SRBIJA IZVOZI ORUŽJE U POLITIČKI NESTABILNE ZEMLJE: To bi trebalo imati na umu ako Srbija želi u EU

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Katarina Djokić izjavila je danas da su medju tradicionalnim uvoznicima srpskog naoružanja države koje su u skorije vreme imale ili i dalje imaju problema sa nestabilnošću i kršenjem ljudskih prava, poput Egipta, Iraka ili Mjanmara, iako se Srbija u principu pridržava embarga Ujedinjenih nacija kada je reč o izvozu naoružanja.

U izjavi agenciji Beta, Katarina Djokić je navela da Srbija posluje i sa državama koje su pod embargom Evropske unije (EU) na naoružanje, poput Egipta, Iraka, Mjanmara, Rusije i Belorusije, što ukazuje da su ekonomski i socijalni interesi suprotstavljeni tim odredbama.

Ona je dodala da to, medjutim, ne deluje kao najveći problem za EU u procesu pregovora sa Srbijom, ali jeste nešto što bi trebalo imati na umu ako je Srbija ozbiljna u želji da postane članica EU.

"Naš Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme izlistava, medjutim, i druge kriterijume o kojima bi Ministarstvo trgovine trebalo da vodi računa prilikom izdavanja dozvola za izvoz, uključujući i to da li izvoz može doprineti pogoršanju stanja ljudskih prava i pogoršanju konflikta u zemlji koja uvozi oružje. Jedan od kriterijuma za dozvolu izvoza jeste da li postoji rizik od preusmeravanja naoružanja, odnosno preprodaje na crnom tržištu, prodaje ili donacije različitim paravojnim grupama. Ove obaveze proizilaze i iz Medjunarodnog sporazuma o trgovini naoružanjem koji je Srbija ratifikovala", tvrdi ona.

Prema njenim rečima, Ministarstvo trgovine o izdavanju dozvola za izvoz odlučuje uz obavezno konsultovanje sa Ministarstvom odbrane, MUP-om, Ministarstvom spoljnih poslova i Bezbednosno-informativnom agencijom. Osim toga, Zakon obavezuje firme koje vrše izvoz da prilikom traženja dozvola dostave sertifikat krajnjeg korisnika, koji izdaju nadležni organi u zemlji koja uvozi naoružanje i koji potvrdjuje ko će biti krajnji korisnik, vojska ili policija. Ova prilično komplikovana birokratska procedura trebalo bi da služi upravo tome da se smanji rizik da će izvezeno oružje završiti u pogrešnim rukama ili biti upotrebljeno na neželjen način", navodi istraživačica BCBP.

Katarina Djokić primećuje, navodeći primer snimka ubijanja žene i dece u Kamerunu jurišnim puškama M-21 iz Kragujevca, da je nemoguće potpuno predvideti kako će izevezeno oružje biti upotrebljeno iako su i medjunarodni sporazumi i domaće procedure osmišljene tako da minimiziraju mogućnost da se izveze puška nekom ko će ubijati decu.

Istraživačića BCBP je istakla da je izvoz preko posrednika, uprkos svim rizicima, uobičajena praksa.

"Kao posrednici pojavljuju se firme registrovane na Kipru, Bugarskoj, ali i Belizeu, Sent Kitsu i Nevisu i to nije samo po sebi nelegalno jer sertifikat krajnjeg korisnika je obavezan za izdavanje dozvole. Ipak, kod ovakvog načina izvoza veći je rizik korupcije, naročito ako države u kojima su posrednici registrovani ne regulišu i ne nadziru na odgovarajući način njihovo delovanje", naglasila je Djokić.

Ona ukazuje da od prodaje preko posrednika postoji veći rizik da će oružje završiti u neželjenim rukama, kao i da, kada ga legalno kupe države koje imaju problem sa nestabilnošću i visokom korupcijom, ono u nekom trenutku može biti pokradeno ili nelegalno preprodato iz skladišta.

"Poznat je primer kada se municija proizvedena u Srbiji, tokom gradjanskog rada u Obali Slonovače, nekako našla u rukama civila. Istraga UN eksperata je tada pokazala da je municija iz Srbije prvo izvezena u Izrael, da bi odatle bila legalno preprodata Burkini Faso za potrebe policije i vojske, gde je u jednom trenutku bila prijavljena kao nestala", objasnila je ona i dodala da su lako i malokalibarsko naoružanje i municija, glavni izvozni proizvodi Srbije, posebno rizični u ovom pogledu, jer lakše "ispare" nego podmornica ili avion.

Katarina Djokić navodi da je, prema poslednjim zvaničnim podacima iz 2016. godine, Srbija izvezla naoružanje i vojnu opremu u ukupno 77 zemalja (što direktno, što preko posrednika). Po vrednosti realizovanog izvoza, najveće izvozne destinacije su SAD (72 miliona dolara), Alžir (71 milion) i Ujedinjeni Arapski Emirati (skoro 51 milion).

Što se tiče vrste naoružanja, Ministarstvo trgovine u svojim godišnjim izveštajima ne "razbija" podatke po vrstama naoružanja, već samo nabraja koje su sve vrste naoružanja izvezene u neku zemlju. Stoga je nemoguće doći do preciznih podataka, ali uopšteno, dominiraju municija, lako i malokalibarsko naoružanje (puške, pištolji) i artiljerijska sredstva.