je u SNS. Ali osim onoga o čemu mediji spekulišu, kada je reč o navodnim proverama stotina miliona, očigledno je da iza svega stoji i neki njegov kvalitet. Reč je, izgleda, o prilagodljivom tehno menadžeru, koji je bio potreban svim vlastima da na neki način akumulira i nezadovoljstvo radnika, da bude neka vrsta brane, ali i da taj basen postoji - kaže Milivojević.

Opširniji tekst o lokalnim šerifima možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
22.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve