ŠTA POSLE IZBORA U RS: Kom opanci, kom obojci

ŠTA POSLE IZBORA U RS: Kom opanci, kom obojci


Republika Srpska u svom vlasništvu više nema ni energente, ni finansijski sektor, ni telekomunikacije, ima samo još “Elektroprivredu” i gubitaše kao što su “Željeznice RS”

Nakon što su prošli lokalni izbori u BiH, prave se analize ko su pobednici a ko gubitnici, kao i šta su uzroci jednih ili drugih rezultata. Mimo očekivanja i samih pobednika, a to je vladajuća koalicija na čelu sa Strankom nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, aktuelnog predsednika Republike Srpske, oni su trijumfovali na izborima i opozicionu koaliciju Savez za promjene, koju predvodi Srpska demokratska stranka, deklasirali.

ukoliko se nešto bitnije ne promeni na političkoj sceni, bolje rečeno – ukoliko Milorad Dodik u međuvremenu ostane na svojoj poziciji, a u svojoj desetogodišnjoj vladavini nikada nije bio jači, može se sa sigurnošću prognozirati da će se ista situacija ponoviti i na opštim izborima 2018. godine, s obzirom na to da je opozicija, koja učestvuje u vlasti na nivou BiH, zabavljena sama sobom bez jasnog koncepta i programa kako se suprotstaviti Dodiku i građanima ponuditi nešto drugačije i prihvatljivije od postojećeg. Naravno da je mimo svake logike da u entitetu Republika Srpska, kao delu BiH, pobeđuje koalicija za vreme čije vladavine situacija nikada nije bila gora, iako ona tvrdi suprotno, ali kada je na ovim prostorima logika bila obrazac po kom sistem i život funkcionišu. Pola ovogodišnjeg budžeta Republike Srpske ide na otplatu dugova, entitet živi od kredita do kredita, kao i od prodaje obveznica, a Vlada sve teže izmiruje obaveze prema budžetskim i inim korisnicima.

Posao je za mlade ljude postao mislena imenica, a vladajuće stranke zamenile su biroe za zapošljavanje. Zato je ovde postala izreka “samo da mi dete bude zdravo i da ode odavde”, o čemu svedoči i sve veći broj redovnih, dnevnih autobuskih linija prema najvećim evropskim gradovima.
Osim Banjaluke, u svim ostalim gradovima i opštinama mortalitet je veći od fertiliteta, a javna uprava i preduzeća pod državnom kontrolom najveći su poslodavci u RS. Republika Srpska u svom vlasništvu više nema ni energente, ni finansijski sektor, ni telekomunikacije, ima samo još “Elektroprivredu” i gubitaše kao što su “Željeznice RS”. Za razliku od Federacije BiH i bošnjačkog i hrvatskog korpusa, koji su okrenuti ka SAD, Turskoj, Nemačkoj i EU, uz deklarativno izjašnjavanje svih za evroatlantske integracije i uz priželjkivanje da će se Evropska unija do tada i sama raspasti, zvanična politika u Republici Srpskoj okrenuta je ka Rusiji. Ta okrenutost, zasad i dosad, isključivo je narativnog karaktera jer ne postoje ni ruske dugoročnije investicije, niti bilo kakvo drugo strateško prisustvo Rusije na ovom prostoru, pa se priča uglavnom svodi na slovenskopravoslavne i druge istorijske veze – sve osim finansijskih. Zato su i BiH i Republika Srpska morale da se okrenu ka MMF-u i da mole za kreditni aranžman pod uslovima koji su im nametnuti, ne bi li dobile oko 550 miliona evra kredita u nekoliko tranši, a što na postojeće potrebe deluje isto kao kada biste kofu vode istresli na užarenu platu. Posle svake tranše neophodno je ispuniti određene uslove, iz unapred potpisanog aranžmana, o čemu su građani naravno potpuno neinformisani.

Osim obaveza iz kreditnog aranžmana sa MMF-om, BiH i Republika Srpska kao njen integralni deo potpisale su takozvanu Reformsku agendu, odnosno dokument koji je proistekao iz obaveza u okviru puta BiH ka EU. Agendom, čiji su inicijatori bili Nemačka i Velika Britanija, detaljno je precizirano koje reforme Vlada RS treba da sprovede, a iz tog dokumenta i pisma namere upućenog MMF-u proistekao je, između ostalih uslova, i strateški plan za smanjenje potrošnje na plate, koji je usvojen u julu ove godine. Pomenuti plan i spekulacije u javnosti šta sve MMF traži od BiH, odnosno Republike Srpske, i da li traži i smanjenje zaposlenih u javnoj upravi i državnim preduzećima, izazvao je pravu buru u javnosti, koja će se povećavati kako vreme prolazi, odnosno ispunjenje potpisanih uslova dolazi. Na to je uticala i izjava ministra finansija u entitetskoj vladi Zorana Tegeltije, ali i nekih drugih ministara. Nakon reakcija Vlada je obelodanila svoj strateški plan za smanjenje potrošnje na plate u periodu od 2017. do 2019. godine, kojim, međutim, nije precizirano da će biti smanjenja plata i otpuštanja u javnom sektoru, a sama premijerka Željka Cvijanović morala je u nekoliko navrata da tako nešto demantuje, ali ne toliko uverljivo da bi sumnja bila otklonjena. Cvijanovićeva je, između ostalog, izjavila da je moguće smanjiti troškove za plate a da se ne smanjuje iznos zarada.

Sledeći, opšti izbori su za dve godine, kad prestaju da važe sadašnji strateški planovi i na snagu stupaju oni operativni, koji se odnose i na smanjenje plata i na otpuštanje

“To je moguće prirodnim odlivom jer će znatan broj ljudi biti penzionisan”, tvrdi premijerka.
Primera radi, samo u Gradskoj upravi Banjaluke, koja ima nepunih 200.000 stanovnika, radi 800 zaposlenih, čiji se broj samo povećava. Samo budžetski izdaci za plate 36.000 zaposlenih u obrazovanju, policiji, pravosuđu i ostalih iznose oko 350 miliona evra, ne računajući zaposlene u raznim fondovima i lokalnoj zajednici. Sve to na oko 1.200.000 stanovnika.
Strateškim dokumentom, koji bi trebalo da postane operativan sledeće godine, predviđeno je da osnovica za plate, platni koeficijent i naknade u narednom, dvogodišnjem periodu neće biti povećane. Vlada će uz podršku Svetske banke uspostaviti registar zaposlenih, koji će biti osnova za detaljnu analizu svakog radnog mesta pojedinačno, i izraditi planove za smanjenje broja zaposlenih u srednjem roku, s ciljem uspostavljanja efikasne javne uprave, navedeno je u strateškom planu. Dakle, nije nego. To je isto kao da neko energično tvrdi da nad pacijentom neće biti izvršena eutanazija jer to, bože moj, nije humano, nego će pacijent i dalje biti na aparatima dok sam ne umre. Tako i vlast tvrdi da neće biti otpuštanja i smanjenja plata u narednom periodu, ali ne govori o tome šta će biti posle tog dvogodišnjeg perioda. Odnosno, prećutkuje ono što je notorna istina – da niko ni iz Svetske banke ni iz MMF-a ne traži da se sve to uradi odmah, napreko, jer se tako ozbiljan zahvat i ne može izvesti u tako kratkom periodu i time se izazovu socijalni nemiri, nego da se to uradi školski, sistematski, pripremljeno, pre izvršenja same egzekucije. Korak po korak.

Zašto je to važno? Zato što će za to vreme građani biti u egzistencijalnom strahu da li će baš oni biti ti koji su višak i, koji bi mogli biti obuhvaćeni reorganizacijama, zbog čega će naravno biti tihi, poslušni i verni strankama vladajuće koalicije, očekujući njihovu zaštitu. Pri tome igrajući na kartu lojalnosti stranaka prema njima kao prema svom vernom biračkom telu, koje odlučuje izbore. Postavlja se i pitanje po kom kriterijumu će se vršiti smanjenje broja zaposlenih ako se zapošljavanje vrši po stranačkoj pripadnosti? Da li će kriterijum za otpuštanje zaposlenih možda postati pripadnost opozicionim strankama ili neki drugi, što otvara manevarski prostor za manipulacije različitih vrsta? I šta biva kad se radi o pripadnicima iste stranke, koji će onda kriterijumi važiti?
Opšte je poznato da, osim stranačkih uloga, veoma veliku ulogu pri zapošljavanju imaju nepotizam i korupcija, a nije mali broj ni onih koji ne žele da idu u penziju jer im postojeći zakon to omogućava, iako su za ispunili sve uslove. Već odavno je odomaćen i običaj da direktori državnih ustanova kod sebe, kao da je ustanova njihovo vlasništvo, zapošljavaju rođenu decu ili svoj odlazak u penziju uslovljavaju zapošljavanjem vlastite dece umesto njih. Za to vreme oni najkreativniji, najtalentovaniji, oni misleći, oni koji bi trebalo da budu budućnost nacije, odlaze u inostranstvo na put bez povratka. Za šta, naravno, niko i ne haje nego taj problem minimizira, kao uostalom i sve ostale.

A sledeći, opšti izbori su za dve godine, kada prestaju da važe sadašnji strateški planovi i na snagu stupaju oni operativni, koji se odnose i na smanjenje plata i na otpuštanje. Ako je neko i mislio da bi sadašnja, nikad teža situacija mogla da utiče na neko buduće opredeljenje birača, grdno se vara. Lokalni izbori pokazali su upravo suprotno. Nikada veću lojalnost strankama na vlasti. Ako neko misli da će budući rezovi predviđeni raznim agendama i strateškim dokumentima svetskih finansijskih policajaca uticati na rezultat budućih opštih izbora, takođe se vara. Do tada će se naći novi neprijatelji, novi izgovori i krivci za sve, a granice trpljenja biće ponovo pomerene naniže. To će za dve godine vladajućoj koaliciji, predvođenoj Miloradom Dodikom, biti manje važno jer će već tada, ako se ne dogodi ništa nepredviđeno, sebi obezbediti novi četvorogodišnji mandat. A posle toga kom opanci, kom obojci.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar