ROUTE 66

Iza svakog ugovora, iza svake investicije, iza svakog ulaganja stoji nešto mnogo veće. To običan narod naziva interes, a političari najčešće - visoka politika. Tako je bilo i biće. Ratovi uticaja, posebno oni hladni, više se ne vode na bondovskom nivou. Kapitalizam je nešto maglovitija varijanta. Dakle, velika politička obećanja i dogovori parafiraju se investicijama i ulaganjem. I obrnuto. Iza svake investicije i ekonomskog dogovora dve države stoji politika i neki memorandum o razumevanju.

Primer za ove uopštene priče najbolje se vidi na srpskim putevima. Posebno na čuvenim primerima koridora 10 i koridora 11. Na talasu političkih prilika, ravnoteže i prijateljstava zemalja zarad viših interesa, za određene deonice doplivale su nam i strane firme. Putevi srpske politike tako se najbolje ogledaju na auto-karti Srbije. Za radove na drumskom delu koridora 10, panevropskog saobraćajnog puta koji se prostire od Austrije do Grčke, zajam je obezbedila Evropska investiciona banka. Železnički deo koridora pripao je Rusima. Srpske železnice i ruska kompanija "RŽD internešenel" potpisali su 2015. ugovor o rekonstrukciji i modernizaciji tri deonice na jugu Srbije dužine 46 kilometara. Ugovor je potpisan na 26,4 miliona dolara, a radovi su bili finansirani ruskim kreditom od 800 miliona dolara. Taj novac odobren je 2013. na pet godina otplate, a dogovorena je kamata od 4,1 odsto.

Pored Rusije, svoj ekonomski interes, ali na koridoru 11, našli su i Kinezi. Oni su dobili da rade pet deonica na autoputu Beograd - Južni Jadran do granice sa Crnom Gorom: Beograd - Obrenovac, Obrenovac - Ub,  Ljig - Lajkovac, Čačak - Požega i Požega - Boljari. Za taj autoput Kina je 2013. dala zajam od 301 milion dolara sa periodom raspoloživosti od pet godina, isplatom kredita na 20 godina i fiksnom kamatom od 2,5 odsto. Ipak, srpska strana je tada trebalo da položi deset odsto ukupne investicije, što je isplanirano budžetom za 2014. godinu. Pored deonica na koridoru 11, Kinezima je pripala i izgradnja obilaznice oko Beograda, brze pruge od srpske prestonice do Budimpešte i fruškogorska deonica Ruma - Novi Sad, za koju su Kinezi navodno spremni da obezbede kredit na 20 godina, grejs period od pet godina i kamatu od dva odsto.

Svi bi malo
Treća država koja se uključila u gradnju srpskih puteva je Azerbejdžan. Njima je dodeljena izgradnja deonice od Ljiga do Preljine na koridoru 11, a zajam od 308 miliona evra 2012. je odobrio parlament Azerbejdžana. Na sednici u Bakuu dogovoren je rok otplate kredita na 15 godina sa grejs periodom od tri godine i fiksnom kamatom od četiri procenata.

Sada, u celu priču ulazi i četvrti igrač. Jedan od najjačih. Budući da se poslednjih meseci vide razlike i u političkim porukama američkih državnika i predstavnika prema Srbiji, u tom smeru odmah se menja i naličje srpske auto-karte. Tačnije, pravi se ravnoteža. Naime, pre svega dve nedelje Vlada Srbije potpisala je Memorandum o razumevanju u oblasti infrastrukture sa američkim državnim sekretarom za trgovinu Vilburom Rosom. Tom prilikom ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da "svaki sporazum koji se napravi sa velikom silom ne znači samo konkretno taj dokument, već je mnogo više od toga".

Da je "Behtel" kompanija koja će graditi Moravski koridor postalo je jasno još pre nekoliko meseci kada je Mihajlovićeva izjavila da je razgovarala s ambasadorom SAD Kajlom Skotom i delegacijom američke kompanije "Behtel" o projektu izgradnje autoputa Pojate-Preljina. Sve oko načina angažovanja izvođača još u julu ove godine, doduše indirektno, pojasnio je i predsednik Aleksandra Vučić, govoreći o važnosti ovog puta, navodeći da ni investitori "Leoni" i "Tajpa grup" ne bi pristali da dođu da im nije obećana izgradnja Moravskog autoputa. Tom prilikom je i najavio da će ugovor o izgradnji ovog koridora biti potpisan pre kraja godine kako bi izgradnja počela već početkom sledeće.

- Razgovaramo sa više ponuđača i sada je pitanje da li da se ide brzom ili sporijom procedurom. Ako budemo imali nekog sa čijom smo cenom zadovoljni, iz zemalja sa kojima imamo međudržavni sporazum, možemo tako da radimo. Ako ne, onda ćemo imati tender, pa će to trajati nešto duže - objasnio je Vučić.

Jednostavno rečeno, investicija i sporazum samo je potvrda političkog dogovora. Iz Ministarstva građevine, infrastrukture i saobraćaja za "Ekspres" kažu da potpisani memorandum nije samo ekonomski, već i politički značajan.

- Putevi odavno nisu samo asfalt i beton, jer je infrastruktura deo politike jedne države. Memorandum potpisan sa SAD predstavlja vid krovnog sporazuma o saradnji u oblasti infrastrukture, kakve imamo i sa Azerbejdžanom, Rusijom i Kinom. Srbija dobija mogućnost da se, posle najboljih evropskih, kineskih, ruskih i drugih kompanija, poveže i sa najvećim američkim kompanijama koje žele da rade u Srbiji. Očekujemo veće interesovanje američkih firmi za infrastrukturne projekte u našoj zemlji, imajući u vidu osnovne ciljeve memoranduma, koji se pre svega odnose na jačanje poslovnih veza između dve države i promovisanje učešća američkih firmi u sektoru infrastrukture Srbije, uz podršku odgovarajućih institucija, agencija i programa SAD.

Srbija će omogućiti razmenu informacija o prioritetnim infrastrukturnim projektima sa SAD, dok će SAD promovisati učešće američkih kompanija i pružati im informacije o potencijalnim mogućnostima finansiranja projekata - navode iz kabineta ministarke i dodaju da je za taj projekat već formirana Radna grupa i da su predstavnici "Behtela" u prethodnom periodu imali prilike da se upoznaju sa projektno-tehničkom dokumentacijom.
- Moravski koridor dužine 110 km predstavlja jedan od strateških projekata u novom investicionom ciklusu u oblasti infrastrukture koji kreće iduće godine i vredan je više od pet milijardi evra. Ovaj autoput povezaće drumski koridor 10 i koridor 11, preko centralne Srbije, i prolaziće kroz područje u kojem živi blizu 500.000 ljudi i posluje 21.000 malih i srednjih preduzeća.

Time se na srpskom tržištu, kao jedan od ozbiljnih interesenata za puteve u Srbiji, pojavila američka kompanija "Behtel". Ova poznata firma angažovana je na projektima širom sveta, a u našoj zemlji se zainteresovala za izgradnju Moravskog koridora od Preljine do Pojate, čija je vrednost procenjena na 550 miliona evra. Zanimljivo je da je "Behtel" otvorio ogranak u Beogradu baš jula ove godine i da su glavni zastupnici Đorđe Dinić, koji je učestvovao u gradnji industrijske zone i metroa u Saudijskoj Arabiji, kao i Lisa Martin, koja je bila zadužena za azijsko-pacifičke projekte. Slučajno ili ne, Dinić je još 2010. godine najavio dolazak u Srbiju kao dobitnu kombinaciju, pomenuvši da bi i gradnja metroa mogla da bude još jedna oblast saradnje, budući da ova kompanija i u tome ima iskustva.

Koliko je "Behtel" uvezana sa američkom administracijom pokazuje i podatak da se rukovodstvu te firme 1996. pridružio Čarls Redman, diplomata SAD blizak Bilu Klintonu. Redman je pre toga bio ambasador SAD u Švedskoj i u Nemačkoj, a učestvovao je i u mirovnim pregovorima tokom rata u Bosni. On je bosanske muslimane podržao 1994. poručivši da će im Amerika pomoći da dobiju ono što traže. Iza "Behtela" nisu stale samo Klintonova i administracija Baraka Obame. Ovu firmu pogurao je i aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, i to u Africi. Građevinski i inženjerski gigant je otvorio regionalne kancelarije u Keniji prošle godine, a mediji su pisali da je to deo Trampovog plana da izgura Kinu iz velikih projekata u Najrobiju.

Ono što je, međutim, još interesantnije je da je "Behtel" sa kompanijom "Enka", turskog biznismena Šarika Tare koji je preminuo ove godine, gradio autoput koji povezuje Kosovo sa Albanijom. Taj koridor od 137 kilometara koštao je oko milijardu evra i izazvao je brojne kontroverze. Naime, mediji su objavili da je taj posao "iscedio džepove poreskih obveznika i na Kosovu i u Albaniji" i da je posao dodeljen u ubrzanoj i netransparentnoj proceduri. Inače, konzorcijum "Behtel-Enka" su povezivali i sa bivšom državnom sekretarkom Medlin Olbrajt. Tvrdili su i da je taj konzorcijum 2010. prokrijumčario na Kosovo laboratorijsku opremu za ispitivanje betona u vrednosti od 15.819 evra, kao i pneumatske gume u vrednosti od 5.220 evra. I pored svih tih navoda, "Behtel-Enka" su dobili posao izgradnje autoputa Priština - Elezov Han koji Kosovo spaja sa Makedonijom, a košta oko 600 miliona evra. Takođe, radili su autoput u Hrvatskoj za koji su, prema pisanju medija, bili preplaćeni.

O tome da je "Behtel" poznat po političkom uticaju u poslednjih 40 ili 50 godina, govori i ekonomista Mahmut Bušatlija.
- "Behtel" nije slavno prošao na Kosovu i u Hrvatskoj, gde je postojao mnogo transparentniji politički pritisak. Kosovo i Hrvatska ne mogu da vrate kredite koje su doneli sa sobom, pa se stvar svodi na to da se vrši politički uticaj. Ide se principom ne možete da vratite novac, onda morate od nas da kupite helikoptere, rakete... "Behtel" je radio i na Bliskom istoku pre više od 35 godina. Tamo me je angažovao jedan investitor, i zato znam da su javili na jedan tender, na kojem su naše firme dobile posao. "Behtel" je ponudio da pošalje pet svojih ljudi, da dovedu Pakistance da rade, pa su čak ponudili i direktno finansiranje. Ipak, nisu prošli. Bilo je više nego očigledno da ima političku zaleđinu. Stoga, njima sigurno nije tek tako palo na pamet da dođu u Srbiju. Ipak, za nas je dobro da ima što više interesenata, jer je to tržišno važno. Kad se pojavi nekoliko firmi, bez obzira na to što nije napravljen tender, više ponuda se može upoređivati - napominje Bušatlija.

Stari planovi
Da je "Behtel" u Srbiji video svoj interes i ranije, potvrđuje i bivši ministar Milutin Mrkonjić. On za "Ekspres" ističe da je plan o izgradnji Moravskog koridora postojao odavno, još u vreme dok je on sedeo u Vladi. Već tada je moglo da se počne sa radovima, ali se u sve opet umešala "visoka politika".

- Za Moravski koridor odavno postoje planovi. Master plan postoji od 2009. godine, a Verica Kalanović je radila idejni projekat, urađena je bila i fizibiliti studija, koju je radio CIP, a bilo je eksproprijatisano i oko 11 kilometara zemljišta oko Kraljeva. Sve je bilo spremno još 2013. godine, mogli su već tada da uđu... Još 2008. godine smo Rasim Ljajić i ja doveli konzorcijum "Behtel i Enka" kod Borisa Tadića, koji su bili zainteresovani da rade. Tadić je na to prvo pristao, a onda je sve stopirano iz političkih razloga. Već tada sam ušao u raspravu sa Šarikom Tarom, vlasnikom "Enke", sa kojim sam inače bio prijatelj, da ne može globalno da se dogovara cena, već sve samo na bazi glavnog projekta. Uvek je najbolje tender, tender, tender... Dakle, tada nije bilo postići dogovor zbog političkih prilika. Danas može i ja podržavam da "Behtel" uđe u taj projekat. Sve treba sagledavati u dimenziji vremena - kaže Mrkonjić.

Komentarišući ulazak "Behtela" na srpsko tržište, za koju tvrdi da je odlična firma, bivši ministar Milutin Mrkonjić za "Ekspres" ističe da najviše pažnje i opreza treba posvetiti prilikom pogađanja ovog posla.

- Kvalitet "Behtela" je nesporan. Sa njima je CIP sarađivao još osamdesetih godina kada smo Sadamu Huseinu radili sve podzemne objekte. Tačnije, CIP je tu bio nadzorni organ "Behtelu". To je jedna od najboljih, ne samo američkih, nego svetskih kompanija. Ipak, treba voditi računa prilikom dogovora ukoliko se ide na direktnu pogodbu, bez tendera. To može biti opasna stvar. Zato sve treba da dogovore i urade stručnjaci. Samo i isključivo ljudi koji znaju svoj posao, jer direktne pogodbe sa izvođačima nose određenu opasnost i probleme. Kao što se desilo, recimo, u Hrvatskoj, slučaj Ivo Sanader - upozorava Mrkonjić.

Uvući koridor 11 u Evropu

Kad je reč o kreditima za infrastrukturne projekte, Milutin Mrkonjić za "Ekspres" kaže da najpovoljnije kredite daju američke i evropske banke, i da je zato svojevremeno pokušavao da zainteresuje Evropu za koridor 11.
- Suština je uzeti kredit za projekte koji će u dogledno vreme da vrati te pare. Tako je koridor 10 i krenuo. Fizibiliti studija pokazala je da će milijardu i 500 miliona koje uzmemo na kredit da se vrate za deset godina, a to je visoka stopa rentabiliteta. To je fascinantno. I tada i danas, verujem, najpovoljniji su krediti banaka Evrope i Amerike. E pošto nismo mogli da uzmemo te kredite za koridor 11, koji nije od važnosti za Evropu, tada smo prešli na kredite država. Zato sam i pokušavao za vreme svog mandata da uvučem koridor 11 u evropske saobraćajnice - objašnjava Mrkonjić.

S druge strane, Mahmut Bušatlija podvlači da se za infrastrukturne projekte nude manje-više isti krediti, jer oni moraju biti konkurentni.
- U nekom razvijenijem ambijentu slobodnog tržišta, za infrastrukturne projekte se može dobiti i manje od dva odsto kamate. Ono što nije najjasnije u tim pogađanjima je cena radova. Tržišna utakmica se postiže tenderom, koji je ipak složeniji od onoga što se kod nas radi, i predviđa da imate minimum tri valjane ponude. U tom tenderu se onda traži finansiranje, pa se u ponudama deo odnosi na kreditiranje. Onda imate jedan transparentan proces. Ovako bez obzira na to da li je reč o Amerikancima, Azerbejdžancima, Kinezima i Rusima, oni ponude jednu kalkulativnu cenu, a ne tržišnu - smatra Bušatlija dodajući da je koridor 10 put koji se nikada neće isplatiti, jer se nalazi na pogrešnom mestu.