OPOZICIONE MUKE: Principi bez programa

U redu je insistirati na određenim principima. Ali za dobijanje izbora u Beogradu, to je malo. Građanima, ipak, treba ponuditi opipljive stvari

Istupanje nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića iz Pokreta slobodnih građana zaista nije vest koja bi zasluživala da se njome mediji preterano bave. Gospodin Ivošević (80) je već dovoljno uradio u životu i zaista niko ne bi smeo da očekuje od njega da se bavi politikom na dnevnom nivou.
Kako je onda Ivoševićev odlazak iz Pokreta na čijem je čelu Saša Janković postao vest? Jednostavno, u nedostatku kvalitetne ponude onoga što bi mediji mogli da objave, istupanje istaknutog člana, jednog osnivača Pokreta, postaje bitna stvar.
Naročito zbog toga što dolazi samo tri meseca posle osnivanja Pokreta, koji su pre toga napustili, takođe osnivači, akademik Dušan Teodorović i njegova supruga Ljiljana Mijatović. Istovremeno, uz Jankovića u izbornoj kampanji najistaknutiji član organizacije Dušan Ivković sa Pokretom se rastao gotovo istog trenutka kada su objavljeni rezultati glasanja.
Nekako sa Ivoševićevim povlačenjem poklopilo se i povlačenje reditelja Gorana Markovića iz Predsedništva PSG, koje je on u intervjuu „Vremenu" opisao kao „ustupanje mesta" nekome „ko će imati mnogo više energije i motiva da se uhvati u koštac sa onim što dolazi".
A u Predsedništvo su onda kooptirani jedan reditelj i jedan glumac - Janko Baljak i Nikola Đuričko.
Ukratko, dakle, mediji bi se rado više bavili konkretnim akcijama Pokreta nego istupanjem Ivoševića ili povlačenjem Markovića. Problem je što tih akcija kao da nema.
Umesto toga, u javnost je plasirano „11 principa opozicije za slobodni Beograd". Ali problem je u tome što se čak šest tačaka ovog proglasa odnosi na uređenje odnosa među opozicionim strankama, odnosno na to ko će da bude glava velike opozicione porodice, a veoma malo veze imaju sa Beogradom. Drugim rečima, toliko su opšti da teško mogu da posluže kao nekakva izborna platforma.
U redu je insistirati na određenim principima. Ali za dobijanje izbora u Beogradu, to je malo. Građanima, ipak, treba ponuditi opipljive stvari. Principe je trebalo predstaviti još pre tri meseca, pri osnivanju Pokreta. Danas biračima na sto treba staviti papir sa konkretnim predlozima za rešavanje njihovih problema. Jer izbori samo što nisu.
Sa time se slaže i Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor agencije „Pragma", ilustrujući to činjenicom da je, iako sebe smatra natprosečno informisanim, morao da se zamisli kojih je to 11 principa.
- Ti principi nisu upečatljivi građanima. Ne verujem da bi se neko, ko do sada nije glasao, sada uhvatio za te principe, ili bar neki od njih, i odlučio da izađe na izbore - kaže Milivojević za "Ekspres".
U Pokretu slobodnih građana su opravdano nezadovoljni tretmanom koji imaju u medijima, jer ih zaista nema previše. Činjenica je i da ih tabloidi razvlače i kad treba i kad ne treba. Ali tu opet dolazimo do pitanje - šta PSG nudi?
Ni na njihovom sajtu se ne može naći nešto mnogo konkretnih planova, ideja i akcija. Uglavnom su tu kritike postupaka vlasti, vesti o medijskim nastupima članova PSG i informacije o otvaranjima kancelarija Pokreta po Srbiji.
Supstitut akciji stiže u vidu Jankovićevog obraćanja preko Tvitera i poziva pratiocima da uvedu dan bez Vučića na ovoj društvenoj mreži - da ga jedan dan ne spominju, ne komentarišu njegove postupke i izjave... Nije, međutim, jasno kakvu bi korist bilo ko imao od toga, a istovremeno, kako je to opet primetio jedan od tviteraša, podseća na političku logiku šestogodišnjeg deteta - ako zažmurim i držim oči čvrsto zatvorene, prozor koji sam razbio ponovo će biti ceo.
Nasuprot celokupnoj opoziciji, vlast se ubrzano priprema za beogradske izbore. Gradski čelnici svakodnevno otvaraju gradilišta da bi, naravno sasvim slučajno, mesec dana pred izbore javnost isto tako svakodnevno bila obaveštavana kako je završena izgradnja ovog hotela, rekonstrukcija ove ulice, onog mosta i onog bulevara...
- SNS već mesecima vodi ozbiljnu kampanju. Mali i Vesić dnevno otvaraju gradilišta. A najautoritativnije stranke opozicije, što bi trebalo da je Demokratska stranka, nigde nema. Ništa ne rade osim što se svađaju sa ostatkom opozicije da li su bliski Vučiću ili nisu bliski Vučiću - kaže Milivojević.
On dodaje i da je tužno to što trojica predsedničkih kandidata (Saša Janković, Ljubiša Preletačević Beli i Vuk Jeremić), koji su zauzeli drugu, treću i četvrtu poziciju na izborima, a zajedno osvojili 30 odsto glasova, gotovo pola godine ne uspevaju da formiraju političke stranke.
- Svi će oni da kažu da im to nije prioritet, ali to je izuzetno važno. Bez toga se ne ide ozbiljno na izbore, jer šalju negativnu poruku biračima da su neko ko ne ume da se bavi politikom. Oni su registrovali svoje organizacije kao pokrete, za šta je po zakonu potrebno samo troje osnivača. Za stranku je potrebno prikupiti 10.000 potpisa, sa imenom i prezimenom. To sve govori koliko je taj kandidat ozbiljan, relevantan, kredibilan i koliko ima uporište u biračkom telu. Paradoksalno, ali mislim da će pre stranku da registruje Milivoje Stamatović iz Čajetine, iako je on pre svega regionalni lider i nema te velike ambicije kao Janković i Jeremić. U takvoj situaciji i sa ovakvim planovima, programima, idejama i vizijom, o kakvim ponudama možete da pričate - kaže Milivojević.

