OBJEKAT, SARADNIK, REALIZACIJA I MALO KRVI

Ekskluzivno otkrivamo tajne pravilnike o radu, metodama i merama koje je skoro četrdeset godina primenjivala Udba. Kako se infiltriraju agenti u neprijateljske redove, šta su to saradnici, ko su oni i kako se štite. Ko je zadužen za likvidacije protivnika, ko ih i kako izvršava, a ko naređuje i odobrava

Hoću da vas upozorim da ste se upetljali u vrlo mračne poslove. Ne znate vi s kim imate posla? Rečenica koju u čuvenom filmu "Balkanski špijun" izgovara fenomenalni Bata Stojković u ulozi Ilije Čvorovića. Čoveka inficiranom paranojom, bivšeg zatočenika sa Golog otoka, informbiroovca u stalnom strahu od svemoćne, komunističke Udbe. Urbane legende kažu da je to bila moćna služba, čiji ostaci i danas upravljaju svim važnijim procesima na prostoru nekadašnje velike države.

O njoj se malo znalo, veo tajne i mistifikacija osnovna je pretpostavka rada svake tajne službe pa i jugoslovenske. Iako su veći deo stvari koji su radili zapravo radili javno, sve je izgledalo tajno. U tome je, valjda, bio i kunst u toj raboti.

KAKO JE UBIJALA UDBA

Besprizorna, nemilosrdna i opasna. To su bili najčešći epiteti koji su ih pratili. Mit je ostao živ i dan-danas. Svako malo na ulici, u kafiću, čujete: služba me prisluškuje ili služba stoji iza nekog uspešnog biznismena ili kriminalca... Nažalost, ima u tim pričama istine, možda mnogo više nego što smo sami bili spremni da priznamo. Svemoćna Udba je zaista u svim sferama vukla konce.

Slovenački publicista Roman Leljak je nakon što je Slovenija otvorila arhivu komunističke tajne službe prikupio ogromnu dokumentaciju i pre dve godine je publikovao kroz knjigu "Propisi o metodima rada Udbe i KOS-a". Vrlo jednostavan recept, nije se mnogo opterećivao, samo je fotokopirao sve pravilnike o radu tajnih službi do 1990. godine i objavio ih. Na taj način je ostavio ogromnu građu koja svedoči o organizaciji, metodama i sredstvima rada jugoslovenske tajne službe od 1940. do 1990. godine. U prethodnom broju pisali smo o prvoj fazi rada tajne policije pred kraj Drugog svetskog rata do 1953. Fazi koju je pre svega obeležila masovna represija prema građanskom sloju u Srbiji i ostacima protivnika Narodnooslobodilačkog pokreta na teritoriji čitave SFRJ. Deo dokumenata koje ćemo sada objaviti govori o periodu nakon 1955. pa sve do 1990. godine. Zlatni period svemoćne Udbe.

Saradnik

Osnovno sredstvo za rad tajne službe su čovek i informacija. Oni su uzročno-posledično vezani. Kao osnovni vid prikupljanja informacija, ali i ostvarivanja drugih ciljeva, u svom radu tajna služba koristi mrežu saradnika. Oni su birani na brižljiv način i u njih kao u vitalan ljudski resurs za rad službe je ozbiljno ulagano.

"Pojam angažovanja - Angažovanje je proces uspostavljanja saradnje između SDB i našeg građanina ili stranog državljanina uslovljeno određenim ciljem. Po tome od koga potiče inicijativa za saradnju, angažovanje je pridobijanje lica za saradnju ili prihvatanje inicijative za saradnju.

Prema osnovu zasnivanja, angažovanje može biti dobrovoljno ili prinudno.
Ponekad pridobijanje lica za saradnju može biti otežano, te se pribegava metodi prisiljavanja na saradnju kompromitujućim materijalom. Angažovanje za saradnju je svojevrsno psihološko lomljenje, praćeno zavisno od lica promenljivim slabijim ili jačim intenzitetom krize.
Interesi za angažovanje se mogu kretati od čisto materijalnih, preko zaštite od kompromitacije i krivičnog gonjenja (lice sarađuje da se ne goni krivično i da se ne kompromituje zbog određene delatnosti moralno nepodobne u okruženju: razvrat, bolesti zavisnosti, seksualna nastranost).
Pored toga, primenjuje se i korumpiranje u oblasti ekonomsko-trgovinskih odnosa, omogućavanje kojekakvih aranžmana: stipendije, specijalizacije, gostovanja... Uz prikrivene ili neprikrivene materijalne intervencije vrši se sistematski psihološko-politički uticaj i pripremanje "odgovarajućeg" terena. Sve ove pojave manje ili više dolaze do izražaja ali naročito treba obratiti pažnju na: intervencije oko zaposlenja i obezbeđenja povoljnijih životnih uslova, šikoranja na radnom mestu i dr. Ovo posebno kada su u pitanju stručni kadrovi... Prema pravilima SDB, tačka 19 odstupanje od principa uspostavljanja saradnje po osnovu dobrovoljnosti, humanizma slobodne i prava građana, dozvoljeno je kada na drugi način nije moguće otkrivanje ili dokumentovanje neprijateljskog delovanja stranih obaveštajnih službi... Manje-više su svi ljudi ranjivi. Samo se postavlja pitanje koliko je to što se poseduje optužujuće i efikasno... Saradnika obučavamo kroz praktičan rad tokom saradnje ili kroz specijalno za to namenjene škole i kurseve. Kroz praktičan rad vrši se najkonkretnija obuka, s obzirom na zadatke, način izvršenja i sredstva koja se koriste.

Jedinstvena načela o primeni sredstava i metoda u vršenju poslova Državne bezbednosti iz 1975. godine

Metode ispitivanja svedoka i osumnjičenih

Dva su načina davanja iskaza svedoka: dobrovoljno i pod prinudom.

Forma saslušanja:
1. slobodno izlaganje
2. postavljanje pitanja
3. kombinovano - slobodno izlaganje i postavljanje pitanja.

U ovom metodu pitanja mogu biti:
1. dopunjujuća (o okolnostima o kojima svedok ništa nije rekao u slobodnom izlaganju)
2. precizirajuća (o okolnosti o kojima je saslušanik već govorio ali nedovoljno precizno)
3. podsećajuća (da bi se podstakao mehanizam asocijacija)
4. kontrolna pitanja (radi provere istinitosti iskaza).

Sugestivna pitanja se dele na više vrsta:
1. potpuno disjunktivna pitanja
2. nepotpuno disjunktivna pitanja
3. ekspektativna
4. odlučna pitanja
5. čista pitanja sa pretpostavkom, odnosno kapciozna pitanja koja su u stvari sa lažnom ili izmišljenom pretpostavkom
6. nadovezana pitanja - kada je ispitanik već podlegao sugestiji.

Ispitivanje okrivljenog

Cilj je ovog ispitivanja dobijanje priznanja. Osnovno pitanje prilikom ispitivanja okrivljenog jeste u kom momentu ga upoznati sa dokazima sa kojima raspolažemo o njegovom učešću u izvršenju krivičnog dela.
Insistirati na priznanju. Onaj koga ispitujemo ne sme imati utisak da nam je njegovo priznanje važno.
Taktika poznaje niz načina za dobijanje priznanja. Jedan jeste sakupljanje i predočavanje dokaza. Drugi način je više puta ispitati okrivljenog na iste okolnosti da bi se došlo do kontradikcije u njegovim iskazima, koje kasnije koristiti kao metodu dokazivanja.

Jedan od načina može da bude i ukazivanje na prednost priznanja. Jedan od mogućih načina za dobijanje priznanja je tzv. sitan kriminalistički rad koji se odnosi na eventualno počinjenje drugih krivičnih dela koja nisu procesuirana. Priznanje može da se dobije delovanjem na osećanja, emotivnu vezanost za određena lica iz njegovog okruženja: članovi porodice, ljubavnici, prijatelji itd. Ovaj način može da bude uspešan pre svega kod delinkventa početnika, slučajnih krivaca ili krivaca iz strasti.
Pravila rada SDB iz 1967. godine

Pravilnik o pripremanju i plasiranju informacija i dezinformacija

Pod plasiranjem informacija podrazumeva se poturanje istinitih podatak i obaveštenja, a pod plasiranjem dezinformacija poturanje poluistinitih i potpuno lažnih podataka i obaveštenja. U praksi se najčešće informacije i dezinformacije plasiraju kombinovano, zavisno od karaktera i cilja operativnog zahvata u kome se to vrši.

* Uputstvo za pripremanje informacija i dezinformacija iz 1975. godine

OKS Operativna obrada - osnovni metod službe

Objekti obrade mogu biti pojedinci, organizacije i institucije u zemlji i inostranstvu.
Izučavanje objekta obrade. Izučavanje obrade lica kao osnovne komponente objekta obrade. Akcenat staviti na izučavanje biografskih podataka, ličnog života, karakternih osobina, radnih osobina, porodičnih prilika, navika, slabosti i poroka (na način kako se to izučava u psihologiji ličnosti) jer tu počinje naše kombinovanje mera u odnosu na objekat. Skoro svaki čovek ima nekih slabosti koje nastoji prikriti od svoje okoline, te vešto koristeći te slabosti omogućuje Službi bolji uspeh u obradi... Važno je da operativni radnik lično upozna objekat obrade, da ga vidi i čuje, jer će mu to dati mogućnost da stvori realnu ocenu podataka koje dobije o objektu i brže donosi odluke. Izučavanje objekta se vrši sredstvima i metodima službe, preko saradnika i operativnih veza, a mogu se primenjivati i druge mere - praćenje i osmatranje, kontrola pošte, telefona, tajno praćenje, tajni pretres itd.

Vrste neprijateljske delatnosti objekta obrade

1. Obaveštajni rad - špijunaža
2. Ilegalno organizovanje
3. Terorizam
4. Diverzija
5. Sabotaža
6. Neprijateljska propaganda

Saradnik

Po pravilu obrada se ne može zamisliti bez saradnika. Osnovni zadatak je uspešno pronalaženje, izbor i plasiranje saradnika u objekat obrade. To se može učiniti na dva načina, pridobijanje za saradnju lica iz redova neprijatelja i drugo, ubacivanje, plasiranje u objekat saradnika u vezi sa konkretnom obradom.
Pridobijanje lica najčešće se vrši predočavanjem kompromitujućeg materijala prema licu. I drugo, stvoriti izvesnu materijalnu zainteresovanost za saradnju. Ovom licu treba prići direktno ili indirektno. Direktni prilaz se vrši na dva načina, tajnim privođenjem i saslušavanjem ili hvatanjem lica sa kompromitujućim materijalom u momentu izvršenja krivičnog dela. Indirektno se najčešće koristi i sprovodi preko nama pouzdanog lica, koje ima uticaja na potencijalnog saradnika (bračni drug, rođak, prijatelj ili ljubavnik).

Kako se ubacuje saradnik u objekat obrade?

Najbolje je kada se saradnik sam, bez ičije pomoći ubaci u objekat obrade. Ukoliko to nije slučaj, operativni radnik mora da stvori saradniku takve uslove, npr. zaposlenje ili premeštaj na posao sa objektom obrade, organizovanje slučajnog poznanstva, stvaranje uslova za prirodno poznanstvo, zajedničko putovanje, odmor ili slično. Insistirati na emotivnim slabostima ili seksualnim devijacijama objekta obrade. Ubacivanje saradnika vrši se i preko drugog saradnika ili preko lica koje je u objektu obrade ili mu je veoma blisko. U ovom slučaju imamo tri varijante. Ubacivanje saradnika preko drugog saradnika koji se već nalazi u objektu obrade, ali tako da o tome ne znaju ni jedan ni drugi. Izvršiti dekonspiraciju jednog po pravilu slabijeg saradnika, na uštrb boljeg. I treće, dekonspiracija oba saradnika, odnosno upoznavanje saradnika sa ulogama ovog drugog.

Nagrađivanje saradnika

Nema propisanih normi ili tarifa za nagrađivanje saradnika, ali važi nepisano pravilo prema radu i zalaganju.

Okončanje obrade

Okončanje obrade može se vršiti na dva načina - realizacijom i obustavom. Realizaciju čine operativno-taktičke mere i radnje SDB, koje su usmerene na presecanje neprijateljske aktivnosti lica pod obradom sa ciljem da se krivično goni, ili da se na bilo koji drugi način onemogući dalje neprijateljsko delovanje lica pod obradom. Realizaciju možemo vršiti na više načina:
1. krivičnim gonjenjem lica, podnošenjem krivične prijave
2. fizičkim uništenjem lica - objekta obrade
3. angažovanjem objekta obrade
4. upozorenjem objekta obrade
5. proterivanjem iz zemlje, ako je u pitanju stranac.

Realizacija obrade ne mora uvek da znači krivično gonjenje lica, koja su bila pod obradom ili kažnjavanje druge vrste. Može se desiti da bude u formi fizičkog uništenja, što je ranije bilo u praksi. U praksi SDB veoma mali broj obrada okončava krivičnim gonjenjem iz više razloga, a najčešće što u toku vođenja obrade nismo obezbedili odgovarajuću dokumentaciju za potrebe krivičnog gonjenja. Za realizaciju obrade potrebno je podneti pismeni predlog u koji se koncizno unosi prikaz neprijateljske aktivnosti objekta obrade i sve što nam je poznato o toj aktivnosti. Posebno treba naglasiti način realizacije, krivična prijava, fizička likvidacija i drugim putem. Na osnovu pismenog predloga o realizaciji nadležni starešina u SDB donosi odluku. Obrade koje se vode nad odmetnicima i diverzantima i drugim opasnim elementima često mogu biti realizovane i fizičkim uništenjem. Ako se za likvidaciju koristi saradnik, treba ga posebno obučiti i pružiti svaku pomoć pri izvršavanju zadatka, treba mu staviti na raspoloženje sigurna sredstva, obučiti ga u rukovanju ovim sredstvima, lično ga obezbediti, jer najsitniji propusti mogu imati velike posledice po njega... Saradnik se mora sačuvati od izvođenja na sud i krivične odgovornosti.
Pravila rada SDB iz 1990. godine

Tajno praćenje

"Kad se primi zadatak za praćenje, rukovodilac tima izlazi na teren i vrši izviđanje, i donosi operativnu procenu terena i predviđa sve moguće varijante rasporeda pratnje.
Praćenje pešice.

Dosadašnja praksa kada je reč o praćenju pešice je istakla nekoliko vrsta poredaka kako se pratioci postavljaju u pojedinim slučajevima.

1. Lančani poredak, to je najčešći oblik praćenja pešice. U tom poretku pratioci idu za objektom na međusobno vidljivom odstojanju, tako da svi zajedno čine jedan lanac, pri tom često menjaju mesta u koloni tako da pratilac koji je najviše bio u zoni mogućeg pogleda osobe koja je pod pratnjom odlazi na začelje kolone, a na njegovo mesto dolazi neki drugi pratilac. Ako je neki pratilac dobro uočen u toku praćenja lica, on se povlači iz kolone i biće iskorišćen za praćenje veze, odnosno lica sa kojim se objekat eventualno sreće.

2. Modifikovan lančani poredak sastoji se u dodavanju jednog ili više pratilaca koji vrše praćenje sa paralelnog pločnika, dosta se često koristi.

3. Paralelni poredak u ovom poretku pratioci idu paralelno ili nešto pozadi osobe koju prate samo sa suprotne strane ulice. Prednost ovog i modifikovanog lančanog poretka je u tome što praćena osoba mora svoju pažnju rasporediti na više strana, a pratnja ga ima pod kontrolom.

4. Sistem paralelnih ulica, u ovom poretku pratioci se kreću paralelnim ulicama. Prednost mu je u tom što osoba pod pratnjom ne može videti pratioca iza sebe, ali mu je velika mana što ta osoba može ući u trenutku kada se između nje i pratnje nađe neka zgrada ili drugi objekat. Iskustvo nas je naučilo da se ovaj kobinuje sa nekim drugim poretkom, gde je osoba u vidokrugu pratnje bar na velikom odstojanju. Koristi se u mestima sa malo prolaznika.

5. Unakrsni poredak - u ovom poretku pratioci se nalaze sa svih strana praćene osobe. Pogodan je kad objekat često zastajkuje, u velikim gradskim gužvama, na mitinzima i drugim javnim okupljanjima na otvorenom prostoru. Ukoliko postoji dobra radio-veza između pratilaca, ovo je najprihvatljiviji poredak praćenja.

6. Poredak presecanja i presretanja u ovom slučaju pratioci neprestano kruže oko praćene osobe i posmatraju je iz okolnih ulica. Neobično je fizički naporan vid praćenja.

7. Praćenje po releju. Ovaj način praćenja primenjuje se u slučaju kada nam je dobro poznat pravac kretanja praćene osobe. U tom slučaju samo beležimo prolazak osobe i javljamo susednom pratiocu.
Postoji vrlo značajno pravilo da pratilac nikad ne sme ukrštati pogled sa pogledom sobe koju prati. Ako se ipak desi da im se pogledi susretnu, tada pratilac mora odmah izaći iz ekipe i ne sme se više pojaviti u pratnji ove osobe. Susreti pogleda predstavljaju pre svega psihološku kategoriju - prepoznavanje i sa jedne i sa druge strane. Najpre dolazi do pamćenja lika da bi ga se kasnije podrobnom analizom u sećanju upoređivalo sa svim onim likovima koji su već poznati. Osoba koja se bavi neprijateljskom delatnošću živi u neprekidnom strahu da Služba državne bezbednosti ima saznanja o toj delatnosti i da mu je kontroliše. Zbog toga ono stalno preduzima određene radnje kako bi otkrilo da su te pretpostavke realne i istinite. U nastojanju da otkrije pratnju osoba zastajkuje pred izlozima, vrši sačekivanje iza ugla, iznenada se okreće i vraća u suprotnom pravcu, ulazi u trgovine i lokale i naglo izlazi, naglo menja brzinu hoda, kreće se dugim i slabo prometnim ulicama, zastajkuje u dvorištima kuća, popravlja obuću ili odeću na ulicu i posmatra građane oko sebe, izlazi iz bioskopa ili pozorišta u toku trajanja predstave, okreće se tobože za ženama, a u stvari da osmotri ljude iza sebe, stupa u kontakt sa pojedinim građanima, razgovara s njima u mestu i pritom osmatra, odbacuje razne papiriće i druga pismena i osmatra da li ih neko uzima... Pratilac mora imati zavidnu psihičku čvrstinu, prisebnost i snalažljivost u kritičnim momentima. Vrlo je teško odrediti način ponašanja u svakoj situaciji. Međutim, postoji pravilo koga se mora svaki pratilac pridržavati. Ako je pratilac u pokretu, taj pokret mora nastaviti istim intenzitetom i mora u svakom trenutku imati legendu zašto se nalazi tu i zašto se u tom pravcu kreće. Ukoliko objekat ulazi u ugostiteljski objekat, za njim će ući i pratioci, ali najviše njih dvojica. Oni će iz objekta izaći ranije ili dosta kasnije nego praćena osoba, tako da eventualna kontrapratnja ne može i njima otkriti pratioce. U tom slučaju prihvat praćenog lica vrši ekipa van objekta.
Često se u tajnom praćenju lica koriste i vozila. Postoji jedno pravilo prilikom korišćenja motornih vozila i drugih vozila u pratnji u zasedi ili za prihvat, nikada ne smeju dva puta stajati na isto mestu. Osoba pod pratnjom koja vozi automobil nastoji na razne načine otkriti pratnju, ona neprestano kontroliše pomoću retrovizora vozila iza sebe, usporava vožnju i zastajkuje, propušta vozila pratnje ispred, vozi zabranjenim smerom, prolazi kroz crveno svetlo, pogrešno se prestrojava na ulici, daje žmigavac za jednu, a skreće na drugu stranu itd. Pratioci i svi radnici službe moraju voditi računa o konspiraciji vozila s kojima se služi pratnja. Zbog toga nije dozvoljeno da se operativni radnici služe tim vozilima ili da ih pratioci parkiraju ili se sa njima zadržavaju ispred policijskih ustanova."

Unutrašnja organizacija SDB

Organizacione jedinice su:
- Uprava za obradu unutrašnjeg neprijatelja - prva uprava
- Uprava za obradu neprijateljske emigracije - druga uprava
- Uprava za obradu obaveštajnih aktivnosti - treća uprava
- Uprava za operativno-tehničke poslove - četvrta uprava
- Uprava za poslove evidencije, statistike i dokumentacije - peta uprava
- Uprava za obezbeđenje ličnosti i objekata - šesta uprava
- Uprava za odbrambene pripreme - sedma uprava
- Regionalni centri

Novinari uvek na ceni

Interesantni su kao punktovi obaveštajnih službi - novinske agencije i akreditovani novinari. Oni po svojoj profesiji imaju negovan dar zapažanja, po svojoj profesiji tragaju za podacima i normalno ulaze tamo gde ima nešto interesantno sa stanovišta obaveštajnih službi.

Dobar nastavni primer o tome kako se službe infiltriraju u novinske kuće, koja im je tehnika, kako pridobijaju kadar, kako finansiraju i kako se organizaciono uključuju u neobaveštajne institucije, možemo videti iz analitičkog materijala iz oktobra 1967. pod nazivom "CIA - kroz podatke iz američke štampe".
Saradnik i veza SDB, iz 1984. godine