NACRTALI NAM ULAZAK U EU

NACRTALI NAM ULAZAK U EU


U nastojanju da izbegnu greške iz pridruživanja pojedinih zemalja poput Rumunije, Hrvatske, Bugarske,Slovenije, EU će insistirati na razrešenju teritorijalnih sporova sa susedima, vladavini prava, nivou korupcije…

Ono što je Berlinski proces na polju ekonomije, na polju politike trebalo bi da bude nova Strategija Evropske unije za zapadni Balkan. Drugim rečima, dokument koji će evropski komesar za proširenje Johanes Han u utorak predstaviti poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu doneće istovremeno i podsticaj i mehanizme, ali i jasne smernice državama regiona kojim putem će najlakše doći do punopravnog članstva u Uniji do 2025. godine.

Ukratko, to znači da ulaska u Uniju neće biti ukoliko zemlje regiona, pored ostalog, ne reše međusobne granične sporove, ne obezbede vladavinu prava i poštovanje osnovnih ljudskih prava. U prevodu, Evropa ne želi da ponovi greške koje je učinila najpre primanjem Slovenije 2004. godine, koja je imala nerešeni granični spor sa Hrvatskom, a potom Bugarske i Rumunije, koje su bila daleko od ispunjavanja evropskih standarda u pogledu vladavine prava i nivoa korupcije.

A sa druge strane, kako je još sredinom septembra 2017. godine rekao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, „ako želimo veću stabilnost u našem komšiluku, zemljama zapadnog Balkana moramo da pružimo verodostojnu perspektivu proširenja”.

U tom smislu, kako za „Ekspres” kaže Ana Marjanović Rudan, konsultantkinja i saradnica „Western Balkans 6 Advocacy Group”, ne treba očekivati da će strategija sadržavati mehanizme uslovljavanja, već pre mehanizme „motivisanja” za uspešno sprovođenje reformi koje se zahtevaju kao uslov za prijem u EU.

– To bi mogli da budu različiti načini kroz koje će političari, stručnjaci, poslovne zajednice, ali i građani zapadnog Balkana i njihove organizacije postati deo procesa u EU, te imati uticaja na njenu politiku, što do sada nije bio slučaj, ili bi to mogla biti dodatna sredstva za zemlje zapadnog Balkana. Ovakav pristup zahtevao bi mehanizme za praćenje i procenu napretka preciznije od sada postojećih – kaže Marjanović Rudan.

U svakom slučaju, do finalizacije dokumenta naslovljenog kao „Verodostojna perspektiva proširenja za zapadni Balkan”, svaka od zemalja članica EU treba da iznese svoje primedbe i sugestije na izvorni tekst kako bi potom bio prosleđen Parlamentu, koji bi trebalo da ga usvoji 14. februara.

A osim opštih smernica za brži proces integracije država regiona u EU, u njemu će se naći i konkretniji datumi za evaluaciju postignutog u procesu reformi.
Već sada se sa velikom sigurnošću može reći da će za svih šest zemalja zapadnog Balkana sledeća, 2019. godina biti ključna.
Te godine se, naime, očekuje potpisivanje dokumenta o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa” između Beograda i Prištine, Albanija i Makedonija trebalo bi da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Ista godina biće ključna za Srbiju i Crnu Goru po pitanju takozvanih blokirajućih poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, te pravdu, slobodu i bezbednost.

– Nova strategija je konkretizacija ponovo probuđene volje EU da se proširi na naš region. Ovo je prvi put da se govori o konkretnim datumima u vezi sa napretkom zapadnog Balkana ka EU, imajući u vidu sve potrebne preduslove za pristupanje, kao i javnost u Srbiji -ocenjuje Ana Marjanović Rudan.

Ona upozorava i da strategiju ne treba shvatiti kao garanciju, jer će ona uvođenjem datuma doneti konkretne zadatke za sve zemlje, u skladu sa njihovom dinamikom.
– Zato datume treba shvatiti kao idealne okvire, kao mogućnosti koje zavise od nas samih -kaže sagovornica „Ekspresa”.

Srbija, kako kaže Marjanović Rudan, da bi pristupila EU 2025. godine, mora da do kraja 2023. potpiše Ugovor o pristupanju, a uslov za to je da do sredine te godine zatvori sva poglavlja.