Tužno je to što trojica predsedničkih kandidata koji su zauzeli drugu, treću i četvrtu poziciju na izborima pola godine ne uspevaju da formiraju političke stranke, ocenjuje Cvijetin Milivojević

Situacija je slična, mada nešto malo bolja kada je u pitanju pokret Dosta je bilo Saše Radulovića, koji je izašao sa relativno konkretnim planom za Beograd u 20 tačaka. Ali i to je samo papir, a u praksi se bave organizovanjem „škole javne politike".
- Eto, i ta Radulovićeva stranka se porađa nekoliko godina i sprovodi „rodnu transformaciju" iz pokreta u političku stranku. To je isto sramota. Ne znamo ni kakva je to stranka, ne vidim profil, ideologiju, gde je njena pozicija - pita se Milivojević.
U PSG, naravno, misle da je navedenih 11 principa sasvim dobar početni korak i dodaju da će uslediti i konkretan program. Ali na pitanje da li se sa time kasni jer se približava vreme beogradskih izbora, poverenik Pokreta za Beograd Božo Prelević ne odgovara konkretno, već svojevrsnom analizom u kojoj prognozira da bi izbori u glavnom gradu mogli da budu održani već u novembru.
- To će, u svakom slučaju, da bude pre nego što se objavi da rast BDP-a nije tri odsto, koliko je rečeno da će biti, pre nego što vlast ispuni obećanje da će biti povećane plate i penzije - kaže Prelević za "Ekspres".
A odsustvo konkretnih akcija Prelević objašnjava i „najvećim organizacionim problemom Pokreta", a to je nedostatak finansijera.
- Finansijeri smo mi sami. Pare nećemo da uzimamo od tajkuna i od stranaca - kaže Prelević.
I on se, takođe, slaže da je veliki problem opozicije što ne može da se dogovori o zajedničkom nastupu, ali u isto vreme dodaje: „Mislite li da je opozicija srećna zbog toga kako sada stvari stoje i što im vlast radi šta želi?"
Ali uprkos tome, odgovora iz opozicije nema. A nema ni objašnjenja zbog čega izostaje akcija.
U takvoj situaciji, dakle, zaista nije bitno da li je sudija Ivošević napustio Pokret slobodnih građana. Ali svakako, kada se ukrsti sa ostalim povlačenjima i odstupanjima od Jankovićevog Pokreta, može da pruži nekakvu sliku o samoj organizaciji.
Na prvi pogled vidi se da je reč o ljudima koji bi doprinos mogli da daju pre svega na osnovu životnog iskustva, a ne tako što bi „lepili plakate". Reč je, takođe, o ljudima koji i kad iznose kritike na nečiji račun to rade civilizovano i bez padanja u vatru, dakle, ne spadaju u red jastrebova na političkoj sceni.
Tako i sada sam Ivošević ne želi da otkriva detalje o tome zbog čega je napustio PSG. To bi, kako kaže, štetilo Pokretu koji on i dalje podržava i za koji će da glasa. Dodaje i da njegovo istupanje nema veze ni sa Jankovićem, ni sa programom Pokreta, koji i dalje podržava, već da je problem nastao sa grupom mladih ljudi „koji verovatno imaju političke ambicije".
- Oni su me prekidali dok sam ja govorio na redovnom mesečnom skupu. Negodovali su zbog toga što im se nije dopalo ono što sam govorio. Zašto bih ja to trpeo? Ne moraju oni da se slože sa mnom, ali neka sačekaju da završim, pa onda neka kažu šta imaju - kaže Ivošević odbijajući da kaže o kome je reč.
Bivši sudija dodaje i da će ovako biti slobodniji da govori nego da je u Pokretu, a veruje da će i ljudi u PSG biti slobodniji da govore ako on nije tamo.
Na kraju, upitan zar ne bi glasači i simpatizeri ipak trebalo da znaju koji to ljudi u samom Pokretu nemaju baš poštovanja prema slobodi govora, odnosno da li su tu samo iz nekog interesa, Ivošević ne odgovara direktno: „Zaključite sami. Svaka politička partija se bavi ponekad i najstarijim zanatom na svetu, bolje reći drugim najstarijim zanatom - prostitucijom. Menjaju partnere iz lukrativnih razloga. Ja sam bio u tom pokretu zato što sam verovao da neće ličiti na partiju. A ovakve stvari se dešavaju u partijama".

JANKOVIĆ: STRAH VLASTI

Komentarišući odlazak sudije Zorana Ivoševića, Saša Janković je izjavio da je Pokret slobodnih građana napustilo troje od 93 osnivača.
- Ogromna medijska pažnja koju su odlasci Teodorovića i Ivoševića dobili, te laži poput one koja je podmetnuta o navodnom sadržaju pisma Ivoševića ili o distanciranju Dude Ivkovića jasno govore o značaju Pokreta i strahu vlasti od njega - naveo je Janković u pisanoj izjavi za „Danas" i dodao: „Nama je u Pokretu žao zbog sva tri odlaska, ali mi smo slobodni ljudi u zemlji u kojoj je jednoumlje državna ideologija. Nikada se međusobno nećemo u svemu slagati, ali nikada nećemo biti ni neprijatelji".