OBUZDAVANJE RUSIJE: HLADNI RAT VERZIJA 2.0

OBUZDAVANJE RUSIJE: HLADNI RAT VERZIJA 2.0

Foto: YouTube screenshot


Nemačka je ponudila Alijansi formiranje komandnog štaba na svojoj teritoriji, kao i uvođenje vojnog šengena, koji bi olakšao i ubrzao pregrupisanje vojnih jedinica unutar Evrope u trenutku zaoštravanja odnosa s Rusijom

Usred hladnog rata smo, u verziji 2″, rekao je bez uvijanja nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel. Šef diplomatije zemlje predvodnice EU, poznat po nezauzdanom jeziku, iskoristio je hladnoratovsku retoriku da objasni gomilanje NATO snaga na istoku Evrope u svrhu obuzdavanja „ruske agresije”.

Nekoliko hiljada trupa Alijanse raspoređeno je u poslednjih godinu dana na Baltiku i u Poljskoj, ali se u jednom tajnom izveštaju vojnih analitičara izražava sumnja da najstariji vojni savez može na odgovarajući način i dovoljno brzo da reaguje na eventualni iznenadni napad Rusije. Vojne jedinice se mesecima preraspoređuju iz jedne NATO članice u drugu da bi konačno stigle na odredište, na istok Evrope. Vrhunac opstrukcija na terenu doživeo je komandant američkih kopnenih snaga u Evropi, general pukovnik Ben Hodžis, kad je na putu ka Rumuniji, gde su se održavali vojni manevri, morao da sleti u vazdušnu bazu u toj zemlji kako bi se pozabavio carinskim formalnostima. Sličan problem imao je i u Mađarskoj, a sve zbog komplikovanih birokratskih procedura, koje, između ostalog, otežavaju transport jedinica i materijala. Zanimljivo je da je svim članicama NATO-a potrebno u proseku 15 dana za rešavanje diplomatskih dozvola pre nego što trupe i vojna oprema mogu da krenu preko granice.

Rešenje otežanog transporta vojnika i naoružanja ponudila je nemačka ministarka odbrane Ursula von der Lejen predloživši uvođenje vojnog šengena.

– Ako u slučaju krize ili napetosti želimo da jedinice brzo prestrojavamo unutar Evrope, onda bi to moralo da bude precizno isplanirano i da se odvija velikom brzinom i s visokim stepenom efikasnosti – rekla je Von der Lejenova nastavljajući u pravcu jačanja bezbednosne i odbrambene politike Unije. U okviru tog novog plana EU dogovoreno je stvaranje evropskog odbrambenog budžeta, kao i uvođenje mehanizma permanetne strukturalne saradnje, koji, tvrde upućeni, predstavlja uvod u stvaranje evropske armije, o čemu su otvoreno pričali nemačka kancelarka Angela Merkel i njen francuski kolega Emanuel Makron. Te najave su birokrate Alijanse dočekale sa zebnjom, smatrajući da bi to moglo da podrije snagu vojnog saveza te da će paralelne vojne strukture obesmisliti potrebu za NATO aparatom. Međutim, nemačka Gvozdena Ledi i mlađani Francuz objasnili su da bi vojska Starog kontinenta bila komplementarna strukturama sa stažom od 69 godina. Da su ozbiljni u tim nastojanjima, pokazalo se na nedavnoj Međunarodnoj konferenciji o sigurnosti u Minhenu, gde su se mogle čuti vrlo ozbiljne poruke o tome da EU treba da ima svoju vojsku.

Ministarka odbrane Nemačke Ursula von der Lejen istakla je da Unija mora biti sposobna da vojno interveniše, i to bez pomoći SAD. To ograđivanje Berlina od Vašingtona posledica je Trampovih kritika na račun NATO-a kao ostarelog saveza čije članice, prema njegovom mišljenju, premalo novca izdvajaju za budžet severnoatlantske organizacije. Kritika rijaliti predsednika trgla je Nemačku iz višegodišnje uljuljkanosti. Sada su Nemci ne samo sve glasniji u lobiranju za armiju Unije već nude Alijansi novi komandni štab na svojoj teritoriji.

Von der Lejenova je predložila stvaranje vojne baze na nemačkoj teritoriji za efikasno i brzo premeštanje jedinica i materijala unutar Evrope.

-Mi smo ponudili da budemo zemlja koja će organizovati izgradnju takvog centra. NATO mora da, u slučaju krize ili napetosti, brzo prestrojava svoje jedinice. U prilog tome da mi treba da preuzmemo odgovornost da pokrenemo i organizujemo te nove zadatke ide i naš položaj u srcu Evrope i iskustvo kad su u pitanju logistika i podrška -rekla je nemačka ministarka odbrane ne prezicirajući lokaciju komandnog štaba. Spekuliše se, međutim, da bi baza mogla biti smeštena u regionu oko Kelna i Bona, gde se već nalaze mnoge ustanove Bundesvara. Neobično je to što taj štab ne bi bio integrisan u postojeću komandnu strukturu NATO-a. Vojni analitičari objašnjavaju da to znači da bi tamo bili pozicionirani pretežno nemački vojnici i da bi se on koristio kako za misije Alijanse, tako i za nemačke akcije.

Vlade Radulović iz Atlantskog saveta Srbije navodi da je Nemačka lider Evrope i strateški dobro pozicionirana država.

-Nakon poslednjih izjava iz SAD stiče se utisak da Evropa odustaje od formiranja oružanih snaga i da će zajedničku vojnu moć crpsti iz NATO-a. Nemci su se istakli u takvim nastojanjima, s obzirom na to da imaju kapacitete, kako organizacione, tako i vojne. Ne bih rekao da je to njihov odgovor na Trampa, već se uklapa u priču o dodatnom ulaganju u odbranu -podvlači Radulović.

Inače, najveća evropska ekonomija planira multimilijardersko povećanje troškova odbrane, ali će i to biti nedovoljno za dostizanje dvoprocentnog budžetskog izdvajanja do 2024. godine. Podaci Alijanse pokazuju da su Grčka, Britanija, Rumunija, ali i Baltičke zemlje: Estonija, Litvanija i Letonija nadomak dvoprocentnog cilja, dok su blizu i Francuska i Turska. Belgija, Holandija, Portugalija, Norveška i Danska zaostaju poput Nemačke, a Mađarska će stići na cilj koji je postavila Amerika tek 2026. godine. Da sve, ipak, može ostati na lepim željama i pozdravima Trampu, pokazuje i izveštaj „Di velta” o operativnosti i opremljenosti nemačkih snaga. Berlin bi trebalo da početkom 2019. preuzme upravljanje Zajedničkim radnim grupama NATO-a, ali je upitno da li raspolaže opremom za taj posao.

Konačno, najavljeno je da će, pored Nemačke, verovatno i SAD uspostaviti komandni sistem kako bi se obezbedio brz transport preko Atlantika između Severne Amerike i Evrope. Postavljaju se ključna pitanja: gde se u toj velikoj trci u naoružanju Zapada i Rusije nalazi Srbija, na koji način će vojni šengen funkcionisati, kao i da li će se potpisivati posebni sporazumi s državama koje nisu članice Severnoatlantskog saveza, ali imaju tesnu saradnju sa Alijansom…

Kako proterati nemački tenk preko mosta u Rumuniji
Naša zemlja je već sklopila dva ključna ugovora s NATO-om: SOFA, koji je januara 2014. u Vašingtonu potpisao tadašnji ministar odbrane Nebojša Rodić, a kojim se uređuje status i prisustvo vojnih trupa jedne ugovorne strane na teritoriji druge ugovorne strane, i Individualni akcioni plan saradnje (IPAP), koji je 2015. parafirao tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić. Taj dogovor predviđa širok spektar zajedničkih aktivnosti i produbljivanje saradnje između Srbije i NATO-a. Treći sporazum sklopljen je sa Organizacijom NATO-a za nabavku i podršku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške. Ti obavezujući sporazumi, tvrdi izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije Vlade Radulović, međutim, ne znače da će Srbija služiti kao protočni bojler za trupe Alijanse.
Kako kaže, projekat vojnog šengena se odnosi isključivo na članice NATO-a. Pored toga, ta ideja u primeni ne znači da će jedinice moći da se sele tek tako. Više je reč o mehanizmu koji treba da postoji kao opcija u slučaju rata. Tu nastaje novi problem. Vojni eksperti tvrde da se operativnost, sposobnost i brzina postižu vojnim vežbama u mirnodopsko vreme, a ne u doba rata. Stoga se postavlja pitanje koliko ratni šengen zaista koristi Alijansi. Sledeća mana tog sistema je to što članice Alijanse imaju zastarelu infrastrukturu, te je sporno da li nemački tenk ili američko oklopno vozilo može da prođe putevima i mostovima u Rumuniji, recimo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar