EKSKLUZIVNO, SRETEN JOCIĆ, KONTROVERZNO SVEDOČENJE IZ ZATVORA: Ratko Knežević srušio Đinđića i Pukanića, uz pomoć Rodića i Đilasa krenuo na Vučića!

Joca Amsterdam tvrdi da je Knežević organizovao atentat na Vanju Bokana zbog devojke, postavljanje lokatora po Beogradu za vreme NATO bombardovanja, da je umešan u ubistvo dvojice vojnika u Topčideru, da se ostrvio na Vučića, baš kao što se nekada ostrvio na Zorana Đinđića...

Ko je Ratko Knežević, bivši kum Mila Đukanovića? Može li se štogod o njemu saznati iz teksta zagrebačkog nedeljnika „Nacional", koji je 2005. godine objavio hvalospev da se jednog lepog prolećnog dana u Londonu uspešni međunarodni lobista i business intelligence ekspert Ratko Knežević probudio, pogledao na svoj sat „odemar pige turbijon no. 2" i video koliko ima sati. Obukao je svoju košulju „edi moneti" s monogramom i zakopčao manžetne jednim od setova zlatne dugmadi, obukao jedno od 50 odela koje mu po meri šiju u Milanu, obuo casual cipele Dijega dela Vale ili klasične Ralfa Lorena, seo u „audi RS6" i otišao da razmisli...
Možda ga je verodostojnije opisao novinar i pisac Nebojša Jevrić. „Upoznam ja pisca Miodraga Bulatovića, i družim se s njim, viđamo se često u 'Klubu književnika'... Dođe u Beograd Ratko Knežević, i ja da mu se nađem pri ruci, tek je stigao, nikoga ne poznaje, počnem da ga vodim sa sobom. I jedne večeri povedem ga u 'Klub književnika' da ga upoznam s Bulatovićem. Ratko bogzna kako sretan, ko malo dijete. Sutradan veče ponovo svratim do kluba, i vidim Ratko sedi s Bulatovićem. Priđem, a on skoči da me upozna s piscem. Eto, to ti je Ratko Knežević."
Osuđenik Zabele Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, iz sasvim drugog ugla govori o Ratku Kneževiću u ekskluzivnom intervjuu za „Ekspres". Dao je sebi to pravo jer je Ratko protiv njega svedočio u procesu za ubistvo hrvatskog novinara i vlasnika nedeljnika „Nacional" Iva Pukanića, ali je uprkos tome Jocić pravosnažno oslobođen. Ali, kako Jocić tvrdi, za razliku od Ratka, on iznosi proverene podatke. A podaci su gotovo zastrašujući: od toga da je Knežević organizovao atentat na Vanju Bokana zbog devojke, kao i postavljanje lokatora po Beogradu za vreme NATO bombardovanja, da je umešan u ubistvo dvojice vojnika u Topčideru, do današnjih dana, da se ostrvio na Vučića, baš kao što se nekada ostrvio na Zorana Đinđića...
Ko je Ratko Knežević, otkrijte šta znate o njemu?
- Sve kreće 1992. godine. Tada počinje kriminalna karijera Ratka Kneževića i njegovo poznanstvo sa zemljakom Radojicom Nikčevićem, kada iz niskih pobuda naručuje ubistvo Vanje Bokana.
Ubistvo iz niskih pobuda?
- Da, da, iz niskih pobuda, zbog bivše devojke, zbog ćerke Neđe Boškovića, Sanje, koja kasnije postaje Vanjina nevenčana supruga koja mu je rodila dvoje dece. Pre toga se ona zabavljala s Ratkom i on iz niskih pobuda naručuje Bokanovo ubistvo u avgustu ili septembru 1992. godine. Napad na Vanju i na njegovog drugara Sašu Miljevića dogodio se dok su bili u džipu „wrangler" ispred hotela „Metropol". Vanja je bio teško bio ranjen, ali je preživeo.
Vi iznosite ovde teške optužbe da je Ratko naručio ubistvo?
- Da, da, onda Vanja odlazi u Grčku i nastavlja da živi tamo sve do 1999. godine, kada je ubijen, a Ratko je i u to umešan. Posle toga, Ratko napušta Srbiju jer nema više prilaz srpskoj državnoj bezbednosti. Odlazi u Moskvu kod Ćana Koprivice, u firmu „Monteks". Kao što smo mi ovde imali „Geneks", Crnogorci su imali „Monteks". Tamo gladuje godinu dana i onda stupa u kontakt sa Srbinom iz Beča, izvesnim Govedaricom, koga dovodi u Srbiju. Pre toga on dolazi kod tog čoveka u firmu u Moskvu i on nestaje te 1994. godine. Taj čovek ima dva sina u Beču koji mogu da potvrde da se Ratko sastao s njim i da mu se posle toga gubi svaki trag. Za taj nestanak s lica zemlje Knežević angažuje Zorana, ne mogu da se setim prezimena, ali znam da je hapšen sa Arkanom i da je ubijen ispred „Metropola" 1996. godine. U septembru 1996, i Zoran je ubijen, opet ispred „Metropola", pa nije teško zaključiti ko je naručio ubistvo. Sve su mu operacije ispred „Metropola", uvek se vraća na mesto zločina.
Šta se posle toga desilo sa Kneževićem?
- Odlazi u London, i posle Dejtonskog sporazuma postaje ekonomski ataše u Vašingtonu.
On je tada još bio u dobrim odnosima sa svojim kumom Milom Đukanovićem?
- Da, dobija diplomatski pasoš Crne Gore i živi na relaciji Vašington-London. I tada ga optužuju da je za crnogorsku policiju obezbedio nekakve savremene uniforme, kao one što nose policajci u Njujorku. Međutim, on je nabavkom tih uniformi prekršio embargo koji je bio uveden Jugoslaviji i imao je grdnih problema, trebalo je da plati milione, a Milo mu navodno nije obezbedio novac i tada je pikirao svog kuma kao najvećeg neprijatelja. Ovo sve što pričam stoji u italijanskim papirima, u onoj optužnici tužioca Šelzija za šverc cigareta. Ja imam ceo njegov dosije, to sam dobio od suda u Bariju dok mi je trajalo suđenje za Pukanića.

Iznosite ozbiljne optužbe, možete biti ozbiljno optuženi za klevetu? Odlično, jedva čekam da me Ratko Knežević tuži

Šta se dalje dešava?
- Traži ga Engleska, on se vraća nakratko u Crnu Goru, posle čega odlazi u Ameriku. U međuvremenu švercuje neke automobile iz Crne Gore, iz Engleske neke džipove, skida ih sa osiguranja, onda to padne, pa je imao i tih problema. Ženi se, žena mu postaje radnica DB-a, tašta mu postaje radnica DB-a, a onda se '97. razilazi sa svojim kumom Milom Đukanovićem. Njegova tašta tada otvara sigurnu kuću za onu Moldavku, osmišljava aferu Moldavka kako bi optužila politički vrh Crne Gore da su orgijali i seksualno zlostavljali tu devojku.
Afera Moldavka S. Č.?
- Da, Moldavka S. Č., ona što je navodno mučena. U jeku afere S. Č., prelazi kod Hrvata. U Zagrebu sve kao šatro radi za neke firme, svetske banke poznate, a u stvari bavi se obaveštajnim radom i ništa drugo. U Srbiji ima i dalje svoju mrežu koju naš DB sluša.
Kakvu mrežu, i ko je u njoj?
- Polako, to ću otkriti kroz razgovor. Znači, '97. Ratko preko Zagreba zna da će biti bombardovana Srbija, taj plan je već postojao. Samo što su koristili stare mape pa su grešili, ali imali su već razrađen plan bombardovanja, tražili su savetnike za postavljanje lokatora. Onda se on 1999. pojavljuje na konferenciji u Londonu, u jeku NATO bombardovanja SRJ, u aprilu mesecu. Pojavljuje se pored Blerovog ministra spoljnih poslova Robina Kuka i Medlin Olbrajt. Preneli su Bi-Bi-Si i Si-En-En kako šeta s njima, dakle postoji snimak. Saznaje se da on ima svoje ljude u Beogradu koji postavljaju lokatore na određena mesta u gradu, kao što je bila Bolnica „Dragiša Mišović". Na samo po Beogradu, nego i u celoj Srbiji, ali centralni je bio Beograd.

Da mi imamo državu i službu, prvo što bi trebalo uraditi bilo bi da se sasluša bivši tužilac Miljko Radosavljević da kaže ko mu je naredio da ide da sasluša Ratka Kneževića u Zagreb i šta mu je to rekao što neće da otkrije deset godina

Iznosite ozbiljne optužbe, možete biti ozbiljno optuženi za klevetu?
- Odlično, jedva čekam da me Ratko Knežević tuži.
U redu ako jedva čekate, nastavite...
- Posle pada vlasti u Srbiji, Knežević dobija zadatak od Amera i postaje njihov glavni informator, glavni za sve. Znači, on je bio glavni za analize političke, ekonomske, vojne, policijske, oslanjali su se dosta na njega. Tu već sarađuje s Draganom Đilasom. To potvrđuje i bivši ambasador Amerike u Beogradu Vilijam Montgomeri. On u svojim izveštajima kaže da su sve informacije koje je njima Ratko davao u Zagrebu bile tačne. Onda izmišlja aferu Pukanić, izmišlja aferu s cigaretama. Sve što je Pukanić rekao u papirima iz suda u Briju jasno se vidi. Jasno se vidi da je sve što je Pukanić pričao, kako je sam rekao, čuo od Ratka Kneževića. Danas, posle malo manje od dve decenije, vidimo da je sve to u stvari bio pritisak na Mila Đukanovića da privede Crnu Goru Evropi i NATO-u, to ništa drugo nije bilo. Jer NATO ide na to da gospodari celom jadranskom obalom i s jedne i s druge strane.
Ima li Knežević hrvatsko državljanstvo?
- On posle '99. dobija hrvatsko državljanstvo. Nikada nije dobio britansko. Drže ga van zato što je operativac na terenu. Dobija punu zaštitu, lično mu je Tuđman dao pasoš, odnosno njegov sin Miroslav. Zato je učestvovao u satanizaciji Srbije i pokojnog premijera Zorana Đinđića, nije učestvovao u njegovom ubistvu, ali jeste u njegovoj u satanizaciji preko duvanske afere jer mu nikako nije odgovaralo, ni njemu ni Amerikancima, da Đinđić bude dobar s Canetom Subotićem.
Zašto je Cane trn u oku Ratku?
- Pa zbog druženja sa Đinđićem i Milom. Nije mu sigurno trn u oku što je prodao američke i britanske cigarete. Proizvodi sa Amerikancima direktno, direktno s njima proizvodi, kao i aferu. Njima odgovara Đinđić, odgovara im i Milo Đukanović, ali im ne odgovara Stanko Subotić. Ne odgovara im njegovo druženje s njima dvojicom. Kao što danas mnogima ne odgovara kad je neko dobar s Vučićem. Identična priča. E to je problem. Međutim, Đinđić je poznavao Zapad, on je tamo školovan, i on je njima jednostavno rekao za Caneta da je iks puta koristio njegov avion, i odmah je to zabeleženo negde. On je tim avionom odlazio na Zapad. Nije odlazio u Indiju, pa i da je odlazio tamo, to bi bilo zabeleženo na evropskim ekranima. Đinđić im kaže da taj čovek nije procesuiran, nije ni osuđivan, a to što ima neki izveštaj o nekome ne znači da je kriminalac dok ne bude sudskog epiloga o tome. Ali Ratko proizvodi duvansku aferu i za to koristi Pukanića. U stvari Italijane tu ne zanima Crna Gora, kao ni Amerikance, oni to koriste samo da bi upravljali političkim procesima koji njima odgovaraju u Crnoj Gori i Srbiji. Kad je ubijen Đinđić, Tadić stiže na vlast.

Nikada nisam ubio čoveka za pare

Šta je onda zasmetalo Zapadu?
- Onda im smeta vojska Srbije i Crne Gore, nju je trebalo razbiti, i Ratka uključuju u atentat na dvojicu vojnika. Kakvi klinci, kakav Ćuoićev sin, Ratko Mladić, kakve gluposti.
Govorite za ubistvo gardista u Topčideru?
- Da. Ratko organizuje i plaća ljude, u njega imaju poverenja posle atentata, posle 1999, kada je uspostavio lokatore, a te lokatore je postavljao njegov najodaniji čovek Milanče zvani Džoni. On je ubijen aprila 2001. ispred „Pinka", kod one samoposluge. U kući su našli značku crnogorskog DB-a, a nije teško zaključiti ko je naredio to ubistvo. Kneževiću, crni sine...
On je bio blizak s Ratkom?
- Najbliži. On postavlja lokatore, on sve radi, on je bio prvi oficir Ratka Kneževića, koga ovaj sklanja.
Da se vratimo na ubistvo vojnika u Topčideru.
- Kad su vojnici stradali, 2004. godine, posle toga se rastura vojska. Ove moje informacije najbolje može da potvrdi Svetozar Marović, koji je tu bio. Tu je i Maraš, koji je bio ministar vojni. Znači, da bi se rasturila zajednica Srbije i Crne Gore, trebalo je prvo razbiti vojsku. To je to, to je sve rađeno tako. Onda Ratko malo miruje i dolazi atentat na Pukanića 2008. godine. Oni su imali sve već gotovo, koga da optuže, da iznesu da su naručioci i organizatori iz Srbije, a izvršioci su Hrvati. Ili, ako nisu, neka kaže Joca Amsterdam ko je. Znači, on je svedočio pet i po sati na sudu u Zagrebu i trudio se da uveri sud da je on Pukanićev prijatelj. Međutim, iz telefonskih listinga i telefonskih poruka jasno se vidi da se oni mesecima nisu čuli i videli, on i Pukanić. Onda dolazi ta 2009. godina, kad Ratko Knežević preko Dragana Đilasa postavlja šefa beogradske policije Darka Senića, svog rođaka, tako da ima i tu uvid u sve.
Kome je Senić rođak?
- Rođak je Ratku Kneževiću, Senić je iz Nikšića, iz te njihove Nikšićke župe, odnosno rupe, kako je ja zovem. I još mnoge postavlja preko Đilasa, postaje mu poslovni saradnik, kontakt za svet, glavni savetnik. Ratko projektuje, a Đilas je u svakom momentu spreman da uđe u NATO i da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Dobija li Ratko tad medijski prostor u Srbiji?
- Kako da ne, u svim medijima u Srbiji, u NIN-u, u "Novostima", u "Politici", gde god hoće Ratko je mogao da priđe, da kaže šta god hoće, da su naručioci u Zagrebu, da su Cane i Milo to izveli preko Joce Amsterdama, što nema veze sa životom, niti bih ja to ikada uradio. Nikada nikog nisam ubio za novac, znači ne bih ubio ni Pukanića. Ja sam u njegovom "Nacionalu" bio na periferiji bilo kakvog interesovanja... Kasnije Ratko prelazi na "Kurir", posle hapšenja vlasnika Radisava Rodića, Đilas ga upoznaje sa Rajinim sinom Acom Rodićem, koji mu neiscrpno daje kontakte, i to do dana današnjeg, gde ga uvodi u medijski biznis. Mali Aca, prosto ti ga bude žao, on je u rukama Ratka. A kasnije taj isti Ratko učestvuje u prodaji Đilasove firme Bugarinu.

Danas, posle malo manje od dve decenije, vidimo da su sve afere koje je izmislio Ratko Knežević u stvari bile pritisak na Mila Đukanovića da privede Crnu Goru Evropi i NATO-u

"Direct Media"?
- Da, da.
Znači po vama je Ratko Knežević i dalje u "Direct Mediji" zajedno sa Đilasom?
- Naravno.
A da li je Vučić predmet Ratkovog interesovanja?
- Njegova je zadnja akcija bila, to sam i rekao u "Srpskom Telegrafu", da Ratko stoji iza priprema atentata na Vučića. Normalno sa Đilasom. Ja tvrdim, ne treba se plašiti nijedne tajne službe, nijedna evropska služba nema svog atentatora. Njih niko ne poseduje, i vreme toga je prošlo. Nema MI6 svoga Džemsa Bonda, znači ni naša, ni niko to nema, ne postoji radnik službe koji je ubica. Za likvidacije se koriste kriminalci. Jedini koji to imaju, to je ilegalna, paradržavna služba sa Kosova, koju kontroliše Hašim Tači. I niko drugi. Turska ima i dalje radnike, ima svoje ljude koji mogu da odu i da ubiju čoveka gde god država naredi.
A što bi Ratko naručio Vučićevo ubistvo?
- Pa ne naručuje Ratko. Njemu ne smetaju ni vojnici, ne smeta njemu ni NATO. Ratko mrzi Srbiju iz dna duše. E šta je tu bitno, uvek su izvršioci na kraju kriminalci. Niko ne spori to. Znači za sve službe kada hoće da ubiju nekoga, u ovom slučaju, Ratko JE ČOVEK koji stoji između službe i kriminalaca. Jer Ratko nema gde. On voli Crnu Goru na način na koji je on voli, da bude članica EU i NATO, i on bi da bude njen predsednik. I on poseduje te određene sposobnosti, jer ne bi bio među tim ljudima dve decenije da ih ne poseduje. On govori jezike, ima manire, on je kao izmišljen za taj posao, za političko podzemlje na Balkanu, za paraobaveštajni rad, Ratko je visoki oficir. Daleko od toga da je Ratko službenik trećerazrednih obaveštajaca, kako kaže Đukanović. Ratko je pod strogom kontrolom NATO. On je samo sklonjen u Zagreb, tu je dobio šalter, što bi se reklo.

Učestvovao je u satanizaciji Đinđića preko duvanske afere jer mu nikako nije odgovaralo, ni njemu ni Amerikancima, da Đinđić bude dobar sa Canetom Subotićem

U kakvim su odnosima Ratko i Vučićev kum Zoran Bašanović?
- Kakav Bašanović, on je niži nivo, Bašanović mu nije ni do kolena. Baške može da se koristi za određene informacije o Vučiću, o Srbiji. Bašanovića poznajem. Ratko je već dve i po decenije u tome, on je visoki oficir, nije bilo šta. E sad, pitanje je da li bi on njima odgovarao za predsednika Crne Gore, možda kao prelazno rešenje. Ratko se pojavljuje, on će da ispriča za Srbiju ovo i ono, a naše državno rukovodstvo šalje specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića na noge Ratku Kneževiću u Zagreb da mu uzme izjavu.
Kad je to bilo?
- To je bilo 2009. godine. Tužilac ga poziva, a on kaže - ne, ja neću nikad da dođem u Srbiju. Ratko da je čist došao bi jer on je studirao ovde, imao je toliko žena ovde, doveo je Klaudiju Šifer u Crnu Goru, on je šarmer, plejboj, to nije sporno. Međutim, da je izdajnik - jeste. On mrzi Srbiju iz dna duše, mrzi Vučića iz dna duše. Ima i moćne saveznike u medijima, u "Vremenu", "Blicu"... Pa ne bi šef NUNS-a bez veze visio u Zagrebu, ovaj Lekić, u zadnje vreme stalno odlazi u Zagreb. Đilas mu je glavni saveznik u Srbiji, već deceniju. Ratko nema para, on nije bogat. Njegov san je da bude bogat kao Đilas, ali on para nema.
Koji je Đilasov interes da bude mnogo blizak sa Ratkom?
- Đilasov interes je upravo NATO, kontakt. Neko je došapnuo Đilasu. Oni se poznaju dve decenije i više. Oni se poznaju iz vremena kada je Đilas bio opozicija. Jedna je kapa, jedan je Amerikanac koji to nadgleda i spaja određene ljude. Sve njih spaja jedna institucija iz bivše američke vlasti koja im kaže - sad se pomirite, sad se posvađajte, sad idite u savez, podržite Bojka Borisova, Mađare. Sve to drži jedna ista ispostava iz Rima.
Koja ispostava?
- Ispostava CIA iz Rima, zadužena za Evropu i Severnu Afriku. Evropska centrala CIA je u Rimu. Ratko odgovara njoj i NATO i nikome više. Đilas se sa njim združio da Srbija uđe što pre u NATO. Veza je ta izdaja, to Đilasovo da je spreman da uradi sve što oni žele. A to je da ostane bogat, on je svoje bogatstvo ovde zaradio preko politike. Zanima ga EU, NATO. Imaju i Čedu, ali imaju i Đilasa. Čeda stvara afere svojim potezima u ekonomiji, nije znao da napravi pare kao što je Đilas umeo. Nije znao da kupi medijski prostor u kojem ima dosta para. Đilas i danas sve nas pravi ludima, još se na RTS prodaju njegovi minuti i sekunde... On je fiktivno prodao firmu Bugarima, a njega nalazi Ratko Knežević. Taj Bugarin je isto pod kapom CIA iz Rima.
Da li može da se povuče paralela između Ratka Kneževića i slučaja Pukanić i sadašnje situacije sa vlasnikom "Kurira"?
- Ja mislim da je mali Aca tu samo zavrbovan za reket. A on se čak plaši i njegovog tate, jer tata bi da ga se reši, da mu vrati za 2009. i da uzme "Kurir" nazad. Da ga pošalje u egzil, pa da mu uzme "Kurir". Otac Raja je Šumadinac, ja znam taj mentalitet, otac ni rođenom sinu ne prašta, nikome se ne oprašta.

Đilas je fiktivno prodao „Direct Media" Bugarima, a tog kupca nalazi Ratko Knežević. Taj Bugarin je isto pod kapom CIA

Da li Aci preti opasnost da mu se nešto loše desi, pa da Vučića za to optuže?
- Ja mislim da neće, uvek primenjuju drugu varijantu. Njega će najverovatnije da otruju. Ili mu spremaju saobraćajku ili neko trovanje.
A optužiće Vučića...
- Vidite, Pukanić je otkrio tajnu Amerikanaca, da su u zatvorima u Hrvatskoj držali teroriste ilegalno. I transportovali ih po raznim državama, gde je postojao ilegalan zatvor. Iz dosijea se vidi da je Pukanić kupio stan u Majamiju i hteo je da se sa detetom preseli, nije više želeo da živi u Hrvatskoj. To se vidi u prepisci, preko poruka, razmenjivao je poruke sa državnim tužiocem Mladenom Bajićem, sa kojim je bio na jebi si mater. I on piše Bajiću. "Vidi kod Amera, oni mi uporno ne daju vizu." A Ameri se plaše da on ne dođe u Ameriku i počne da iznosi šta sve zna. Oni se plaše toga, ne daju mu vizu. Vidi se kasnije, ima Vikiliksov raport iz ambasade u Zagrebu, gde se sve najgore govori o Pukaniću posle njegovog ubistva. Ambasador američki u Zagrebu 2009, posle Pukanićevog ubistva, šalje depeše u kojima o njemu govori sve najgore, da je bio reketaš, da su mu novine "Nacional" bile đubre... Iz depeša koje šalje američki ambasador Kameron Manter iz Beograda stoji jasno da su njegovi izvori iz Demokratske stranke, a ja sam saznao da su mu izvori bili Vuk Jeremić i Miki Rakić. Oni kažu da su Milo, Cane organizovali da se Pukanić ubije... Hvala Džulijanu Asanžu što je otkrio svetski kriminal. Znači, oni iz Zagreba šalju sve najgore o Pukaniću i vrše pritisak na Tadića, ta klapa iz Rima, neko iz Stejt departmenta, da budu uhapšene ubice. To je isto kad je Staljin naručio ubistvo svog partijskog sekretara u Sankt Peterburgu Kirova, a onda je pohapsio i streljao petoricu ubica.
Đilas se sada, navodno, ponovo politički aktivira?
- Ne bi se on aktivirao da mi imamo državu. Da imamo državu i da imamo službu, prvo što treba uraditi da se sasluša bivši tužilac suda za organizovani kriminal Miljko Radisavljević i da kaže ko mu je naredio da ide da sasluša Ratka Kneževića u Zagreb i šta mu je to rekao da on neće da otkrije deset godina. Problem je kod nas što naše tužilaštvo hoće da bude deo političke mafije. Ništa nije bio bolji onaj Radovanović iz Kragujevca, koji je bio šef Koštuničine političke mafije. Ne treba više nijednoj tajnoj službi ubica. Oni imaju tužioca koji pokrene sve, bez ispaljenog metka, već hemijskom olovkom. Uvek iza svega stoji podzemni obaveštajni rad. Mi da imamo državu, ona bi ispitala Đilasovo bogatstvo. Kako je moguće da Ratko sve ovo radi godinama i da njemu ne mogu ništa. Nemam dokaze, ali da postoji interes da preko Ratka nestane Vučić, to postoji.