NAJTEŽE SE “IZLAZI” SA POLITIČKE “CRNE LISTE” SAD: Da li će Milorad Dodik biti skinut sa liste?

NAJTEŽE SE “IZLAZI” SA POLITIČKE “CRNE LISTE” SAD: Da li će Milorad Dodik biti skinut sa liste?


Ko jednom uđe na “crnu” listu ministarstva finansija SAD, teško se sa nje “briše”, uvereni su upućeni.

Prema pisanju medija, predsednik RS Milorad Dodik početkom sledeće godine trebalo bi da bude skinut sa te liste.

Na “crnoj listi” Kancelarije za kontrolu stranih sredstava pri ministarstvu finansija SAD koja, između ostalog, zabranjuje ulazak u tu zemlju, nalazi se oko 200 osoba iz regiona.

Za vreme uvođenja embarga u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji na listi je bilo preko 1.000 lica, kojima je ne samo bio zabranjen ulazak u SAD i zemlje na koje one imaju uticaj, već je bila blokirana i sva njihova imovina.

To se, na primer, u to doba odnosilo i na Slobodana Miloševića i njegove saradnike.

Milošević je, međutim, i dalje na listi “zabranjenih”, sudeći prema sajtu američkog Sekretarijata za finansije, iako više nije živ.

Razlog bi možda mogao biti da postoji neka Miloševićeva imovina, ili računi u bankama koji se vode na njegovo ime, te skidanje Miloševića sa liste otvara mogućnost da neko iz njegove porodice tu imovinu preuzme.

Iako to Amerikanci “nikada ne bi priznali”, postoje takozvane “političke” i kriminalne liste, kaže za Tanjug Božidar Spasić, dugogodišnji policijski operativac.

On takođe ističe da “crna” lista, pored zabrane ulaska u SAD, podrazumeva pre svega upravo blokiranje imovine, koja se nalazi u toj zemlji ili u onim bankama koje su dostupne i pod kontrolom američkog finansijskog sistema.

Spasić objašnjava da za razliku od liste kriminalaca za koje su službe SAD zainteresovane, a koju predlaže tamošnja policija, “političke liste”, prema njegovim rečima, predlažu određene grupacije, lobiji unutar sistema i kongresa, stranke, pa čak i neke nevladine organizacije, koje su u Americi jako uticajne.

“Sa takozvane političke liste je najteže izaći, jer kriterijum za ulazak jesu određene političke okolnosti koje su dovele do toga. To je, recimo, uvođenje sankcija jednoj zemlji, zbog navodnog ugrožavanja interesa SAD”, kaže Spasić i objašnjava da predlog za skidanje sa liste daje onaj ko je određene osobe ili grupe predložio.

Zašto je, kaže, lako ući na listu, ali je teško izaći, jer liste ne sastavljaju samo bezbednosne službe, odnosno FBI i njihova Poreska služba, već u tome učestvuju i sentori, kongresmeni…

Spasić se slaže sa opsakom da “političke liste” služe i kao sredstvo pritiska.

“One su vam kao sankcije, koje se uvode protiv Rusije, Irana…Imaju svoj ekonomski karakter, ali tu se radi o političkim listama na koje su stavljene određene ličnosti, jer žele da izvrše pritisak na njih da izmene politiku i približe je američkim stavovima”, kaže on.

Prema njegovim rečima, obično o tome vodi računa neka lokalna američka ambasada, koja, kao u slučaju Dodika, ima ljude zadužene za procenjivanje njegovih izjava, aktivnosti, poseta Srbiji i Rusiji i na osnovu takvih nekih procena se donosi zaključak.

Inače, na listi OFAC (Office and Foreign Ašets Control), pored Miloševića, nalaze se različite organizacije iz BIH, Makedonije, Hrvatske, Srbije, kao i pojedinci poput Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Milorada Ulemeka, Marije i Marka Miloševića, Ratka Mladića, Nebojše Pavkovića, Frenkija Simatovića…

Spasić kaže da ne pamti da je neko ko je stavljen na te takozvane crne liste sa ovih prostora ikada brisan, već su ih, dodaje, američke vlasti ponekad samo ignorisale.

Komentarišući mogućnost da Dodik bude skinut sa liste SAD, Spasić kaže da ne vidi da je predsednik RS promenio bilo šta u političkom smislu da bi Amerikanci “popustili”, osim ako se, kaže, ne radi o nekom “zaokretu” gledanja na ceo problem.

“Nesporna je činjenica da Dodiku zameraju bliske veze sa Rusijom. Sve su to neki kriterijumi za stavljanje na listu, tako da ja mislim da to pitanje skidanja sa liste još uvek nije aktuelno”, smatra Spasić.

Spasić kaže da je Dodik na listu ušao kao politički oponent određenih struktura u BiH i da su ga predložile međunarodne organizacije koje imaju veliki uticaj u SAD i to zbog svoje “velikosrpske politike” i “nepokoravanja” Dejtonskom sporazumu u smislu kakvog ga, kaže, oni tumače.

“Tako je on ušao, kao politička ličnost, mada su pokušavali da ga tokom nekih istraga koje su vodile međunarodne organizacije svrstaju u neke kriminalne finansijske sredine, s obzirom da on ima kuću u Beogradu, pa su pokušavali da ustanove da li je bilo nekih transakcija ili pranja novca prilikom pribavljanja te imovine”, rekao je Spasić.

Međutim, kako kaže, u slučaju da se postignu određeni rezultati na političkom planu, u skladu sa američkim interesima, moguća je takozvana “brejk faza”, pred skidanje sa liste, odnosno do toga da se sankcije malo “olabave”, pa će se sa liste, po njegovoj oceni, prvo povući neki Dodikovi bliski saradnici ili članovi porodice, ako se na njoj nalaze.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar