MRTVO MORE: Lutanja opozicije

Koliko god je nekada važno znati šta nećeš, još je bolje znati šta hoćeš. Srpska opozicija, odnosno one stranke i grupacije koje pretenduju da budu okosnica okupljanja snaga suprotstavljenih vlasti, međutim, danas često ne znaju ni šta neće, a još manje šta hoće. Bar kada je reč o pitanjima od nacionalnog značaja, kao što su rešenje kosovskog problema ili budućnost Republike Srpske.

Oni maliciozniji rekli bi da se opozicija ponaša kao šestogodišnje dete koje problem ignoriše vodeći se načelom da "ako zažmurim, problem će nestati". Cinici bi rekli da se, zapravo, iza svega krije samo kalkulacija da u javnost ne istrčavaju sa stavom ili planom koji se možda ne bi dopao Zapadu. Treći bi pak rekli da ni sa kakvim planom ne izlaze jer ga, jednostavno, nemaju, te da je njihov vrhunac samo nekonstruktivna kritika onoga što vlast radi, šta god da je u pitanju.

Neki od njih, poput Dragana Đilasa, "upadljivo ćute" o ovim temama, dok drugi s vremena na vreme, poput Saše Jankovića, kažu kako "treba prihvatiti realnost", kao i da ne treba sprećavati ulazak Kosova u međunarodne organizacije.

Tu se pak on kosi sa stavom partnera s beogradskih izbora Vukom Jeremićem za kojeg je stolica za Kosovo u UN neprihvatljiva, i dodaje da "bi uz malo diplomatske umešnosti to moglo da se izvede a da se Srbija ne konfrontira s onima koji imaju suprotan stav od tog".

Tajnu kako to učiniti, me đutim, nije podelio s drugima. Zato je spremno ocenio da vlast nema plan B za Kosovo, verovatno zaboravivši da predstavi makar svoj kosovski plan A.
S druge strane, Boško Obradović iz Dveri zalaže se za "kontramere" -prekid pregovora s Prištinom, koji, ruku na srce, baš nešto i ne napreduju, i vraćanje na Rezoluciju 1244, odnosno na vreme od pre 2010. godine, kada je praktično otvoren put Briselu da posreduje u pregovorima. O posledicama takvog poteza nije se izjašnjavao.

O razlozima za pasivnost opozicije postoji više mišljenja. Za Miroslava Šutića, direktora agencije "Partner", stvar je jednostavna -opozicija ne predstavljaplanove o krupnim pitanjima od nacionalnog interesa zato što ih i nema.

-Oni ne mogu ni da uđu u takve teme zato što su još preokupirani sopstvenim statusom. Još sabiraju snage, a to im nešto ne ide, nemaju rešenja -ocenjuje Šutić za "Ekspres".

Demokrate, razumljivo, čekaju šta će se desiti sa ostacima stranke (unutarstranački izbori zakazani su za jun), pa se ne može ni očekivati da će iko iz dosadašnjeg rukovodstva da se zaleće s ozbiljnom geostrateškom pričom. Uprkos tome što pojedini opozicioni akteri negiraju da se više bave sobom i, kako kažu iz Pokreta slobodnih građana, protive se "tabloidizaciji saradnje opozicije", istina jeda je za njih veći problem sada pitanje izbora "vođe" nego kreiranje zajedničkog plana za, recimo, rešavanje kosovskog pitanja ili zauzimanja stava u vezi sa budućnošću RS.

To, uostalom, potvrđuje i odbijanje PSG da prihvati Đilasovu ponudu za stvaranje Saveza za Srbiju, jer se "bavi formom i podelom funkcija umesto izgradnjom jasne političke vizije". Samu viziju, međutim, ni u PSG ne nude.

-Svi ti odnosi su opterećeni istorijom i oni tu formulu ne mogu da reše. Suviše je toga lič nog. To je vidljivo golim okom. Ali ključno je što nema ideja ko je su pokretač glasačkog tela. Ideja treba da probudi želje, ambicije, da uzburka strasti. Da budu prepoznatljivi. Evropa, ljudska prava, sve je to važno, ali to su opšta mesta. To ne izaziva pokretanje emocija koje su ključne za izbore. Ključ je da se ljudi uzburkaju i da emituju neku energiju. Sada je to potpuno mrtvo more i iz toga ništa neće izaći -kaže Šutić.

U takvoj bezidejnoj situaciji, zaključuje Šutić, samo se rasipa energija, a bez stvaranja uslova da se dođe do težih tema koje bi se kandidovale za dugoročnu strategiju.

-Ali u jednom momentu i oni će morati da dođu do teških tema jer na tekućim stvarima ne mogu da igraju. Tu je protivnik suviše jak. Oni žele da igraju veliku ulogu, ali nemaju velike ideje. A to ne može -kaže Šutić.

Sličnog je mišljenja i Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus", koji ističe da je upravo nedostatak stava, ideja i plana u vezi s ključnim pitanjima razlog neuspeha opozicije.

-Nemaju plan ni za Kosovo, ni za RS, nemaju stav o odnosima s Rusijom i sa Zapadom. Oni ili ćute ili samo kritikuju. To pokazuje nedostatak stava i političke hrabrosti. Zato i imaju rezultat kakav imaju -kaže Pejić.

Politička organizacija, kako kaže, mora da ima makar stav ako ne i konkretan plan o važnim pitanjima, makar se on i ne svideo dobrom delu javnosti, jer "to ljudi ipak poštuju".

-Kritika svega postojećeg nije ni korektna, a ni politički isplativa -dodaje Pejić.

On ne veruje u teoriju da opozicija "krije" plan za Kosovo sa željom da sa planom prvo izađe Aleksandar Vučić.

-Oni taj plan verovatno i nemaju. Ruku na srce, ne postoji čarobna formula, pogotovo kad je Kosovo u pitanju. Teško je na ći rešenje koje nije dosad spominjano. Ali onda bi pošteno bilo i reći da nemaju bolje rešenje -dodaje sagovornik "Ekspresa".

Opozicija, dodaje, previše kalkuliše, pa tako, ako se i ne slažu sa Briselskim sporazumom, ne žele to i da kažu kako se ne bi zamerili Zapadu. S druge strane, ako ga i podržavaju, ni to ne žele da saopšte kako ne bi ispalo da hvale bilo šta što ima veze sa vlašću.