– Da bi se ovo ostvarilo, Srbija mora do kraja 2022. svoje zakonodavstvo da uskladi sa zakonima EU. U praksi, ovo znači između ostalog i napredak u vladavini prava, u borbi protiv korupcije i poštovanju ljudskih prava, ali i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ovo su sve krupni zadaci za državnu upravu čiji su kapaciteti ionako oslabljeni, jer ona ne sme da dozvoli apsolutno nikakvo produžavanje rokova i obaveza, što je do sada bio redovan slučaj sa nacionalnim planovima za usvajanje pravnih tekovina EU. U ovako nepovoljnim uslovima ključno je postojanje političke volje, ali i stabilnog političkog okruženja, jer bi eventualni vanredni izbori ili rekonstrukcija Vlade pre 2020. onemogućili potrebnu dinamiku rada -kaže ona.

Kada je reč o konkretnim pitanjima poput razgraničenja sa Hrvatskom, odnosa prema Rusiji i kosovskog problema, strategija, prema njenoj oceni, neće ponuditi gotova rešenja.

– Rešenje bilateralnih pitanja, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom su zadaci kroz čije će uspešno razrešenje zemlje regiona pokazati svoju političku zrelost. Očekujem, međutim, podsticaje u smislu zahteva da se ova pitanja reše u jasnim rokovima, i ne očekujem da će u budućnosti bilo koja država koja ima nerešena pitanja sa svojim susedima biti primljena u EU. Takođe, da bi se izbeglo međusobno razračunavanje kroz blokiranje napretka u procesima evropskih integracija, moguće je da će strategija skicirati mehanizme koji bi to onemogućili -dodaje Ana Marjanović Rudan.

Vrlo je moguće zato da će Evropa tražiti da se granična pitanja rešavaju međunarodnom arbitražom, na primer u Hagu, i da svaka odluka mora da bude obavezujuća, konačna i poštovana u potpunosti. Zato ne treba sumnjati da će upravo ovo biti jedna od glavnih tema razgovora srpskog predsednika Aleksandra Vučića sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović u Zagrebu 12. i 13. februara.

Kojim će putem krenuti odnosi između Brisela i svake od šest zemalja regiona (Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo), biće odlučeno, prema rečima Junkerovog portparola, u sledećih osam, devet meseci.

Sledeći samit o zapadnom Balkanu EU održava se 18. maja u Sofiji, 15 godina nakon samita u Solunu, kada su članice bloka prvi put obećale da će region primiti u svoje redove.
Evropska komisija u aprilu takođe namerava da objavi redovan izveštaj o napretku aspiranata sa Balkana.

U međuvremenu, svoje dokumente o viđenju situacije na zapadnom Balkanu izneli su i britanski Dom lordova, kao i više nevladinih organizacija bliskih administraciji SAD. Na pitanje da li se Srbija ponovo nalazi na mestu ukrštanja više interesa i kako treba da se postavi, Marjanović Rudan odgovara da je „zvanična politika Srbije i drugih zemalja regiona orijentisana ka pristupanju EU”.

– Institucije te EU, čiji mi deo želimo da postanemo, tokom narednih meseci razmatraće i na kraju doneti strategiju koja će predvideti konkretne korake koje treba da preduzmemo da bismo postali članice. Strategija EU za nas predstavlja obavezu, dok, sa druge strane, analize, studije i slični dokumenti drugih institucija, iako vredan izvor za razumevanje izazova sa kojima se suočavamo, za nas ne mogu imati takav značaj -zaključuje sagovornica „Ekspresa”.

 

Strah od Rusije, Kine i Turske
Priča o proširenju Unije, sa spominjanjem konkretnih godina, dolazi nakon Bregzita, ali, kako primećuje Ana Marjanović Rudan, i u vreme kada sve više raste uticaj nekih drugih zemalja na zapadnom Balkanu. Time se, prema nekim izvorima, bavi i sama strategija, u kojoj navodno piše i da Rusija preplavljuje Balkan medijima sa anti-EU propagandom i podstiče srpski nacionalizam ugovorima o naoružavanju.
– Posle Bregzita započela je debata o budućnosti EU, njenih institucija i politike, pa je deo te debate i sudbina doskora posustale politike proširenja. Međutim, renesansa politike proširenja kojoj svedočimo odvija se usred kriza sa kojima se EU suočava, pa govori i o tome da je Unija povratila poverenje u samu sebe, delom možda ohrabrena dobrim ekonomskim rezultatima nakon prevazilaženja višegodišnje ekonomske krize, a delom možda baš provocirana presedanima kao što su migrantska kriza ili autoritarne tendencije unutar svojih članica, ali i rastućim uticajima Rusije, Turske, Kine i drugih na zapadnom Balkanu -kaže Ana Marjanović Rudan.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar