MANDELA?! PRE ĆE BITI MENGELE: Ekspres zavirio u romansiranu biografiju Hašima Tačija koju su pisali britanski novinari

MANDELA?! PRE ĆE BITI MENGELE: Ekspres zavirio u romansiranu biografiju Hašima Tačija koju su pisali britanski novinari

AP (The Associated Press)


Tači je poslednjih nedelja po evropskim prestonicama promovisao svoju romansiranu biografiju, koju su napisali britanski novinari lista “Tajms” Rodžer Bojs i Suzan Džeger. “Ekspres” je zavirio u knjigu pod nazivom “Nova država, moderni državnik”

Kada jedan Britanac ili Francuz budu pročitali knjigu o Hašimu Tačiju, moći će samo da zaključe – kakav neverovatan heroj modernog doba. Taj čovek je nadljudskim moćima savladao Srbiju, opresora i najveće zlo koje postoji na zemlji.

Tači ne radi samo na osmišljavanju predstave, poput one sa Đurićem, za slom domaćeg neprijatelja on istovremeno kreira i performans na međunarodnom podijumu. Britanski novinari uglednog lista “Tajms” Rodžer Bojs i Suzan Džeger odlučili su da mu napišu romansiranu biografiju sa prizvukom Če Gevarine gerilske borbe za slobodu i dirljivim opisima gorštačkog odrastanja. Književno delo “Nova država, moderni državnik: Hašim Tači – biografija” pompezno je najavljeno krajem prošle godine u kosovskim medijima, baš u trenutku kad je pukla vest da se očekuju prve optužnice Specijalnog suda za OVK.

Promocija knjige je, međutim, počela tek pre dve nedelje, a delo je oživelo u medijima pisanjem prištinskih portala da se bivši haški tužilac Džefri Najs požalio Vladi Kosova kako mu Tači duguje više od pola miliona evra za usluge savetovanja i pomaganja u pisanju dotične biografije. Najs je navodno u pismu naveo da pare nisu isplaćene ni Džegerovoj. Platio ili ne, Tači je sa knjigom pod ruku stigao početkom marta na promociju u London, gde je iskoristio priliku da se sretne sa visokim britanskim zvaničnicima. Put ga je dalje odveo u Pariz na svečano lansiranje biografije na 320 strana, o kojoj je besedio i bivši šef Unmika Bernard Kušner, isti onaj koji je nedavno podelio u javnosti da je nekada sa tadašnjim komandantom OVK, a sada liderom takozvanog Kosova, posetio srpske kuće u Prištini i tamo video “napadnute i silovane žene”.

– Počastvovan sam što sam pozvan da govorim zajedno s Kušnerom o mojoj biografiji. Mnoge diplomate, novinari i političari su zainteresovani za dešavanja na Kosovu i Balkanu – napisao je Tači na svom Tviter nalogu.

Život nas uči da ne treba verovati u samohvalisanja i varljivu podmetnutu istoriju, te smo stoga odlučili da zavirimo u priču o Tačiju, ispričanu iz njegove vizure. Ili one Britanaca? Sada više ni mi nismo sigurni.

Predgovor prvom izdanju romana napisao je republikanski kandidat za predsednika SAD 1996. i bivši američki senator Bob Dojl.

– Posetili smo Kosovo na leto 1989, manje od godinu dana pre pada Berlinskog zida. Tada nam je postalo jasno da su Kosovari među narodima koji su najviše proamerički i prodemokratski orijentisani u istočnoj Evropi. Takođe mi je bilo vrlo jasno da ih srpska vlada tretira kao drugorazredne građane. Dokazi su isplivali – slike namučenog i loše tretiranog naroda ukazivali su na to da je ta nacija u očaju – naveo je Dojl, dodajući da je Kosovo imalo neverovatan put i da je za taj “bastion demokratije” najzaslužniji niko drugi do Hašim Tači. U podilaženju i hvalospevima, međutim, mnogo dalje od njega otišli su britanski novinari.

– Istorija je puna gerilskih boraca koji su stradali u borbi i pokrenuli revolucije. Pametni pojedinci, hrabri i s dobrim instinktima, zaista su postigli svoje ciljeve i postali lideri oslobođenih, nezavisnih zemalja. Nelson Mandela je i dalje najpoznatije ime, ali ima mnogo njih koji su u Južnoj Americi, Izraelu i dekolonizovanoj Africi i Aziji, od pobunjenika postali lideri. Ali u Evropi, samo je jedan čovek, Hašim Tači, napravio taj uspešan put. On je odveo Kosovo od potlačene kolonije pod čizmom jednog od najdivljačkijih diktatora, do žive demokratije. Kada on i Kosovo ispune svoj cilj, oni će preoblikovati Balkan – predvideli su Bojs i Džegerova blistavu budućnost jugoistočnoj Evropi.

Kako su novinari “Tajmsa” našli zajedničku crtu Tačiju i Mandeli, tako su naveli da je on kao i “Ričard Nikson uspevao da pažljivo izračuna svoje šanse”. Vrhunac je autorsko pronalažanje sličnosti Tačijeve i Čerčilove politike?!

– Čerčil je 1940. rekao članovima kabineta: “Nastavićemo i izborićemo se, ovde ili negde drugde. I ako duga borba mora da se završi, bolje bi bilo da se završi, ne kroz predaju, već samo kada se besvesno budemo valjali na tlu”. Tači je slično gledao na situaciju: pregovori sa Miloševićem će biti gori ukoliko Kosovari ne uzmu oružje u ruke. Kao i Čerčil, i Tači je razumeo da će izvojevati pobedu samo ukoliko se Amerikanci uključe u borbu. I to je bio drugi test za njega, da okupi ideologiju OVK, uspostavi njen mozak i organizacijski kostur, i pronađe način da pobedi u gerilskom ratu. Američke snage su završile rat u Bosni. To je značilo da je trebalo ubediti NATO da se pridruži OVK borcima. Američki zvaničnici su uporno upozoravali da Alijansa ne može da pomaže pobunjenicima, ali ih je Tači ubedio u suprotno i to kad je imao samo 31 godinu.
Pisci dalje uvode čitaoca u “teško detinjstvo” i trnovit put malog Hašima u planinama zapadnog Kosova. Opisuju kako je kao dečak na visoravnima lovio fazane sa ocem, učeći da se bešumno kreće. To mu je, kako tvrde, kasnije mnogo pomoglo da kao “pobunjenički lider obuče planinarske čizme i putuje preko planina do Albanije, sa rancem punim municije i oružja, obično sa oružanim saborcima, poput Kadrija Veseljija”. Tako je, prenose Tačijeve reči, odšetao preko minskih polja na međunarodne pregovore van Pariza, jer su mu Srbi blokirali konvencionalne puteve.
– On je šetajući sporo i u ilegali razmišljao o pravoj strategiji ubeđivanja naroda. Priseća se da je želeo da to bude autentični pokret: Naravno, gledao sam i filmove sa Džonom Vejnom, ali je stvarni život bio daleko od tog heroizma – rekao je on autorima biografije. Možda ih je time i podstakao da u pauzama pisanja knjige pogledaju i koji holivudski film i tamo nađu inspiraciju.

Ameri ga više vole

Zanimljivo je da se u knjizi navodi da je Hašim Tači, za razliku od Haradinaja, uvek bio prvi izbor Amerikanaca.

– Ramuš Haradinaj je osnovao Alijansu za budućnost Kosova kao kontratežu Tačiju, iako nikada nije uspeo da razvije tu stranku van regiona Dukađini. Čovek poznatiji kao Rambo nije mogao da podnese činjenicu da je Tači, koji je uvek više bio političar nego borac u prvim redovima, prepoznat od strane američkog establišmenta kao lice budućnosti Kosova – navodi se u biografiji.

Autori biografije

Rodžer Bojs je autor 11 knjiga, uključujući biografiju nekadašnjeg poljskog predsednika Leha Valense. Opširno je pisao o istočnoj Evropi iz Berlina i Poljske, a bio je i dopisnik “Financial Timesa”. Poslednjih trideset godina radi za “Tajms”, gde je trenutno na poziciji urednika diplomatije. Njegova koleginica Suzi Džeger zamenica je urednika spoljne politike, a u “Tajmsu” radi dvanaest godina. Pre toga je putovala Bliskim istokom i izveštavala o finansijskoj krizi 2008. kao dopisnik za “Wall Street”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar