RAMBUJE PONOVNO UČITAVANJE

RAMBUJE PONOVNO UČITAVANJE


U februaru se navršava 20 godina od pregovora u Rambujeu, koji su možda i najveća propuštena šansa Srbije u borbi za rešenje kosovskog problema. U nedelju, 11. novembra, u Parizu se održava komemoracija povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, i na tom skupu će, osim domaćina Emanuela Makrona, biti i Vladimir Putin i Donald Tramp, kao i desetine šefova država i vlada. Među njima i Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Ovdašnji tabloidi su u toj činjenici odmah videli šansu da dvojica predsednika najmoćnijih država na svetu, ironično, baš ponovo u Francuskoj, proćaskaju o Kosovu. Bez obzira na činjenicu što je Tramp već najavio da će se taj susret verovatno odložiti za kraj meseca i Argentinu, ne treba ništa isključivati. Ipak, upućeni upozoravaju da o takvim stvarima razgovara mnogo duže, ali iza zatvorenih vrata ili preko opunomoćenih glasnika. I kada bi se, hipotetički, napravio “Rambuje 2″, pitanje je da li bi Srbija mudrije odigrala. Mada, sudeći po interesima velikih igrača, karte nisu loše podeljene. S Vučićevom i Tačijevom idejom o „razgraničenju” prvi put saglasni su i Amerikanci, Francuzi, Austrijanci i Turci, a možda nisu protiv ni Rusi i Nemci. Englezi su, za divno čudo, uzdržani. Paradoksalno, dvojac „Tačić” ubediće u ispravnost svoje ideje sve druge osim domaću javnost.

Ko su ljudi koji zaista vode pregovore o Kosovu, a nisu Vučić, Tači i Federika Mogerini? To su oni koji prenose poruke, sede na zatvorenim sastancima, a na kraju doslovno sastavljaju tekstove sporazuma. Njih nema na istorijskim fotografijama, bar ne u prvom redu. Oni su siva eminencija. Nabrojaćemo one čiji je „specijalni zadatak” poslednjih meseci – Kosovo. Krenimo redom.

metju palmer

Metju Palmer

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer često boravi u Beogradu. Veoma dobro poznaje Srbiju, ali i problem Kosova i Metohije, kojim se bavi gotovo dve decenije. Kažu da je on jedan od kreatora ideje o razgraničenju, koju vidi kao kompromis. Inače, on je mnogo više od naslednika omraženog Hojta Jia. Ranih devedesetih godina radio je u Ambasadi SAD u Beogradu, a i kasnije je, tokom diplomatske karijere, u više navrata bio angažovan na pitanjima koja se odnose na ovaj region. Po odlasku iz Beograda, u Stejt departmentu je imao specijalna zaduženja za Srbiju i Crnu Goru, a pratio je i pregovore u Rambujeu. Jedno vreme bio je savetnik predsednika Džordža Buša za pitanja nacionalne bezbednosti, a zatim je bio angažovan u jugoistočnoj Aziji. Potom se ponovo vratio u Beograd, na mesto savetnika ambasadora SAD u Srbiji, i tu bio od 2011. do 2014. godine.
Sada je šef Kancelarije za Evropu i evroazijska pitanja od 2016, a posebno se bavi integracijama zemalja koje još nisu članice evroatlantskih struktura. Oni koji ga lično poznaju kažu da ostavlja utisak netipičnog diplomate jer je nasmejan i spreman za šalu. Inače, govori srpski jezik. A kako i ne bi kada je u Beogradu pre nekoliko godina upoznao i svoju suprugu Danicu, tada Damjanović. Kako kaže, voleo bi da penzionerske dane provede u Srbiji, a da leti bude u Dobrim Vodama u Crnoj Gori.
– I like Serbs. Cenim ih. Volim ovu kulturu, volim ovaj deo sveta i posebno volim Beograd – rekao je u jednom od intervjua.

Wess-Mitchell 2

 

Ves Mičel

Palmerov šef, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel relativno je novi čovek Vašingtona, koji se bavi, između ostalog, Rusijom i Srbijom. On je na toj poziciji u septembru prošle godine zamenio Viktoriju Nuland, a od marta ove godine aktivno je uključen u kosovsko pitanje.
Američki portal „Bazfid” pre mesec dana pisao je da Mičel zagovara podršku SAD eventualnom dogovoru Beograda i Prištine o „razmeni teritorije” ili „korekciji granica”, uz ocenu da je reč o zaokretu u politici Vašingtona. U tekstu se ističe je Mičelu poveren zadatak da promeni politiku SAD u Istočnoj Evropi radi suprotstavljanja Rusiji na tim prostorima. Neki misle da Mičel koristi ideju o mogućoj razmeni teritorija oko Kosova za geopolitičko suprotstavljanje Rusiji. Ako se ova neodrživa situacija reši sama od sebe, kako se veruje, Rusija bi imala jednu priliku manje da podstiče razdor, navodi se u tekstu.
Inače, pre ovog zaduženja Mičel nije imao iskustva u radu na pozicijama u državnoj administraciji. Stručnjak je za NATO i transatlantske odnose, a 12 godina proveo je u Centru za analizu evropske politike, čiji je suosnivač. Takođe, bio je u odborima Instituta za geostrategiju „Zbignjev Bžežinski”, Slovačke atlantske komisije, Praškog centra za transatlantske odnose… Magistrirao je spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun, a doktorirao na Univerzitetu Fraj u Berlinu.

Foto: YouTube screenshot

Foto: YouTube screenshot

Džon Bolton

Savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost prvi je otvoreno rekao da po pitanju Kosova Vašington ne isključuje teritorijalne korekcije.
„Međutim, postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho žele da o tome pregovaraju. Američka politika je da, ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo”, naveo je Bolton u avgustu.
On je dodao da se Vašington neće u to mešati „i ne mislim da će iko u Evropi to sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje”.
Bolton, koji sebe opisuje kao „libertarijanskog konzervativca”, bio je u svakoj republikanskoj administraciji od Ronalda Regana do Donalda Trumpa, a čak i za vreme demokrate Džordža Buša obavljao je funkciju ambasadora SAD pri UN. U međuvremenu je radio za američki Enterprajz institut, konzervativni think tank, a pisao je i analize o nacionalnoj bezbednosti u „Volstrit džornalu” i „Njujork tajmsu”. Smatra da sila može biti ispred diplomatije kada je reč o zastupanju američkih nacionalnih interesa. Napisao je memoare pod nazivom „Predaja nije opcija” 2007. godine.

angelina-eichhorst

Angelina Ajhorst

Na razgovorima Beograda i Prištine u Briselu 23. juna pojavilo se novo lice, do tada nepoznato široj javnosti. Angelina Ajhorst, činovnica iz Evropske službe za spoljne poslove, dobila ja zadatak da vodi šatl diplomatiju, odnosno da kao ključni medijator intenzivira i ubrza razgovore između Vučića i Tačija. Ajhorstova je iza zatvorenih vrata u okviru tima Mogerinijeve već razgovarala sa svim učesnicima pregovora, ali joj je u finalnoj fazi povereno novo zaduženje usled sve većih zahteva da se snage izvan EU uključe u razgovore. Naime, ona se pojavila kao spona između dve suprotstavljene snage i Sjedinjenih Država.
Ajhorstova, inače Holanđanka, studirala je jezike i kulturu, a završila je specijalističke studije iz međunarodnog prava, ljudskih prava i prava međunarodnih organizacija. Pre EU je bila angažovana u organizacijama civilnog društva u Somaliji, Kairu, kao i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. U Evropsku komisiju dolazi 1996, gde je radila kao šefica za razvoj i regionalnu saradnju pri Delegaciji EU u Jordanu. Od 2008. je predvodila Delegaciju EU u Siriji, a dve godine kasnije imenovana je za ambasadora EU u Libanu. Od 2015. je na funkciji direktora za Zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku. Navodno, nije naklonjena Beogradu u pregovorima.

lavrov 2

Sergej Lavrov

Kada je postao ministar spoljnih poslova Rusije, u martu 2004. godine – prvi koga je na to mesto imenovao Putin – Sergej Lavrov je već imao deceniju iskustva na mestu ruskog ambasadora pri UN u vreme kada su buktali ratovi u Iraku i na Kosovu. Na mestu šefa diplomatije nasledio je Igora Ivanova, učesnika pregovora u Rambujeu, koji je prema tvrdnjama očevidaca tajno nagovarao srpsku delegaciju da prihvati sporazum.
Lavrov, pored ruskog, govori engleski, francuski i sinhala jezik, koji je naučio u Šri Lanki, gde je jedno vreme bio diplomata. Svira gitaru, piše poeziju i splavari. Završio je Moskovski državni institut za međunarodne odnose 1972. godine i tada počinje njegova blistava karijera. Dok su se njegovi prethodnici trudili da se ne ističu previše, Lavrova su kolege opisivale kao „plemenitu i markantnu figuru odličnog izgleda”.
„Mislim da su ga svi smatrali najmoćnijim čovekom u Savetu bezbednosti dok je bio tamo. Brzomisleći tip, sa preciznim i sveobuhvatnim znanjem, bio je u svakom trenutku svestan šta se događa i spreman da, po potrebi, preokrene tok debate”, pisao je Bi-Bi-Si na osnovu izvora iz UN. Ruski ekspert za međunarodnu politiku iz Četam hausa Bobo Lo za njega kaže da je „težak, pouzdan i ekstremno sofisticiran pregovarač”.
Lavrov je nedavno izjavio da Rusija podržava dijalog o Kosovu, od čega zavisi stabilnost u regionu, kritikujući Albance što ne ispunjavaju dogovoreno. U njegovo ime oglašavala se portparolka ministarstva Marija Zaharova, koja je u Beogradu poručila da Rusija ima dosledan stav zasnovan na međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244. Na konkretno novinarsko pitanje kakav im je stav po pitanju razgraničenja, Zaharova je uzvratila pitanjem: „Vi nećete imati problema s tim? To je pitanje za Srbiju i srpski narod. Rusija će se s poštovanjem odnositi prema toj odluci”, diplomatski je uzvratila Zaharova, priznajući istovremeno da je pitanje Kosova davno postalo tema međunarodne politike, a ne samo unutrašnje pitanje Srbije.

Blerim_Shala-mc-rs 2

Bljerim Šalja

Jedan od retkih učesnika prvobitnih pregovora u Rambujeu i jedan od potpisnika sporazuma. Faktički samo on i Tači su isti igrači u toj utakmici već dve decenije. Tada je bio glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Zeri” i portparol pregovaračkog tima. Kao student Filozofskog fakulteta u Prištini, bio je jedan od organizatora studentskih demonstracija 1990-1991. Zbog toga, ali i zbog političkog angažovanja, srpska policija ga je hapsila dva puta, 1991. i 1999. godine. „Pojava UČK-a je rezultat nasilja srpskog režima i nezainteresovanosti međunarodne zajednice za rešavanje kosovskog problema”, govorio je 1999. Danas, Šalja je savetnik predsednika Kosova i predstavlja nezaobilazni deo tima svih razgovora. Bio je uključen u delegaciju Ibrahima Rugove, u bečke razgovore, pa čak i u kosovski proces koji je vodio Marti Ahtisari. Srpski govori skoro bez akcenta. Prošle sedmice je izjavio kako „Tači i Vučić nisu razgovarali o razmeni teritorija, već su se fokusirali na mogući granični sporazum”, ali je ranije u više navrata poručivao da je došlo vreme da se dođe do konačnog rešenja kako Srbija ne bi bila talac Kosova, a ni Kosovo talac Srbije. Zanimljivo, od 2009. član je Haradinajeve stranke Alijansa za budućnost Kosova.

Kristof-Hojzgen

Kristof Hojzgen

Nemac Kristof Hojzgen jedan je od najbližih saradnika Angele Merkel. Nadimak mu je Navi, što znači navigator ili kormilar, jer ima odlučujući uticaj na spoljnopolitičke odluke šefice vlade u Berlinu. Od prošle godine je ambasador Nemačke pri UN. Kao jedan od najboljih učenika jezuitske Kvirinis gimnazije i diplomac Univerziteta Sankt Galen u Švajcarskoj, koji je „Fajnenšel tajms” svrstao među pet vodećih svetskih katedri ekonomskih i političkih nauka, Hojzgen je lako stupio u službu nemačkog ministarstva spoljnih poslova. Zanat je, međutim, ispekao kao savetnik, a kasnije kao bezbednosno-politički direktor u kabinetu Havijera Solane. Pripisuje mu se autorstvo Bezbednosnog koncepta EU.
„Od dolaska na dužnost, Kristof je probijao led. Bio je na ti sa šefovima država i vlada, diplomatama i privrednim kapetanima, od Vašingtona do Pekinga”, opisuju njegove kolege.
Retko daje intervjue o ovom regionu. Kako je „Ekspres” ranije pisao, upravo Hojzgen je kumovao formiranju Haradinajeve vlade. Još odranije Ramuš važi za nemačkog čoveka, pa se zato u javnosti otvoreno protivi korekciji granica. Njegov koalicioni partner Bedžet Pacoli se na Tviteru hvalio da je Kosovo srećno što ima „takvog prijatelja u UN, koji ih snažno podržava”. Ipak, isti taj Hojzgen više puta godišnje sastaje se s Vučićem u prijateljskoj atmosferi, što možda može voditi ka omekšavanju stava Nemačke o Kosovu.

kavasoglu 2

Mevlut Čavušoglu

Turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu smatra se desnom rukom i vernim pratiocem predsednika Erdogana. Za njega kažu da se manje bavi detaljima jer uvek želi da zna širu sliku, kako u politici, tako i u biznisu. Diplomirao je međunarodne odnose na državnom univerzitetu u Ankari, a master studije ekonomije završio na njujorškom Long Ajlend univerzitetu. Usavršavao se i na elitnom London School of Economics. Od 2003. do 2014. bio je potpredsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
U nedavnoj poseti Kosovu, na zajedničkoj konferenciji s Pacolijem, poručio je da će Turska nastaviti snažno da podržava braću i prijatelje na Kosovu, koji su njihovi istorijski saveznici.
„Za nas je ključna celovitost teritorije Kosova i njegov suverenitet. Radićemo na tome da što više zemalja prizna kosovsku nezavisnosti, i to uvek ističemo u posetama zemljama koje to još nisu učinile”, poručio je tom prilikom, dodajući da podržavaju i dijalog sa Srbijom i pronalaženje sporazuma.
Međutim, ovaj stav ne mora nužno da znači tursku naklonjenost Albancima po pitanju Kosova, posebno ako se ima u vidu snažno prijateljstvo Vučića i Erdogana, materijalizovano u njihovih pet zvaničnih susreta samo ove godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar