Priština u magli

Priština u magli


Sve je podsećalo na one famozne sednice neke skupštine krajem osamdesetih godina prošlog veka kada se raspadala SFRJ. Besane noći, napetost… Milionski auditorijum uz TV ekrane prilepljenog nosa gledao je početak kraja. U noći kada nastaje ovaj tekst, slična situacija je u Prištini. Politički predstavnici Albanaca na Kosovu u trajnom zasedanju u njihovoj skupštini ne mogu da obezbede kvorum, na predlog opozicije, za izglasavanje rezolucije koja bi ograničila Hašima Tačija da u svojim briselskim razgovorima sa Aleksandrom Vučićem razgovara o razmeni teritorija i razgraničenju.

Prethodno je opozicija onemogućavala glasanje o pregovaračkom timu koji bi sa Tačijem ili bez njega, što do kraja nije sasvim razjašnjeno, nastavio razgovore sa Srbijom o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma. Osim što je jasno pokazao da ne postoji jednak pristup pregovorima sa Srbijom kod svih političkih činilaca na Kosovu, sada je evidentno da postoji ozbiljan konceptualni rascep između Haradinaja i Tačija koji u danima koji dolaze neće isključiti ni ozbiljnu krizu vlasti u Prištini. Svojevrsna kupovina vremena kroz institucionalizaciju političkih poteza Prištine prilično je ograničena.

S jedne strane njihovim unutrašnjim dinamičkim procesima i s druge strane sa tri bitna događaja. Prvi je nastavak dijaloga u Briselu, drugi je dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Kosovo i treći je dolazak američkog izaslanika, senatora Rona Džonsona 10. i 11. septembra u Beograd i Prištinu.

Takođe, u EU imaju jasna očekivanja od nastavka briselskih razgovora. Tako je Johanes Han izjavio da EU “ostaje duboko posvećena nastavku istorijskog dijaloga Beograda i Prištine sa punom verom u njihovu uspešnost”. Preovlađuju i tonovi u Briselu koji sve više govore o postizanju konsenzusa i dogovora dve strane. Igor Šoltes, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, decidiran je u svom stavu da bi “takav sporazum zasnovan na uzajamnoj saglasnosti bio istinsko istorijsko dostignuće, i mi u evropskom parlamentu bićemo istinski posvećeni obezbeđivanju podrške za dijalog”.

Blaga promena retorike na Zapadu koja sve više ima prizvuk onoga što svakako više odgovara Beogradu, a to je – dogovorite se sami o rešenju vašeg problema. Čini se da je Priština ipak malo više računala na pomoć prijatelja i da se sada našla pred situacijom koju nije očekivala i za koju nema odgovor. Otuda i to parlamentarno tumaranje i pokušaj pravljenja neke platforme na brzinu za pregovore. Očigledno je da su mnogo više računali na strance u svakom smislu, od ciljeva do vođenja pregovora, a oni su sada jasno poručili da očekuju dogovor dve strane.

I sam dolazak američkog senatora Džonsona, specijalnog izaslanika američkog predsednika, dovoljno govori. Sama agenda koju američki specijalac ima pred sobom tokom kratke posete sasvim jasno oslikava ciljeve njihove politike u ovom delu sveta. Džonson će boraviti u Beogradu, Prištini, Skoplju i Atini. Za njih očigledno postoje dva problema: dogovor Prištine i Beograda i spor Makedonije i Grčke oko imena.

Kada se te dve stvari reše, Balkan će za Vašington biti zatvoreno poglavlje i treba očekivati da Džonson više ne dolazi da proveri dokle se stiglo, već da neke stvari ubrza i privede kraju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar